od kada znam za engleske turiste, i kod nas i u svetu, jedu do iznemoglosti jer: nije skupo; ukusno je, i treba naplatiti sve pare koje su im uzeli za taj turisticki dozivljaj.

da, njihovo kulinarstvo je tradicionalno tragicno, tako da, ma gde da su, dobro će se i ukusno nahraniti.

a to da nama treba mnogo ne bismo li shvatili da imamo i nešto dobro je malo zbunjujuce: sa jedne strane uvek nam je komsijska trava zelenija, a sa druge, od kolicine samouverenosti i arogancije se nekada podavimo.

pa sad zavisi ko kako kuva... ja nit jedem masno, nit kuvam masno... a moja pokojna baba bila je majstor za četnicku gibanicu, kako smo je zvali...kad je jedes sliva ti se niz bradu masnoca...

pa dobro, da nisi video sveta i dalje bi jeo meso za dorucak, rucak, veceru... a možda bi se budio i nocu :))

pa kad se prejedes... jedi umereno :)

šta da ti kažem, nemam te probleme... :)

;)

nisam bio ko zna od kad. Pa sve je to u skladu sa stanjem u državi :)
A u vezi trave... jednom ja tamo izadjem sa posla na pauzu za rucak. I kod kuce nisam imao ništa i skoknem do obliznjeg mesta u jedan restoran, gladan ko vuk. Kad tamo nema nikog, ni jednog gosta. Pitam gazdaricu jel ima rucka, da kaže, samo izvolite. I uvali ona meni jelovnik i ja izaberem neku rustiku ala kampanjola sa medaljonima. I cekam ja pola sata da ona to spremi i eto je nosi neki tanjir kao za najvecu picu. Koje je moje razocaranje bilo, na sred tanjira kao neki medaljoncic velicine dvobanke, a sve okolo rukola, kako ubodem viljuslom, tanjir samo zveci. I to znaš kako ti oni to služe još nezacinjeno. I tad sam izleteo iz restorana za 5 minuta, kostalo me ko dve dobre pice. Zato više ne ulazim u slabo posecene restorane. Kad neće niko, neću ni ja. A travu organski ne podnosim ni ja.
I još mi se jednom desilo slično. Bio jedan, imao puno nekih bazena ribnjaka i orvori on i riblji restoran. I mene nagovori drustvo da idemo tamo, kao sigurno će se kao i ostali hteti da pokaze kao dobar domaćin u startu. I odemo mi, on ko zna kako veseo, pravi stimung i poce da iznosi salate. I to salate u onim corbalucima, puni narendane sargarepe, kupusa i ne secam se čega još. Kad je izneo ribu, svako je dobio po jedan file isecen u kvadratic 5x8cm i debljine oko 2 cm. I posle je izneo neko bezvezno vino, nisam hteo ni da pijem. Uglavnom kad je naplatio, uvatili smo se za glavu. Posle sam svima u kraju razglasio da je peder i da tamo ne idu jer dere. A to su mala mesta i uglavnom se znamo, pa kad je neko pokvaren, onda mu nema sreće.
Čini mi se da taj restoran vise i ne radi, iako je jedan veliki i lep prostor. Ali konkurencija ne pita, ima ih koji znaju kako se posluje. Uglavnom trava nix, kupus nix, nisam zec :)

kao sto nemaju svi ni isti ukus, tako nemaju ni isti stomak, i ono sto nečiji stomak sasvim normalno vari, nekome možda uopste ne odgovara i ne može da jede...

tako meni recimo najviše odgovara lagana hrana. voce, povrce, salate, od mesa samo belo pilece, curetina, riba, uglavnom sve bareno, ništa przeno, i samo na maslinovom ulju...

iako priznajem volim i „crveno” meso, kao i razna testa, tipa pizza, pite, kroasani, beli hleb itd...to nikako ne prija mom stomaku, i nekad i kad se uželim i pojedem malo da me zelja mine, uvek posle ukapiram da sam se za*ebao jer me muci stomak satima...

mislim da beogradu definitivno fali vise prodavnica zdrave hrane, kao i restorana. ono što se meni jako dopalo u americi su „Salad-Bars”, tj. saladni barovi, i to je ono sto Beogradu nedostaje...mesista i masnog krkanluka ima na pretek...