Moderno drustvo kakvo nam je svima nametnuto, poznaje jedino mogućnost da od stvarnog rada i bez novca ne može da se živi.
Realno si u duznickom ropstvu i baratas virtualnim „zaradjenim” novcem koji je neko već isplanirao kako ćeš i gde ga potrositi, pri cemu ne sme da ostane ništa (nova godina). Ukoliko i nakupis malo ustedjevine putem odricanja, pokrenuce se „Velika ekonomska kriza” i oduvace ti to malo jada, kroz povecane cene svega sto koristis i drastican pad vrednosti svega sto imaš.
Potpuna suprotnost opstoj propagandi o ekologiji, stetnosti hiperprodukcije i unistavanju resursa našeg okruzenja.
Sto će reći da obe ideje idu sa istog mesta, samo je pitanje potrebe trenutne prevage.
Potrosacko drustvo u velikim sredinama se namece kao jedini izbor za „kvalitetan” zivot, a svaka mala samostalna sredina je nedopustiva i biće „ukrocena”(prikljucena nekom savezu ili uniji ravnopravnih i ravnopravnijih).
Velikih ratova,katastrofa i kataklizmi nema, tako da globalno duhovno prociscenje vise nije moguće. Ne postoji mogućnost da se stvari dovedu u realnu ravnotezu. Covecanstvo nema vise prilike da shvati da postoje nematerijalne stvari koje su starije i bitnije po nas opstanak i postojanje od materijalnih.
Međutim, gramzivost i zud a materijalnim i jesu glavni pokretac tehnoloskog napretka koji je uticao da se zivotni vek produzi, da ne umiremo od kuge da živimo udobnije, da veliki broj dece prezivi 10u godinu zivota...
To se zove globalizacija, odnosno globalna kontrola svih dogadjaja i desavanja zakljucno sa kontrolom pojedinca (internet). Živis kako drugi hoće...pa vidi da li možeš bez para.
Izvinjenje za ugusenje.