Дискусије : Философија

Коментар
Iskusenje
putevi
05. август 2010. у 22.55
Nisam sigurna da li ću biti jasna sa ovom temom, ali ne zamerite mi posto ni sebi nisam jasna.:) Pokusacu veliku dilemu da izrazim najednostavnijim mogućim rečima.

Razmišljanje o iskusenju je moj stari duh na ramenu. Jedna je od stvari za koju verujem da svakoga prati od najranijeg detinjstva, od prvih dilema da li podeliti obrok sa siromasnijim ucenikom, pa do, mnogo kasnije, etickih dilema vezanih za svoju ulogu u situacijama koje čak i nemaju direktne veze sa konkretnim pojedincem. Posmatrala sam ga kao neko klupko koje se odmotava i svaki odgovor na neko sa kojim se covek sretne otvori put koji će odvesti nekom novom.

Od svega me posebno interesuju koreni i svrha iskusenja. Sto sam starija postajem religijski i duhovno „meksa” i iako ne postajem religiozna jedna obrva mi je vise nego u mladjim i nadobudnim godinama podignuta prema tome da se stvari ne desavaju samo slučajnim odabirima. Ono sto mi je stalno ljuljalo ravnotezu su neki od ljudi koje sam srela; ljudi koji su bili satkani od iskusenja, čije su se licnosti maltene stopile sa njim i koji nikada nisu imali pravu sansu da izadju iz tog kruga. Ljudi kojima su price o „radu na sebi”, „prosvetljenju”, „uzdizanju” i sl nemoguće otprike kao kada bi nekome ko je 5 dana neprekidno radio u polju i tek izuo opanke sa naduvenih i modrih stopala neko poceo da prica kako su cipele od italijanske koze jako kvalitetne i treba da ih nosi. A ovaj ne samo što ne može da ih navuce već i nema kada a ni zbog koga da ih nosi i jedino sto bi zeleo je da se već jednom od-mo-ri. Bas odmor je reč koju sam vise puta u razgovorima o tome čula.

Videvsi neke stvari jednostavno nisam znala odakle da pocnem da u mislima bilo kako oformim neki bar koliko toliko cvrst stav u o tome kako se iskusenje uklapa u covekovo stvaranje i postojanje.. Da li se on poklapa sa idejom karme, ili je stara dobra prica o Bogu (pod njim mislim na sirok pojam odredjene kontrole u univerzumu), ako jeste zašto jeste, da li su to gresi naših predaka za koje se daje delimicina sansa da budu ispravljeni? A nekome se i ne daje? Šta je, uopste, najvece covekovo iskusenje u zivotu?
toplap
(Neumorni)
06. август 2010. у 00.02
Smisao zivota nije nikakva zagonetka...
Na ovom forumu se ponekad, od pojedinaca, posredno ili neposredno, postavlja takvo pitanje...

Odgovor je veoma jednostavan:

Osoba je intelektualno potpuno zrela kad shvati da je smisao zivota, pored bioloske potrebe za održavanje zivota i naslednike, shvatili da posracljajuci razna pitanja dolazi do mnogo odgovora...

Nikad kraj pitanja i nikad kraj odgovorima u zavisnosti od nivoa akumulirak znanja i saznanja...

Druga je stvar sadrzaj pitanja i postovagti odgovore - zavisno od godine starosti i zadovoljstva od sustine saznatih odgovora...

Bilo kakav optimizam je osnovna poluga ocekivati da će sutrasnji dan biti biti bolji i pored raznih teskoca - nada da će se na neki naći rešenje naći je poluga koja nas održava da opstajemo... Zavisno od toga koliko i kako svet shvatamo...

Sve mudrosti su rezultat šta uopste od zivota ocekujemo, koliko je to realno: vecina postavlja za cilj izgraditi dvorac i ne često jeste zadovoljan i stracarom - u zabisnosti od sredine u koju obitavamo, kako smo shvatili akumulirano znanje i kako vidimo sebe kao manje ili sire zajednice...

Ovo pišem u cik zore...
... pišem jer sam ubeđen da će danasnji dan biti bolji i ne pomišljajuci šta je juče bilo...
... to juče se nikad ne može ponoviti.

To juče je deo lične istorije...
... Iz te istorije smo izvukli nekakav zakljucak...

To je krug - vrzino kolo - u kojem treba biti igrac...

Nije važan kvalitet igre - važno je da li smo sami zadovoljni od kvaliteta igre...

Dobro jutro!
putevi
06. август 2010. у 09.11
Hvala toplap. Ono na šta sam mislila pišuci temu vise je bilo vezano za stranputice, prepreke ili nejasne znake koji se na zivotnom putu postavljaju. Ili su od rođenja kruto već tu. O uspesno izvedenim potezima (ili kako si ti rekao „treba biti igrac”) se dosta zna i prica. O ovim drugim retko i mnogo tise. Kada u toj igri postoji kakav-takav balans sve i ne izgleda tako loše. Ali nečije breme je pretesko i ne samo sto ga savija i usporava ceo zivot već mu ne daje sansu da put ispred sebe ocisti. Skoro sam procitala nešto: „Jednog dana će doći trenutak kada neću vise imati ništa da izgubim. Jedva cekam.”

Kaže se - iskusenja postoje da bi testirala covekovu slobodnu volju. A da li je covek slobodan, sustinski slobodan?
toplap
(Neumorni)
06. август 2010. у 14.17
Niko nikada ne mo`e biti slobodan...
--- kada neko na to pomisli biće u rajske dvore!

Biti slobodan je teško ostvarljiv cilj - treba biti postojano na oprezu da se ta sloboda sacuva!
putevi
06. август 2010. у 23.30
„Covek nikada ne može biti slobodan.”

Kako se ja samo slazem sa tim...

Ali to ovu sutuaciju čini još komplikovanijom. Jer ako smo slobodni samo onoliko koliko jesmo, šta se onda testira iskusenjem?
..
Koliko ljudi ustvari ne znaju odgovor na ovo pitanje sam se bas nasmejala citajuci „Kolibu”. Ne znam da li je neko od vas citao knjigu, radi se o muskarcu koji je tragicno izgubio cerkicu tj. kidnapovao ju je manijak i nikada je nisu nasli i on boreci se sam sam sobom i sa teskim osecajem krivice koju je sebi nametnuo (poveruje da) dobije od pokojnog oca pismo u kome ga ovaj zove u jednu kolibu da razgovaraju. On ode i tamo sretne Boga sa kojim krene da razgovara na razne teme...knjiga dalje nije bitna ono sto sam zelela da kažem je da Bog tj. pisac daje vrlo dobre smernice kako nešto treba, ili one vezane za rad na sebi, smirenje, trazenje puta i sl ali kada god se u knjizi spomene pitanje zašto je nešto bilo, zašto se ruzno dogodilo na način na koji se dogodilo odjednom su to neki manje vise bezvezni odgovori, sve u stilu „tako je trebalo da bude” ili „to je deo viseg plana”.
toplap
(Neumorni)
07. август 2010. у 02.00
Nisam citao „Koliba” nit stanujem u kolibi...

Obično se kaže da od 100 napisanih knjiga samo se pet mogu uvrstiti da zasluzuju paznju...

Već vise od 40. godina ne čitam beletristiku - posto mi je sam moj zivot beletristika...

Zanima me publicistika jer samo na taj način znam koliko malo znam!

Znam da nikada neću saznati sve!

Nouri
07. август 2010. у 19.09
„tako je trebalo da bude” ili „to je deo viseg plana”.

Ima jedan deo kod Huana (K.Kastaneda) u trenutku kada mu dete umire, kad on kaže, „da tada nisam ”video„, meni bi srce puklo”... Ili Isus koji je na krstu,.. to su (sve) (neke) vise sfere duha o kojima mi, vecina nas, (ne znaju),.. ne znamo bas ništa...
Awake
(slikar)
08. август 2010. у 02.38
Povratak_otpisanih
(KK)
07. avgust 2010. u 03.58

****„Covek koji je patio,taj ima mnogo vece sanse da bude plemenitiji nego onaj ko je živeo u raskosi i ko se razmazen otezao u svili i kadifi.”

...

Patnja je direktni generator zla, frustriranosti, mrznje i depresije. Ljubav je samo jedan oblik borbe protiv patnje, ali se ona ne može dozvati po potrebi, na zalost.****
.
.
.

Patnja je osjećanje da TI, ono što doživljavaš kao iZRAZ 'Sebe' (mogućnost, potencijal POSTAJANJA) nisi realizacija onog što istinski želiš da budeš.

.

Patnja nije generator isto tako, već je patnja POSLEDICA razilaženja Iskustava Bića koje JESI sa svojim Iskonskim Namjerama.

KO onda pati u svemu ovome???

Čovjek?

Duša čovjeka?

Ni jedno ni drugo.

Biće, koje je razapeto na 'krstu' (između onoga što čini i onoga čemu teži) pati...jer je zakovano u mjestu koje ne vodi samo-realizaciji. Ovaj 'krst' (presjek dva puta) razapinje Biće između Sebe koji osjeća da JESTE i Sebe koji je stvoren kroz Ubjeđenja, dakle Sebe koji se razvija u suprotnom pravcu od onoga koji osjeća da JESTE.

Razapetost je zbunjenost Bića koja se projektuje kao IZRAZ patnje u Iskustvu Sebe...u čovjeku.

Jedino kada se čovjek (Biće koje ga čini čovjekom) ODLUČI kojim putem želi da ide (izabirajući samo JEDAN PUT) on eliminiše patnju iz ove formule iz koje izrasta kao sopstvena projekcija, kao doživljaj Sebe.

Ljubav je put ka samo-realizaciji, ka realizaciji Namjera koje Biće koje JESMO BIRA za Sebe iz Sebe.

Ljubav se 'ne doziva po potrebi'...LJUBAV je realizacija Principa BEZUSLOVNOG DAVANJA.

Kada Biće u Sebi realizuje ovaj Princip...ono je ispunjeno LJUBAVLJU (ono JESTE LJUBAV).
Odatle, realnost koju Sebi projektuje predstavlja ekspresiju tog Principa.

U toj eksperesiji Sebe kao takvog, Biće se osjeća JEDNIM sa svim postojanjem a njegova plemenitost postaje čist IZRAZ te eksperesije.

Zato mnogi koji u sebi nemaju realizovan ovaj Princip nemaju nagon za plemenitošću i jedino žele više i više za sebe...bez obzira na način kako da do toga dođu.

Oni, kao takvi (ukoliko realizuju svoj put koji vodi OD Iskonskih Namjera) ne osjećaju PATNJU dok se projektuju u izraz Sebe kao takvih...jer su se potpuno odvojili od svojih Iskonskih Namjera te im njihov 'PUT' predstavlja JEDINI PUT, jedini IZRAZ...dakle, oni ne doživljavaju PATNJU, kako svoju tako ni patnju drugih, jer nisu razapeti na tom krstu (totalno su odvojeni u suprotnost).

Oni, koji su pak razapeti na 'krstu' su oni koji nisu ni 'tamo ni ovdje'.

Razlika između jednih i drugih je u razumijevanju Svog POSTAJANJA sa ostatkom POSTAJUĆIH Iskustava JEDNOG-ISTOG POSTOJEĆEG Bića.

Dakle, razlika je u Svjesnosti o Sebi.

Svjesno Biće se vraća svojim Iskonskim Namjerama i takođe, ne doživljava patnju kao IZRAZ Sebe...ali za razliku od onih koji nemaju Razumijevanja za druge, ovi (Svjesni) se u potpunosti predaju u službu drugima dok pri tome ne zanemaruju ono što oni JESU nitii Iskustva koja žele da prožive.

Uistinu, ono što SVI i SVE JESMO je usađeno u Duši svakoga od nas i jedino može da se realizuje kada Biće postane Svjesno te Duše (tih Namjera).

Awake.
Dovlaa
08. август 2010. у 04.32
Ljubo promasio si temu,tvoj post nije trebao ići ovde već na onu temu o besu:)
hakermaher
(Master Yoda)
08. август 2010. у 05.48
Dovlaa,

GGde su moji postovi Dovlaa? Ovaj tvoj prijatelj moderator brise li brise. Nas covek šta ćeš...
Dovlaa
08. август 2010. у 08.57
Koji moj prijatelj?Ja ne znam ni ko je moderator,i ne zanima me ko je.
Na onoj temi gde su pale psovke,uvrede i sl neko stalno brise postove,jedan dan ima recimo 53 posta,sledeći 44 pa onda 56 itd.
toplap
(Neumorni)
08. август 2010. у 09.15
PONOLJENI TEKST:

Pre 2300. godina kineski filosof Cuang-Cu je pribelezio:

„Sanjao sam da sam leptir koji leti ovamo-onamo sa zeljama i mislima sto ga može imati neki leptir. Zn am samo da sam pratio poteze letenja koja čini leptir i nisam bio posve siguran u vlastitoj covekovoj prirodi… Najednom sam se probudio i primetio sam da lezim u krevetu. Laknulo mi je: JA SAM.

Međutim, sada više ne znam da li sam bio covek dok sam sanjao leptir ili sam sada leptir dok sam sanjao da sam covek”

Ko je ovde „Ko?”
Awake
(slikar)
08. август 2010. у 10.51
Hvala Dovlaa,

na dobrom zapažanju.
Nisam ni shvatio, da sam postirao ovjde...

Awake.
Nouri
08. август 2010. у 20.05
Ne znam, meni se dogodilo, a bio sam u protokolu tada, prilikom jedne meditacije, da sam (bio) potpuno zaboravio da disem,.. i da je to bilo nekakvo stanje koje je jako dugo trajalo (secam se)... i da je sa duzinom trajanja bivalo sve prijatnije,.. ,nešto kao ljubav, zadovoljstvo, mir... i samo ono (nešto) iz mog malog mozga me je vratilo,.. obaveze, odgovornosti, savest, itd. ,.. i pokrenulo da nastavim da disem... (neobično)
Nouri
09. август 2010. у 16.31
Kada se covek nadje u jednoj pustinji, (ne-turisticki), Sahara na primer,.. pravilo vazi ovo:

Možda prezivis,..

Možda umres,..

Možda ne stignes da kažeš,..

Možda prezivis i ne stignes da kažeš,..

Možda umres i ne stignes da kažeš,.. i,

Možda prezivis i umres i ne stignes da kažeš,..

Nouri
09. август 2010. у 18.57
Sa tim bi se neki budisticki monasi u potpunosti slozili, i Sartr... (maybe) (Sa čim?)

„Zivot je... a, a,.. apsolutna fatamorgana...”
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Chakra Necklaces and Bracelets?
.