Ponovo NEUMORNI...

Prema sadrzaju i analizi teksta (može ovako - može onako) i na kraju nikako bez pokretaca... Moja slobodna procena: BOG!!!

Fino!

Naucnici su se latili posla i pomoću tehnologije doneli poznati zakljucak...

Fino!

Uputio si niz pitanja?

Kome?

Istomišljenicima po veri ili po znanju?

Ne iznosis stav - iznosis sumnje?

Dobro je sumnjati...

Još je bolje sumnjati i u vlastitu SUMNjU kako bi bio izricito jasan iz kojih razloga pocinje tvoja sumnja... Validne cinjenice...

Ako su validne, kako po obicaju kažem: ETO NOVOG NOBELOVCA!!!

Ako je zbog same diskusije na ovom FORUM-u - ODLIčNO!

Valjda će se i drugi javiti?...

Inicijalni pokret
istrazivac007
(gp)
01. avgust 2010. u 10.43
Inicijalni pokret

****Razmišljajuci o nastanku univerzuma i svega postojeceg u ovom nasem vidljivom svetu dosao sam do zakljucka da materija nikako nije mogla da nastane iz nečega nezivog tj. iz nečega što se ne kreće tj. iz nečega što ne tece.. jer kako pokrenuti nepokretno****
.
.
.

...Razmišljajući...jedino i možeš da stigneš do zaključka...to je vrhunac razmišljanja.

Da li to isto tako znači da su komponente (misli) baš one prave koje će taj zaključak da načine istinitim o onome što JESTE.

Nisi ti jedini koji je ikada razmišljao o postanku Univerzuma...čovječanstvo od svog početka o tome konstantno razmišlja.

.

Kada je moj sim imao 5 godina, uveliko je već čitao knjige (prve riječi je čitao kada je imao samo 18 mjeseci). Jednog dana, te njegove 6-ste godine, iz biblioteke je donio knjigu „Big Bang i početak Univerzuma”...ineresovalo ga je kako je sve 'to' počelo.

Petog Jula napunio je 19 godina i studira nauku na drugoj godini Melbourne universiteta...kvantnu mehaniku, hemiju i tako nešto...vidiš, još se pita...kako.

.

To mi daje priliku da to iskoristim kao potsjetnik na ono što naučnici u kvantnoj fizici već znaju: čestice se pojavljuju i nestaju po volji na mjestima gdje žele...neću da ulazim u njihova posmatranja, to je za njih da čine...znači, imaju inteligenciju...

Zašto mi je baš ovo palo na pamet?

*Kada se 'nešto' pojavljuje i nestaje to je znak da 'nešto' POSTAJE i PRESTAJE da POSTAJE.

Da li to znači da to što više NE-POSTAJE više NIJE, više Ne-POSTOJI?

Naravno NE.

*Dimenzionalni Svijet NIJE DOMEN POSTOJANJA već je dimenzionalni Svijet DOMEN POSTAJANJA.

To je veoma velika razika...POSTOJATI znači biti VJEČAN dok POSTAJATI znači prolaziti kroz Iskustva Sebe.

Tako i Univerzum, kao i tijelo čovjeka predstavlja domen POSTAJANJA pri čemu vrijeme koje je neophodno za ekspanziju ovog Iskustva Sebe ne doživljava isto kao i vrijeme koje je potrebno čovjeku da doživi svoju zrelost, starost i SMRT.

Tako i ćelije u tijelu čovjeka ne žive onoliko dugo koliko i čovjek živi, kao sopstveno cjelokupno Iskustvo Sebe-JEDNOG koji JESTE...dakle, njihov CIKLUS počinje i završava se unutar većeg ciklusa koji je dio još većeg i tako dalje do najvećeg CIKLUSA, Univerzuma, koji u Sebi sadrži svaki drugi CIKLUS POSTAJANJA.
.
.
.

****Razmišljajuci o nastanku univerzuma i svega postojeceg u ovom nasem vidljivom svetu...****
.
.
.
Dakle, ono što se doima kao POSTOJEĆE, uistinu je POSTAJUĆE jer konstantno prolazi kroz proces Projekcije Sebe koji zahtijeva konstantnu PROMJENU.

Znam, već je u nauci ustaljena tvrdnja da je energija neuništiva te jedino što se dešava pri SMRTI organizma jeste rašlanjivanje na elementarne čestice koje se onda pretvaraju u druge oblike iitd.

Dakle, po toj tezi ENERGIJA JE UVIJEK POSTOJALA samo doživljava konstantnu promjenu OBLIKA, stanja...

Sve to izgleda ubjedljivo ali postoji jedan mali problem u tome...

Problem je što ne vidimo odgovor na pitanje: „Iz ili od čega je stvorena ENERGIJA?”
.
Razum čovjeka ima tendenciju da 'nešto' uvijek postavlja u KONTINUITET, te ako 'nešto' POSTOJI to nešto mora da postoji u 'nečemu' a to drugo, koje sadrži ono prvo u sebi, mora da postoji u nečemu trećem i tako u nedogled...dakle, prostor-vrijeme kontinium ne dozvoljava Razumu da shvati POSTOJANJE kao apsolut-NE-KRETANJE a razlog tome je UPRAVO to što je RAZUM kao takav MEHANIZAM P...O...S...T...A...J...A...NJ...A.

(Ne, nisam pogriješio u izboru riječi :) POSTAJANJE je ključna riječ koju konstantno zanemarujemo u svim svojim teorijama.)

Da bi 'nešto' POSTAJALO nešto mora da se POKRENE.

*Apsolut je dakle...NE-KRETANJE...

*Energija, kao osnov dimenzionalnog POSTAJANJA je čisto KRETANJE.
...???

Znači, u apsolutu...energija NE-POSTOJI...ali zato u apsolutu POSTOJI ZNANJE o Sebi koje je ZNANJE o Sebi-ENERGIJI (ZNANJE o Sebi-KRETANJU).

*Ovo ZNANJE ili preciznije SVA ZNANJA o Sebi su POSTOJANJE...ŽIVOT.

Iz ovih ZNANJA uvijek može da se POKRENE Iskustvo istih koje će da rezultira u stvaranju UNIVERZUMA kao ultimatnog Iskustva JEDNOG-Sebe...jer Univerzum predstavlja SVA manifestovanja ZNANJA o Sebi u jednom momentu u Vremenu i Prostoru...dakle u Razumu...:).

Za sve što je POSTALO, za SVE što konstantno POSTAJE...POSTOJI ZNANJE o Sebi koje ga čini MOGUĆIM.

Bez ZNANJA o Sebi ništa neće POSTATI jer POSTAJANJE je proces Projekcije koji, da bi se realizovao u lancu te Projekcije mora da ima i PROJEKTOR. Ovaj Projektor je Razum.
(Razum je ZNANJE o Sebi u apsolutu, takođe.)
Kao i čovjek, Univerzum POSTAJE KROZ Razum.

Razum...NIJE ono što nas čini da razmišljamo...razmišljanje je odlika Iskustva koje Biće koje JESMO zahtijeva od Razuma da nam ga projektuje.
Razum ne pita niti se pita šta da projektuje...Razum je ALAT Projekcije i kao takav je prvo projektivano ZNANJE o Sebi izvan apsoluta koje uvijek ostaje neutralno, mada po želji Bića može da polarizuje svako njegovo Iskustvo. Tako nastaju dobro i zlo recimo... Kroz Razum Bića doživljavaju dimenziju jer...Razum uistinu i JESTE dimenzija...zato dimenziju osjećamo kao nešto u šta smo došli...u čemu postajemo.

****materija nikako nije mogla da nastane iz nečega nezivog tj. iz nečega što se ne kreće tj. iz nečega što ne tece.. jer kako pokrenuti nepokretno****
.
.
.

Dakle, materija uistinu nije nastala iz nečega NE-ŽIVOG jer ŽIVOT ne nastaje (ne POSTAJE)...ŽIVOT...nije ISKUTVO te materije...

ŽIVOT JESTE.

:)

*Materija...je ISKUTVO ŽIVOTA.
.
.
.

****...namece se pitanje i misao da nikad nije ni bilo ništa i da je uvek bilo sve a zatim se namece i misao da ako je uvek bilo nekog pokreta .. kako je to nakad to izgledalo?****
.
.
.
Opet se nameće karakter Razuma da projektuje KONTINUITET KONTINUITETA...razmišljanje...

:)

ŽIVOT...projektuje beskonačnost mogućnosti POSTAJANJA tom JEDNOM (ZNANJU o Sebi) u JEDNOM SADA.
Stoga, JEDAN je uvijek u nekakvom POKRETU ka nekakvom Iskustvu Sebe.

A kada znaš da je svaki JEDAN u POKRETU ka sopstvenom Iskustvu onda mora da znaš i da je bezbroj Univerzuma projektovanih upravo SADA u ovom istom JEDNOM...bezvremenom.

I svaki JEDAN, JA, POSTAJE SVE što može da bude u beskonačnosti POSTAJANJA, simultano, odjednom, SADA, projektujući se paralelno sa samim Sobom u sva ta Iskustva Sebe...uključujući i Iskustvo Univerzuma kao Sebe. I tako u neodogled...ostavljajući svakom svom odvojenom aspektu Sebe (svakom Iskustvu Sebe) Slobodu da bira način i tok POSTAJANJA...

To je ono što nije zagarantovano ničim do IZBOROM koji činimo u momentu POSTAJANJA...dakle, svako Iskustvo, mada se projektuje iz istog JEDNOG (apsoluta) ostaje misterija Biću koje se kroz njega doživljava...
Zato je i ovo moje, tvoje, Iskustvo Sebe...unikatno...neponovljivo.

:)

Awake.

Niti o postojanju APSOLUTA...

„JESAM, dakle POSTOJIM.”

Нисам, дакле САЊАМ да јесам?

„Sve što sam želEla to sam i imAla,
sve što sam imAla to sam i želEla.

Petrijin Venac
”

SAN je Iskustvo onoga koji sanja...kao što i 'biti slikar' recimo, predstavlja Iskustvo čovjeku, kao što i 'biti čovjek' predstavlja Iskustvo Biću...ali ni jedno od tih Iskustava ne čini ga POSTOJEĆIM.

POSTAJUĆIM???

DA.

:)

Awake.

Hajde nemoj mi sad reci „ja taj trenutak ne vidim, i ne treba da ga vidim,.. ja taj trenutak JESAM.”

„Ако ме нема у књизи држављана земље у којој живим (а мислим да ме има ),значи ли то да ЈЕСАМ?”

Ako me ima na platnom spisku vlade za koju radim (a mislim to da me nema ), da li to znači da NISAM?

Nouki - ODLIčNO!
Samo nastavi...

Ne zanemaruj AWAKE!

Odlicna rasprava...

Значи да мораш бити одличан слухиста (100%) да по Председниковом почетном тону и нијансама његовог гласа знаш шта има на уму за тај дан? Па мора ли се уз све остале таленте и музички таленат имати?

Nouri
04. avgust 2010. u 11.23

****Eh, Awake, ti vitis pupoljak, i vidis cvet, ali (i) ne i trenutak u kom se otvara :)****
.
.
.

Ne Nouri, nije istina to što tvrdiš...:)

Ja vidim i KREATORA i KREACIJU kao i PROCES KREACIJE u JEDNOM ali pitanje nije bilo o tome te se nisam ni bavio time.

Dakle, pitanje koje tvrdnja 'JESAM' povlači sa sobom je pitanje POSTOJANJA, dok trenutak recimo gdje se pupoljak otvara :) predstavlja momenat Iskustva-POSTAJANJA što se jedino može desiti u vremenu, koje kao i Postajanje samo po sebi predstavlja Iluziju...

Samo 'nešto' što već POSTOJI može i da doživi Iskustvo Sebe, da POSTANE.

O tome ja...:).

A ako već hoćemo da budemo totalno precizni...i pupoljak i cvijet kao i otvaranje predstavljaju jedno te isto; KREACIJU ) Projekciju, nešto promjenjivo i RELATIVNO, dok suština, POSTAJANJE, ono iz čega se sva tri stanja jednog POSTAJUĆEG projektuju, predstavlja apsolut, nešto što uvijek JESTE...nepromjenjivo.

Ono što je promjenjivo, dakle Kreacija, je krajnji efekat procesa pri kojemu uslovi (ubjeđenja, informacije) u kojima se i iz kojih se Kreacija kreira mogu da izmijene krajnji ishod, krajnji 'IZGLED' kreiranog.


Dakle, pitanje nije bilo o nečemu što POSTAJE (pupoljak) koji se mijenja u nešto drugo što opet POSTAJE (cvijet) kroz proces POSTAJANJA (otvaranje)...ne, ne govorimo o tome...govorimo o onome što UVIJEK POSTOJI, koje UVIJEK JESTE i o onome što iz tog POSTOJEĆEG POSTAJE, dakle Iluzija POSTOJANJA onog prvog koja predstavlja samo Iskustvo tog istog (a) koje 'može BIT' a može i NE BIT' :) .

Ovo 'POSTOJANJE' kroz POSTAJANJE je dakle, Relativno jer zavisi od volje onog koji već JESTE da se pokrene kako i od uslova u kojima stvara Iskutva ‘Sebe’ kao POSTAJUĆEG.
.
.
.

Ako sada krenemo dublje i šire u objašnjenje POSTOJANJA, kao SVEOBUHVATNOSTi...onda moramo znati o čemu pričamo u tom kontekstu...(to je nešto drugo...)...i tako...kao što je relativan ‘IZGLED’ Kreacije tako je relativan i put kojim se naša diskusija odvija:).
.
Relativno tome...prvo što onda moramo znati je:

Šta je POSTOJANJE?
Koji su to ASPEKTI POSTOJANJA?
Šta je jedna karakteristika POSTOJEĆEG (POSTOJANJA) koja ga čini prisutnim u SVIM ASPEKTIMA SEBE?

Dakle, kada znamo odgovore na ova pitanja onda možemo ozbiljnije da pričamo o razlikama između aspekata uvijek POSTOJEĆEG, onog koje se doživljava kroz njih kao da UVIJEK JESTE.

Kada znamo odgovore na ova pitanja onda možemo znati i POZICIJU u koju se postavlja onaj POSTOJEĆI, onaj koji doživljava SEBE kao apsolut ili pak Sebe kao Iskustva svog POSTAJANJA.

Dakle,

Šta je POSTOJANJE?

Šta je POSTAJANJE?

Istine su jednostavne samo objašnjenja Istina mogu da budu komplikovana...:)

Awake.

Kakve veze ima 'državljanstvo' sa POSTOJANJEM čovjeka (Bića) u toj zemlji???

--------
Нема пуно, само толико да ли се могу или не остварити основна људска права законом зацртана.

„Па мора ли се уз све остале таленте и музички таленат имати?”

vrn2007, ton može da bude i izraz lica, izgled predsednikovog odela, boja predsednikovog glasa, sve sto u sebi sadrzi ideju, nacine i stupnjeve, a samim tim i njenu realizaciju. Pod uslovom da su radnici već nauceni, a jesu. (Naravno, ako ne nose sesire...)

A to za „ilegalno” sam si to rekao, Awake, nisam to je rekao...

Daklem, again and again and again, pitanje protokola.

Da li, spoljasnja manifestacija, spoljasnji izgled stvari, ima ikakve veze, smisla, sa istinom, sa ostvarenjem, realizacijom sustine?

Da li je unutrasnjost kao takva, sama po sebi dovoljna, i da za njeno ostvarenje nije potreban bas nikakav protokol?

„te put do ispunjenja, realizacije tih Namjera ne mora, i najčešće nije PRAVA LINIJA.”

Ako hoćeš da vidis istinu iz svih njenih aspekata onda je (i) svaka kriva linija takođe „prava (linija)”.

Pre 2300. godina kineski filosof Cuang-Cu je pribelezio:

„Sanjao sam da sam leptir koji leti ovamo-onamo sa zeljama i mislima sto ga može imati neki leptir. Znam samo da sam pratio poteze letenja koja čini leptir i nisam bio posve siguran u vlastitoj covekovoj prirodi… Najednom sam se probudio i primetio sam da lezim u krevetu. Laknulo mi je: JA SAM.

Međutim, sada više ne znam da li sam bio covek dok sam sanjao leptir ili sam sada leptir dok sam sanjao da sam covek”

Ko je ko ovde?

Nazalost, nisam imao vremena da upoznam Cuang-Cu...

Čuo san glasine da je on nas hteo da upozna...

Te glasine je oduvao vetar...

Ti i ja smo ovde... Kad nas ne bude ovde - ništa neće biti ovde...

Neko iz busducnosti će možda citirati Cuang-Cu-a...

kad Cuang-Cu bude hteo...

Kad se neko iz buducnosti bio vratio?... Bio?... pa se „vratio”!

Niko se iz buducnosti ne može vratiti u proslost... To će se desiti kad se čitava buducnost pocela vracati... implodirati...

... jednog dana,,, u takvu moguću buducnost... nestace i sam Cuan-Ce!

„Razmišljajuci o nastanku univerzuma i svega postojeceg u ovom nasem vidljivom svetu dosao sam do zakljucka da materija nikako nije mogla da nastane iz nečega nezivog tj. iz nečega što se ne kreće tj. iz nečega što ne tece.. jer kako pokrenuti nepokretno ”

Po Einsteinovoj Teoriji relativiteta, energija ekvivalentna za postojanje (jednoga atoma) „materije”, ili mase, iznosila bi, ili odgovarala brzini od apx. 300 000 km u sekundi za sekundu (300 000 km/s na kvadrat), sto bi znacilo, za svaku sekundu predjenih kilometara, tih istih toliko puta predjenih kilometara u sekundi. Takva brzina odgovarala bi jednom trenutku stvaranja. Vreme gde vreme ne postoji, (barem za nas, ispoljene, sporohodne...) A neki su od nas i objavljeni/obznanjeni... (may God bless)

„Niti hiljadu Sahara sa svim zrnama peska nisu dovoljna da obezbede sdovoljan broj zvezda koji se otprilike nalaze u svakoj galaksiji...”

A da li ti mislis, toplap, da li je (to) broj galaksija, a samim tim i broj zvezda u njima, (u) Kosmosu/Univerzumu, ipak jedan sveobuhvatan, sveukupan, i dakle jedan izbrojiv broj, test, kao sto je to, a_samom sobom ubrzana brzina svetlosti (c na kvadrat na primer); brzina brzinom brzine ako mogu tako da kažem; ipak jedan (dakle) konacan broj?

Naučno pitanje za naucni odgovori, nadam se da će se još neko javiti...

Ne'am pojma, abstrakcije...

Време и простор имају свој почетак. Научници су утврдили да се звезде међусобно удаљавају, према чему се изводи закључак да је сва ова материја морала да буде обједињена и сабијена. Међутим, сетимо се Ајнштајнове генералне теорије релативности где је он навео да маса криви „просторно временски континуум”, при чему би оволика маса кривила бесконачно простор и време те они уопште не би ни постојали.
То је сингуларитет.

Време има свој почетак, а полемисање шта се десило пре Big-banga би било апсурдно. То би било слично као да питате :„ Шта је јужније од јужнога пола?”.

Сингуларност(јединственост, необичност) је математички појам који се везује за црну рупу („тачка” бесконачне гравитације и густине материје), у коју је одређено небеско тело, нпр звезда сабијено под притиском сопствене гравитације (кривљења временско/просторног континуума у присуству масе).

И ја.

vrn2007
12. avgust 2010. u 16.24

****Сингуларност(јединственост, необичност) је математички појам који се везује за црну рупу („тачка” бесконачне гравитације и густине материје), у коју је одређено небеско тело, нпр звезда сабијено под притиском сопствене гравитације (кривљења временско/просторног континуума у присуству масе).
.
.
.

vrn,

svaka teorija bazirana na materijalnosti je Ne-postojana.
Bez obzira kako neka od njih u ovom momentu zvuči ubjedljivo , kada se pojavi ubjedljivija...ona prva postaje apsourd.
Tako će se desiti i sa Ajnštajnovim teorijama 'Big Bang-a' jer su zasnovane na nečemu što uistinu nema veze sa postojanjem...bazirane su dakle na vizualizaciji 'nečeg' već postalog.
Vraćajući film na 'početak' je uistinu pokušaj da se zamisli 'kako bi to bilo kad bi bilo' a onda od te zamisli stvoriti tvrdnju da je to apsolutna istina.
I...tako, ako uspiješ da ubijediš nekoga drugog u svoju istinu, ona postaje istinitija...i samom tebi.
Uglavnom, početak postoji, da, a tačka iz koje to postajuće postaje jeste tačka koja još uvijek postoji ista takva i postojat' će sve dotle dok Univerzum nastavi da postaje.
Ta tačka nije zgusnuta masa ičega (jer u tom momentu postajanja masa koja do tada nije ni postojala kao takva...tek postaje) već je ta tačka koncentracija Znanja o nečemu koje se transformiše iz svog bestjelesnog, bezvremenog, besprostornog, Ne-kretanja u sve to što postaje u tom JEDNOM momentu pokretanja.
*Stoga, singularitet je koncentracija na momenat postajanja.
Momenat postajanja nikada se neće izmijeniti i proširiti iz te tačke u prostor...zašto?
Zato što prostor u kojemu bi se ta tačka mogla proširiti NE-postoji kao takav već je prostor, kao i vrijeme već sadržano u razumu (Univrzalnom razumu) koji svako postajanje čini mogućim i uvjerljivim. Taj razum je Znanje o Sebi koji omogućava svim ostalim Znanjima da se uzajamno razmjenjuju u njemu i kroz njega.
*Taj razum JESTE...UNIVERZUM.
Razum je prvo projektovano Znanje o Sebi i uistinu predstavlja pra-početak, uslov u kojemu i kroz kojeg sve ostalo može da postaje. Zato je i vrijeme i prostor kontinium...kao što je i Univerzum kontinium postajanja...jer razum JESTE projekcija Sebe-kontiniuma POSTAJANJA. Inače, ako razum ne bi bio kontinium postajanja, svako postajanje bi se ‘zamrzlo’ u POSTOJANJE, u svršen čin koji ne bi imao izgleda da se mijenja i stoga da preraste u drugo stanje sebe. Nadgradnja bi bila nemoguća. Imali bismo onda ‘smećište’ Iskustava, otpad za koji bi bilo potrebno imati nekolicinu univerzuma da ih udome kako bi ovaj jedan, u kojemu smo, mogao da funkcioniše.
Dakle, sve teorije koje se baziraju na materijalnom postojanju nečega su teorije koje pripadaju vremenu i prostoru...koji ne postoje...koji se mijenjaju...po doživljaju koji proističe iz ubjeđenja o istim.
Da, stoga sve je relativno, jer zavisi od doživljaja i ubjeđenja onoga koji ih doživljava kao 'takve'.
Da bi mogao da sagledaš Univerzum kao cjelinu...ne možeš da se postaviš ni u jednu tačku koja pripada tom Univerzumu...pa ni u tačku njegovog postajanja.
Da bi vidio da je Zemlja zaista okrugla...moraš da je posmatraš iz svemira...
A šta je to onda tačka u svemiru (tačka izvan i od nečega)?
*To je mjesto (koje ne postoji) koje smo stvorili svojom projekcijom ubjeđenja o postojanju postajanja. To ‘mjesto’ postaje uvjerljivo onda kada smo spremni da prihvatimo njegovu istinitost.
Dakle, suludo je predati se ubjeđenju koje smo prihvatili kao istinu...suludo je vjerovati Ajnštajnu.
U svakom jednom sada...svaka jedna tačka 'eksplodira' u postajući univerzum ali nekako ne vidimo tu eksploziju a čovjeku kao Biću upravo je potreban doživljaj (uvjerljivi doživljaj) postajanja (početka) ili nestajanja.
Postajanje se dešava svakog jednog sada i svaki put novo postajanje počinje iz jedne tačke svjetlosti (a svjetlost nastaje kada se iz ne-kretanja stvara kretanje, kada se jedno Znanje o Sebi pokreće u jedno Iskustvo sebe). ‘Zgušnjavanje’ se dešava u jednom razumu (univerzalnom razumu) koji nam omogućava iskustva postajanja kroz individualne razmjene Znanja o Sebi i namjera koje Biće koje JESMO namjeri i kroz dušu projektuje ka iskustvima Sebe kroz taj isti razum.
.

Dakle, postoji samo jedan razum sa različitim mogućnostima koje dobijaju karakter i obim spoznaje u odnosu na količinu svjesnosti koju jedno Biće dosegne u Sebi dok još POSTAJE.
Da bi se jedno Znanje o Sebi iskusilo kao postajuće ono stvara relacije sa drugim Znanjima o Sebi. Čri tome se energija grupiše oko inicijalne tačke postajanja (duše). Ova inicijalna tačka ima moć da 'privlači' ona iskustva (dakle Znanja koja su već projektovana) a koja je namijenila da iskusi (dakle ima namjeru) te ih grupiše oko i uz sebe stvarajući masu koja je neophodna da bi gravitacija, a sa tim i tijelo postali. Tako, masom se stvara gravitacija a gravitacijom se stvara veća masa. Ova masa je količina informacija koje jedno postajanje čine specifičnim te veća masa ima i veću moć privlačenja i...opet, veću gravitaciju (kontinium). Iz toga slijedi da će postajanje sa manjom masom (da bi dokučilo iskustvo daljeg postajanja) biti privučeno ka nečemu (nekim iskustvom) koje je u svojoj masi veće od njegovog. Rađajući se (postajući) kao Jedan u već postojećem postajanju (univerzumu) svaki postajući Jedan (duša čovjeka recimo) ima sva već postojeća (već projektovana) Znanja (sada Iskustva Sebe) raspolaganju u obliku vibracija koje po želji ili 'potrebi' može da 'privuče' i dešifruje njihov 'cod' (njihovu talasnu dušinu) te da iz nje i kroz nju doživi Iskustva koja su relativna samo njemu kao takvom-postajućem. Da bi moglo da doživi Sebe kao takvo ovo novo postajuće iskustvo podliježe ubjeđenjima koja su već stvorena onim koji mu predhode. Tako, su zvijezde u univerzumu veće mase iskustava (Znanja o Sebi) koje ka Sebi privlače planete...planete na Sebi i u Sebi imaju određenu masu koja je neophodna za stvaranje iskustava koja su neophodna čovjeku kao Biću recimo...ili slično.
.
Sve to se dešava u kontiniumu koji se ipak svodi na JEDAN-Jedno sveobuhvatno iskustvo Sebe-Univerzum.

Awake.

„Najkonkretnija apstrakcija koja postoji je izgled, spoljasnja forma,.. oblik stvari.”

Nouri, part three...

Awake

слажем се да је свака теорија базирана на материјалности НЕ постојана и да

„suludo je predati se ubjeđenju koje smo prihvatili kao istinu...suludo je vjerovati Ajnštajnu” - и нисам од тих који су му безрезервно веровали, упркос његовој популарности.

Хвала на овако свеобухватном, исцрпном објашњењу.

ВРН2007

vrn piše:

маса криви „просторно временски континуум”, при чему би оволика маса кривила бесконачно простор и време те они уопште не би ни постојали.
То је сингуларитет.

pa dalje dodaje:

Сингуларност(јединственост, необичност) је математички појам који се везује за црну рупу („тачка” бесконачне гравитације и густине материје), у коју је одређено небеско тело, нпр звезда сабијено под притиском сопствене гравитације (кривљења временско/просторног континуума у присуству масе).

I posle svega zakljucuje:

И ја.

Na pitanje kako zamišlja singularnost Unibverzuma priskocio je AWAKE (možda Ljubo)...

O njemu sledećom prilikom analizom sadrzaja teksta...

Ово горе написано односи се на услове који су владали пре великог праска (та згуснутост огромне масе)

Шта није јасно? Не умем да се изразим боље јер немам пуно времена за размишљање на ту тему, али имам воље да нешто научим с НЕматиријалног аспекта који није био доступан за време мог школовања. Наравно, ко неће да објашњава, нека се смеје.

Ovo što Awake govori da se postojanje dešava svakog jednog sada je i opisano u M-teoriji, gdje je navedeno da se „BIG-BENGOVI” dešavaju upravo sada u multi univerzumu. Međutim, način na koji je Awake sagledao gravitaciju mi je nepojmljivo. On govori da zvijezde i planete imaju masu iskustva ( znanje o sebi), pri čemu veća masa iskustva privlači manju i obratno. Gravitacija i vrijeme su međusobno povezani, što je veća gravitacija sporije kucaju časovnici i obratno, to je realnost, i to ne zavisi od naše duše, našeg vidjenja univerzuma, nešeg znanja o sebi. Vrn je naveo da može da dođe do potpunog stopiranja vremena, što je u stvari i tačno, pri čemu sumnjam da bi bilo kakva duša bila u mogućnosti da bude svjesna svog postojanja. Univerzum je nezavisan od nas, naših želja, našeg vidjenja njega. „Moj” univerzum je nastao od trenutka kada sam se rodio, a prekinuće se kad umrem, a ovaj „pravi” univerzum je potojao i postojaće bez mene. Ovih 10 milijardi godina, za koje se procjenjuje da je star univerzum, do trenutka mog rođenja mi uopste nisu tekle, nisam imao pojam o prostoru i vremenu, bio sam u singularitetu, nisam imao mogućnost da vidim dešavanja na ovoj planeti, razgovor drugih ljudi, njihove radosti i patnje, jednostavno, oni su postojali i bez mene. Meni najprihvatljiva teorija je teorija multi univerzuma gdje postoji samo jedna univerzalna talasna funkcija čitavog svemira, i ona evoluira glatko i deterministički – to je sve! Ona u sebi sadrži ogroman broj paralelnih klasičnih istorija, koje se stalno cijepaju, ali i stapaju, kao i jedan broj potpuno kvantnih fenomena koji nemaju nikakav klasični opis. Vi sada imate mogućnost recimo :„nastaviti sa čitanjem ovog teksta” ili „prekinuti čitanje ovog teksta”, kvantni efekti u mozgu posmatrača vode do superpozicije ishoda; iz ptičje perspektive, akt odluke čini da se osoba dijeli u višestruke kopije: kopiju koja nastavlja da čita i onu koja to ne čini. Iz žablje perspektive, međutim, svaki od ovih dvojnika je nesvjestan drugih i opaža ovo grananje talasne funkcije kao malu neodređenost: izvjesnu vjerovatnoću da će nastaviti sa čitanjem ili ne.

Ponovo isto pitanje:

Kako shvatamo Univerzum u singularitetu...

Dosadasnja pojedinacna objašnjenja nalikuju mi na veknu hleba sa dodatkom:

U vekni se nalaze grumencici koji su nedopeceni...

Ti su grumencici u vekni,a ja po ko zna koji put ponavljam kako je nastala vekna... Možda primer nije adekvatan... Morao sam uprostiti čitavu stvar... Nije važno ko je nacinio veknu jer sama paralela da je u tome sudolovao Autor upravo dokazuje da takav cin Njega vodi ka zavosnosti od stvaranja... Dovodi se u pitanje Svemoguć... Tvoras koji je sam sebi dovoljan nema nikakve potrebe od bilo kakvog stvaranja!

Ne možemo Univerzum shvatati kroz nasa svakodnevna iskustva!

Naveo sam Te da priznas svoje versko opredeljenje...

Nema tu ničeg lošeg... To je izvanredno...

sa Bogom ili bez Njega svi smo mi jednakio kad poslednji put udahnemo vazduh...

Valjda si zadovoljan?

Iznedjuje me što se Ti cudis!

Sa li to si objašnjavao prostor, vreme, singularitet i slično tome je bio pokusaj da shvatis Apsoluta?

Bilo je potrebno to odmah da izneses,... posto, iz obične etike, bozje etike, jeste preporucljivo da postavljacu topika odgovorimo na postavljena pitanja...

Možeš odgovoriti i iz religioznog pogleda na Vaseljenju... Nema tu ničeg loše... Može to mnogima biti jedna nova spoznaja Boga sa Tvoje naučne strane...

Ne libi se...

Ubeđeni vernik se nema čega bojati!

Idem spavati - ujutro ustajem oko 4.

Odmah ću nastaviti sa diskusijom...

Što se tiče pitanja Boga, svaka osoba ima pravo da da vidjenje njega. Međutim, najpoznatiji fizičar današnjice Stiven Howking je iznio nekoliko stavova o njemu. Kada pominjemo Boga, vezujemo se za apsolut, apsolut prostora i vremena pri čemu dolazi do malo kontradiktornih pojmova. Howking kaže da se sjetimo Boshongo naroda u centrlanoj Africi. Za njih na početku je bio mrak, voda i veliki Bog ''Bumba''. Jednog dana Bumba, zbog stomačne tegobe, povratio je Sunce. Sunce je isušilo vodu, pri čemu su se formirala ostrva. Dalje u patnji, Bumba je povrati mjesec, zvijezde i neke životinje; leoprade, krokodile, kornjače, i konačno čovjeka. Ova kreacija , kao i mnoge druge, pokušava dati odgovor na pitanja koja svi mi postavljamo. Zašto smo ovdje? Odakle dolazimo? Prvo pitanje je : „ Zašto je Bumba čekao beskonačno vremena da stvori čovjeka i sve oko nas”? „Šta sam ja to 'prije' rođenja radio pa sam dobio titulu da budem čovjek”? „Zašto duh u piletu ima mogućnost da kontoliše tijelo pileta, a ja čovjeka? Nije svako međutim, bio srećan sa idejom da univerzum ima početak. Za Aristotela, najpoznatijeg Grčkog filozofa, stoji vjerovanje da univerzum postoji od uvijek : ” Nešto vječno je mnogo perfektnije nego nešto što je stvoreno„. Međutim, tu se javlja teza i antiteza. Ako univerzum ima početak, zašto je čekao beskonačno vremena da se stvori? Ili, ako je univerzum potojao oduvijek, zašto je čekao beskonačno vremena da dostigne sadašnju fazu. Ali ova teza i antiteza zavise od našeg ličnog ubjedjena, kao i svih drugih, da je vrijeme apsolutno. To jeste, vrijeme teče iz beskonačne prošlosti do beskonačne budućnosti, nezavisno od univerzuma. Dolazimo samim tim do jednog običnog misaonog zaključka da vrijeme nije apsolutno, što je i Ajnštajnova teorija dokazala. Vrijeme i prostor nisu apsolutni, nisu u fiksnoj pozadini dogadjaja. To nam je nadam se svima sada jasno. Oni su bili dinamična količina koji su bili u obliku materije i energije u univerzumu. Oni su bili definisani jedino u univerzumu. Bilo koji takozvani početak univerzuma bi bio vještački u smislu da jedan može proširiti istoriju nazad u ranija vremena. Tako može biti da je univerzum kreiran prošle godine, ali sa svim uspomenama i fizičkim dokazima, da izgleda mnogo starije. Svaki model posmatranja univerzuma je dobar model, ako predstavlja širok spektar posmatranja. Ako je Ajnštajnova Generalna teorija tačna, što je naravno i dokazano, bilo je singulariteta, tačke beskonačne gustine i prostorno-vremenskog zakrivljena, iz koje je nastalo vrijeme. Ajnštajnova teorija ne govori kako je univerzum počeo, ali može da da odgovor kako se razvijao nakon što je počeo. Jedna od njih je i da je sve ovo stvorio Bog iz razloga koje mi ne možemo razumjeti. Kada govorimo o samom singularitetu, ne može se posmatrati ni sa stanovišta Generalne teorije relativnosti jer se radi o makro univerzumu, a ni sa stanovišta kvantne teorije koja se bavi mikro univerumom, ali ona ne proučava zakrivljenje prostora i vremena. Jednostavno se mora shvatiti da univerzum ima sve moguće istorije. Ako raspravljamo šta se desilo na početku vremena, je slično onome : ” Šta se dešavalo na ivici svijeta kada su ljudi mislili da je zemlja bila ravna„? Ja sam testirao :D ovo eksperimentalno. Bio sam oko zemlje i nisam pao :D. Sa vremenom je malo drugačije. Ono je odvojeno od protora i može biti kao model zeljezničke pruge kojeg je stvorila slučajnost ili tvorac. Ajnštajn svijet oko nas objedinjuje i naziva prostor-vrijeme, ali vrijeme je zaista drugačije od prostora i ono je kao koridor, koji ima svoj početak i kraj. Hvala na čitanju.”

Ljubo, da budem iskren, poveo sam se idejom drugih oko Awake-Ljubo...

Što se tvog poslednjeg posta tiče, sam znaš da sam ti poslao moju knjigu, u kojoj jasno stoji da je za razumevanje Sudnjeg dana mene inspirisala jedna divna zackoljica australiskog filosofa kao esej-kritika na Stivena Hokinga i njegove knjige „Kratka istorija vremena”. On lepo istice da Stiven, zbog dogmatsko-konzervativnog stava i vaspitanja, odbacuje mogućnost imploziju Univerzuma.

Meni lično je drago što se, posle poduzeg vremena, javljas sa jednim iskristaliziranim stavom o shvatanju Univerzuma. Koliko za tvoju informaciju, mene zanima samo buducnost, „jer”, kad sam već napisao „jer” to je proslost koju nikako i niko ne može vratiti.

Ovde sam, na forumu, kako kad, posto se relaksiram među bezimenim pojedincima i nikad nisam skrivao svoj identitet. Stavise, mnogo puta sam ih pozivao na diskusiju preko Skypa. Odziva nije bilo. Među vama samio je jedan „smogao” hrabrost i javio se: to je postavljac ovog topika.

Eto, ovaj dan mi pocinje sa tobom i ostalima...

Dobro zdravlje svima!

=„Koliko za tvoju informaciju, mene zanima samo buducnost, ”jer„, kad sam već napisao ”jer„ to je proslost koju nikako i niko ne može vratiti.”
------------------------------------
Ali ta budućnost je upravo i posledica same prošlosti. Međutim, ako je nešto teorijski moguće, kao što je povratak u prošlost, što je sada , a i u skora vremena nemoguće eksperimentalno postići, otvara mogućnost za dalja pokolenja da to urade... Ako te zanima samo budućnost, sumnjam da ćeš u njoj otkriti tajnu univerzuma ;).

Ljubo,
kad sam podvukao da me zanima samo buducnost...
... znam da je posledica naše proslosti.

Buducnost = to je jedino sto me zanima = od mene zavisi kakva će biti proslost čim zavrsim ovu recenicu.

Dolazak proslosti u sadasnjost, već je dolazak buducnosti u sadasnjost, jer, proslost je buducnosti sadasnjost,... obrnutim redom, kao rezerekcija,.. tada ides u proslost (čitaj buducnost) kao tzunami,.. tako su isli svi *velikani i tako su je tvorili, (za njima (isli) čitavi legioni...) ali, oni su bili autorizovani, kao i u protokolu, mada to onda/tada nije tako izgledalo, a, nije to isto kada ti je nešto (samo) tako dozvoljeno (progledano ti je kroz prste), i kada imaš punu licencu,.. puno pravo, (i/ili) čak i duznost,... ,dakle, ovaj, cuvaj se... (ponesi dve tri bombe... (za svaki slučaj))... (salim se naravno,..(..) kao po obicaju...)

*Isus Hrist na primer,.. (Kad Otac salje Sveti Duh (Otac je Sveti Duh Him Himself)), da pocisti (put)/puteve i napravi taj takozvani „brisani prostor”, ako se secas...

hvala toplap, a šta mislis kako se Hrišćanstvo proširilo, ognjem i macem, ili samo kroz reč, propovedanjem, ne verujem...

Istrazivac je postavio jedno pitanje;

Kako tumaciti VIDOVITOS?

Poštovani Awake,

„To znači da vrijeme ne postoji.
Vrijeme je psihološka kategorija i kao takvo jedino može da se doživi kao TAJANJE nečega.
---------------------
Awake, ako se meni kaže :” On će doći za 15 godina„. Ja u sebi pomislim:”Zašto toliko dugo?„ Odmah posle toga uzmeme leteći brod koji se kreće npr 90% brzine svjetlosti. Navijem sat, vozakam se univerzumom, i 2 godine koje su protekne u mojoj glavi i mom časovniku kad sam se vratio na zemlju. Kad odjednom, meni i dalje dosadno, čekam 13 godina da se on vrati, međutim, iz iskustva drugih ljudi saznam da je on došao prije 1 godinu i otišao, srećem oko sebe kolege koje su fizički, psihološki, mnogo stariji od mene. Tačnije, hoću da kažem, kako može da vrijeme ne postoji, ako ako je moj kolega za mene došao nakon godinu dana, a za sve ostale nakon 15 godina ??? Ovo je samo teorija, ali fizičko matematičkim alatom dokazano.
”

istrazivac007
(gp)
10. avgust 2010. u 15.47

****Kako objasniti vidovitost ???
Kako objasniti uvid u buduce dogadjaje ???
Kako objasniti sem ako niste bili tamo i ako niste videli to ...
Ili ako niste bili tamo .. ko nam to prezentuje,.. ko je bio tamo.. ko je to video.. i kako mi to možemo znati ???****

.
.
.

Konkretno sa ovim fenomenom imam direktan odnos...u stvari već 7-8 godina se redovno viđam sa nekim osobama (3) koje vide budućnost (kako meni tako i drugima)...a Ja vidim kako oni zaista 'vide' i šta vide.

To je uzajamna razmjena koju doživljavamo.

Kada je neko 'vidovit' taj neko vidi doživljaje (događaje) koji su već pripremljene informacije u podsvjesnom razumu...to može da bude i podsvjesni razum kolektiva (čovječanstva) takođe, onda su predskazanja na nivou čovječanstva.

Da bi 'budućnost' mogla da postane stvarnost (sudbina) za to je potrebno da se načini IZBOR (to sam objasnio u gornjem postu o 'budućnosti).

Ono što neki 'vidoviti' vide jeste već pripremljeni doživljaj koji još nije manifestovan ali je duboko usađen u podsvjesni razum te kao takav već postoji kao vibracija (kao matematička formula) na drugačijoj talasnoj dužini koju svjesni razum 'običnog čovjeka' najčešće ne može da prepozna jer nije istreniran da prepoznaje takve frekvencije. Dakle, kada neko vidi čitav doživljaj...taj doživljaj je uistinu samo jedna mogućnost koja je otkrivena onome koji dešifruje njenu frekvenciju na kojoj ona trenutno vibrira.

To, samim tim, ne znači da ta mogućnost mora i da se manifesuje u realnost. Vjerujem da ste (mnogi) doživjeli da se neka vidovita predskazanja koja su upućena vama nikada ne ostvare.

Zašto se ne ostvare?

Zato što je načinjen drugačiji IZBOR u momentu kada je ta Projekcija bila namijenjena da se desi (rekoh već da je predskazanje samo jedna od mogućnosti koje mogu da postanu realnost, nije zagarantovana ničim).

Druge se pak dese upravo onako kako je predskazano do u najsitnije detalje, jer uistinu, prije nego li je nešto manifestovano nešto je već 'zapisano' (isplanirano, iskombinovano) u podsvjesnom razumu. Dakle, ukoliko se ništa ne izmijeni u našim ubjeđenjima (ukoliko ne izmijenimo ubjeđenja pod kojima su kombinacije nastale) predskazanje će sigurno da se ostvari...ili u suprotnom, izmijenimo li svoj Izbor, izmijenimo li svoje meditativno stanje razuma (ubjeđenja), nikakve predikcije ne moraju da se ostvare.

Promjenom stanja (čišćenjem od ubjeđenja), kombinacije (moguće budućnosti) kao takve nestaju jer gravitacija predomonatnih misli

Awake.

Awake
Svaka cast!

Konkretno i jasno - bravo!

Eto, ja se valjda javljam prvi da mi prorokujete buducnost ili sve sto vasa zajednica hoće.

Ovde, javno, bez okolisanja ću vam dati sve osnovne podatke...

Da li se slazete?

ono sto sam poslednje čuo iz repertoara teorija o velikom prasku je da je ceo univerzum bio jedna jedina prostorna tacka ... koja je eksplozijom iznela svu tu mesavinu elemenata koji cine poznati univerzum sa svojim zakonitostima.

mislim da će proćijoš puno vode pre nego se nazru obrisi nečega što ne bi bila hipoteza već spoznaja nastanka univerzuma.

dobro :)

i šta ti mislis o tome na stranu to što precesto upotrebljevas slovo u ?

Da li si procitao knjig„u”: „The Grand Disign” - Stivena Hoginga?

Mnogima može posluziti uz glavne cinjenice: „Bog nije mogao sazdati Univerzum - Univerzum se dogodio zbog zakona gravitacije”...

Koliko kod sam mogao izbegavao sam „u”potrebu „u”.

Neumorni.

knjigu nisam citao; ali koliko vidim radi se o hipotezi ; autor je mogao koristiti i drugu fizicku zakonitost recimo prostiranje svetlosti ili nuklearnu reakciju da bi objašnjavao nastanak univerzuma sto bi i dalje bila hipoteza zar ne ?

nisam znao da si Makedonac :), lepo :)

si ti neki pacifista u makedonac? u redu je shvatio sam naziv kod astrofizicara za prostornu tacku u hipotezi da je „sve nastalo” iz te tačno odredjene the tacke je signularitet!

koje je tvoje mišljenje o tome ?

da je to signularitet :)?

http://www.youtube.com/watch?v=O9roW5YKzSY

Sasvim tako!

Šta mislim?!

Kad izmislim - bićeš prvi koji će saznati!

Na toj temi rade na hioljade naucnika...

Ti i ja ovde: samo prepricavamo delice onoga sto su oni saznali i mi tu i tamo procitali...

Idem pred TV-veceram-Pozdrav!

Neumorni.

Najnovija informacija:

Nerado, ali crkvene vlasti u Skotskoj su doneli jednu zanimljivu odluku:

Umesto poznatog „ U ime Boga, Sina i Svetoga Duha...” - pozdrav zakletva biće zamenjena sa „ U ime ”Stvaraoca, Spasioca i Posvecenosti...„

Koliko će vremena biti potrebno da se umesto ”Bog-muskarac (covek-biće)„ zameni novim terminom i u drugim državnim crkvama, na koncu i kod samog Vatikana, pitanje je vremena...

Dobro jutro!

Neumorni. ”

Неуморни,
поново прочитајте шта сте написали и, лепо, разложно, опет напишите шта сте хтели рећи, да би читаоцима било јасније. Овако делује као нека провокација - или се само мени то чини?

Stiven Hoking u svojoj najnovijoj knjizi „The Grand Disign” daje zanimljiv primer:

Zamislite da ste akvarijumska riba...
Mozete li zamisliti kako ta ribica vidi svet iz okrugle posude ili poveceg akvarijuma...

Uporodite sebe kako Univerzum vidite iz zemljine posude!

Neumorni.