Chitajuci vashe komentare na mnogim temama, nevezanim sa temama ovog tipa, konstatno se provlache par pojmova kao globalizacija, novi svetski poredak, civilizacija bazirana na lazima i prevarama, itd.

Sve to o chemu ste pisali i konstatovali ja bih josh vishe pojednostavio, i sve ovo shto nam se deshava ukratko nazvao „novim robovlasnichkim sistemom”. Zashto? Ako povuchemo paralelu iz bilo kog robovlasnichkog sistema i danashnjice lako je prepoznati zajednichke imenitelje. Zaradjuje se za hranu, krov nad glavom, medicinsku uslugu, garderobu, higijenu, prevozno sredstvo, osiguranja, itd. Posle svega toga kada poplacamo ostaje nam malo ili nimalo ako sledimo osnovna nachela novog sistema. Chak u danima klasichnog robovlasnishtva polozaj robova je bio bolji gledajuci kroz egzistencionalne parametre, imali su zagarantovan smeshtaj, hranu, medicinsku brigu,itd a danas iako radimo to nam nije nikakva garancija da ćemo biti u mogućnosti da poplacamo sve te rachune.

Nachela novog sistema udaraju jako nisko, prljavo, bezobrazno. Baziraju se na verskoj etici, radnoj, socijalnoj...Jedan primer bi bio bash ovi dolazeci praznici, gde masa radnih ljudi jedva cheka Bozic da se malo odmori, proslavi (najede i napije), shopinguje...shto u osnovi vecina i voli. Ali to možemo samo za Bozic ili nekim drugim verskim praznikom. Sve ono shto smo zaradili i ushtedeli dacemo „njima” kroz to shopingovanje, volecemo „njihov” Bozic (svejedno pravoslavni ili katolichki) jer ćemo par dana biti slobodni i odmoriti se malo, a onda opet nazad u „njihove” fabrike, firme gde će nas placati minimalno i iskorishtavati maksimalno.

Ko su to „Oni”? Oni su grupa najinteligentnijih i najbogatijih ljudi na ovom svetu koja kroz sve etichke ljudske vrednosti perfidno ostvaruju kontrolu nad većinom od nas. Ta kontrola je nishta drugo nego prihvatanje pravila njihove igre gde mnogi od nas nisu ni svesni da su deo tog sistema.

Najvishe ih boli kada radite za sebe, imate svoj biznis ili kompaniju, zaradjujete vishestruko vishe za mnogo manje vremena radeci. I dalje ulazete u svoj biznis (ne placate taksu, odnosno minimalno placate). Znachi ne radimo za njih, za semenke i kikiriki, radimo za sebe, za kavijar i vino.

Boli ih takođe kad kažem „Ja ne verujem u Boga” već „Verujem u Sebe”.