evo dela teksta iz novog broja casopisa „Treće oko”:
Za zabludu oko imena poznatog srednjovekovnog zdanja na Kalemegdanu znaju samo malobrojni. Temelje originalne kule Nebojše koja je dominirala ušćem Save u Dunav uništila JNA kada je 1948. godine pravila tajnu podzemnu vojnu instalaciju
Za zabludu oko imena poznatog srednjovekovnog zdanja na Kalemegdanu znaju samo malobrojni. Temelje originalne kule Nebojše koja je dominirala ušćem Save u Dunav uništila JNA kada je 1948. godine pravila tajnu podzemnu vojnu instalaciju
Piše Zoran Nikolić
Dugo je simbol Beograda bila kula Nebojša, ogromna, moćna građevina kojom se dičio još despot Stefan Lazarević. To je bila kula koja je dominirala srednjovekovnim Beogradom i ušćem Save u Dunav. Sada postoji velika zabluda da je kula koja danas nosi ovo ime „prava kula Nebojša”. Ali - to nije istina. Na mestu odakle je najlepši pogled na ušće dveju reka danas se nalazi bunker... Ni to niste znali? Nismo ni mi donedavno...
PONOS GRADA
Nekada davno, na najvišoj tački beogradskog grebena nalazila se kula Nebojša, da „preti oblacima” i dominira pogledom na srednjovekovnu prestonicu despota Stefana. U ono vreme, kada je grad nastanjivalo mnogo manje ljudi, takva kula je, sasvim sigurno, izgledala potpuno impozantno. Ona je bila orijentir mnogima koji bi se približavali gradu i utvrđenju, a za žitelje Beograda bila je značajna i zbog zvonika, čije zvono je „grmelo” i čulo se „do neba”.
Kula je bila zamišljena tako što je do nje vodio drveni most, a i stepenište koje ju je opasavalo bilo je napravljeno od drveta. Ni to nije bilo nimalo slučajno. Prvobitni plan starih stratega bio je da, ukoliko posada ostane opkoljena na kuli, ne sme sa nje da se povuče. Oni bi spalili most i stepenice, a sudbinu bi im odredilo to što bi morali, braneći grad, ili da poginu ili da dočekaju pojačanje.
Bilo kako bilo, Beograd pod tursku vlast pada 1521. godine, ali kula Nebojša nije dočekala vojno poniženje u kojem bi bila izložena turskom barjaku. Prema legendi u nju je udario grom tokom neke velike oluje i uništio ju je. Posle vatrene stihije koja je tada izbila od kule nije mnogo ostalo. Tako je okončan jedan mit.
U Beogradu je ulogu ove kule preuzela dotadašnja „Vodena” ili „Temišvarska kula”. To je ona velika građevina na Donjem kalemegdanskom gradu koju danas svi poznaju kao kulu Nebojšu.
Istini za volju, tu kulu su dugo koristili Turci, i ona je imala morbidnu ulogu zatvora i mučilišta. U njoj je stradao legendarni grčki revolucionar Riga od Fere, a tu je vrlo teške dane proveo i Jevrem Obrenović, brat kneza Miloša. Naime, ostalo je zabeleženo da je Jevrem bio zatočenik u tamnicama sve dok Miloš nije „debelo” odrešio kesu da ga odande izbavi, ali da je ovaj do smrti patio od kostobolje koju je, po svemu sudeći, „zaradio” na tom stratištu. Nadalje, tu je smrtno stradao i jedan srpski mitropolit i još mnogo patriota sa ovog podneblja. Tek, mučilište koje danas nosi ime Nebojša, nije prava, „originalna” kula, već samo „kradljivac” njenog imena.
Najinteresantniji deo priče vezan za „pravu” kulu, u stvari, odigrava se neposredno posle Drugog svetskog rata...
nastavak na linku:
http://www.treceoko.novosti.rs/code/navigate.php?Id=182&editionId=92&articleId=454