Драган Бунарџић
SANTA EUROPE DU BIST MY MUTTER

Опрости, Просперитетна, опрости,
што не бех никад на кавгу спор:
разни авари кад беху ти гости
што, бесловесан, брањах твој двор.
Одреши грех мој, имај милости,
признајем да сам гњида и твор;
допусти да ти целујем дупе
Santa Europe du bist my Mutter.

Зар није лепше, за фину своту,
сводника твојих постати стуб,
неголи вавек, на своју срамоту,
остати Србин, Балканац груб;
опирати се вечито скоту,
напредног света остати руб
Зар није лепше да уђем у те,
Santa Europe du bist my Mutter.

Опрости, Дична, много сам страдо;
много сам пута упрско ствар;
сад сам толики постао јадо,
свака ме шуша јебе у чмар.
Споразуму кад год сам се надо
увек се неки дешаво квар,
због бриге твоје за Арнауте,
Santa Europe du bist my Mutter.

Кокали су ме с леђа, подмукло,
не виде ништа ни ти, ни свет;
све док ми није у глави пукло,
подигох руку на УЧК-у клет.
Показах свету какво сам ругло,
средњим ти прстом упутих прет...
Све је то с ове главе ћакнуте,
Santa Europe du bist my Mutter.

Тад твоја сила нада мном бану,
страшније овај не виде вид;
из црног неба ''томахавк'' плану,
па тепих-бомбе... Пече ме стид -
пред очима ми ни тад не свану
да њима рушиш међ нама зид:
сади ме мазо, казни ме прутем,
Santa Europe du bist my Mutter.

Уранијума на главу стресну
никад још такав не суну слап;
узгред си стару певала песму,
од среће здравог да гађа кап:
све си нудила за чељад бесну,
јаде па сладе, мркву па штап,
сву своју помоћ, најбоље људе,
- гуде и Буде за лелемуде! -
Santa Europe du bist my Mutter.

Две се у мени побише силе,
нужда и образ, лова и част,
дуго су бојак страховит биле,
ко убог божјак и гоља кљаст:
божјаштво пружа све дубље жиле,
све већа сласт су лебац и маст,
разлог са главе да скинем путер
Santa Europe du bist my Mutter.

И кад у мени порив се јави,
кад зафали ми пресудни грам,
да мало жешћи пичвајз направим,
штедро ми дајеш лек потребан:
Ко да на ''креку'' сам, Ил некој ''трави'',
брижности твоје жеже ме плам,
ниски се моји нагони смуте
Santa Europe du bist my Mutter.

А кадa постигнем сва Људска Права
врзином колу видећу крај,
најлепши сан ми постаће јава,
чућу: ''Кредита, ево ти фрај!''
Из ништавила у славу слава,
из безнишнице у рај, у рај!
У рај, у рај, у њезин куплерај!

Тад ћу остварит све своје жуде:
испрегнут бићу из сваке руде,
да пијем виски уместо љуте,
с царина више да ме не пуде,
облетим Земље најдаље куте,
Хаићанкама да гладим дуде,
да се и свеци крсте и чуде,
ђиха, ђиха, на далеке путе,
Santa Europe du bist my Mutter.