I ovo je Srbija!

Boraveci u Srbiji covek se svasta nagleda… Kako li tek ljudi koji se svakodnevno susrecu sa brojnim alavostima u zemlji Srbiji snalaze i odolevaju takvim problemima?
Ulazim u jedan restorana negde na Pliluli u Beogradu. Dolazim do
ulaza u restoran salu za rucavanje i na vratima ugledam devojku i mladica koji su mi poželeli dobrodoslicu. Dobar dan i izvolite, bile su njihove reci.
Otpozdravim i udjem u salu za rucavanje.. Najednom primetim kako trce zamnom i negoduju, jer su oni trebali da me smeste za sto.
Tek sam seo i primetim njih nekolicinu oko sanka, bar desetk radnika bilo je u restorana a restoran prazan.
U tom momentu ono dvoje sa vrata prilaze i kažu mi da mogu da ostanem do 15h za tim stolom jer je tada sve rezervisano.
Tek je bilo 11h pa pomoslim, šta bi to ja radio do 15h u praznom restoranu…
Konobar je pokusao da objasni da je to elitni restoran i da je njihova obaveza da svakog gosta koji zaviri u restoran salu, da ga vode do odredjenog stola…
Svasta, pomislio sam zašto da me vode do stola kao vola, pitam ih da li sam morao i da se izljubim sa vama na ulazu u salu.

Jedan drugi dan posetim trgovinski Centar na Uscu na N. Beogradu. Sednem u jedan kafic (u prizemlju je) namerno ne pišem njegovo ime, jer bi mu time napravio reklamu.
Narucim kafu i popijem je za nekih desetak minuta.
Čim sam ispio kafu dolazi konobarica poluosisane glave, koja vise lici na hipika nego na konobaricu i pocela je da kupi ispred mene solje sa kafom.
Odmah sam reagovao sa pitanjem: zašto kupite solje, šta vam to znaci. Ako time želite da me primorate da odmah narucim drugo pice, onda to zatrazite. Ako odbijem narudzbu onda pokupite solje…
Kako bi sad bilo da ja ne platim ovo pice…!
Ja sam samo radnik ovde rekla je, izvolite da se zalite menadzeru kafica.
Kakvom menadzeru, prvi put čujem da kafici imaju menedzere.
Nije prošlo ni tri minuta dolazi decko oko 35 godine i seda za moj sto i odmah onako odvratno kao da se hoće da bije sa mnom i pita.
Vi ste napali nasu konobaricu i rekli da necete da platite.
Šta pricate gospodine kažem mu, kakav je to način da se tako obracate gostu.
Odmah je pozvao konobaricu i ona je od reci do reci rekla bas onako kako je bilo.
Dakle, zar nisam u pravu, vasa prica nije bas umesna bila..
Kakav je to način da kupite solje ispred gosta gde ste vi to ucili. Poceo je malo da se opusta i kaže da je to tako kod njih.
Eto vidite tamo gde ja živim nije bas tako, rekao sam..
A gde to vi živite odmah je upitao.. U Cirihu kažem. E pa i ja sam boravio tamo, odmah se pohvalio, tamo imam devojku koja radi kao menadzer, hvali se gospodin menadzer..
Bas lepo kažem, sve sami menadzeri ali tako ne rade menadzeri kao sto ste vi postupili.. Da je neko drugi ovde bio umesto mene, naprimer jedan paor iz Banata, vi bi ga naglavacke izbacili iz lokala samo zato što se vasa isfrustirana i izgubljena konobarica pozalila na svoj način…
Onda je porucio novo pice, castio me i poklonio mi i onu kafu sto sam za deset minuta posrkao a njegova konobarica odmah pocistila sa stola…
Eto, tako je to u zemlji bezvlasca, zemlji u kojoj vladaju snagatori i tatini sinovi, naravno menadzeri - a slugare novopecenih biznismena i rezimskih mocnika.