Ako je to tvoj otac i zoves ga „tata”, a dete je malo, ocekuj da će ga dete zvati isto tako. Dete mora da ima neku musku figuru u procesu odrastanja, pa bio to deda ili ujak ili stric, nije bitno, važno je da ima na koga da se „osloni” nebitno da li je dete musko ili zensko. Ne valja da dete odrasta samo među muskarcima, npr ocem i bracom, ili samo među ženama npr lezbijski brakovi sa usvojenom decom, kad tad dete pocne da postavlja pitanja, gde je otac ili majka, najkasnije pri polasku u skolu kada vidi drugu decu da imaju oba roditelja.
Nemoj pogresno da shvatis, ali je najbolje da se konsultujes sa decijim psihologom, kako da se ponasate i ti i deda ili procitas nešto na tu temu.
Uzgred, nisi ništa rekla koliko je dete staro i da li je raslo bez oca od početka ili ste se kasnije rastali, to je jako važno, sto je dete manje, teze mu je objasniti, ali se lakse prilagodjava situaciji.

Svaki slučaj je posebna prica,tj. prica za sebe.

Naročito ako je u pitanju dete maloletnih roditelja,ili pak jednog od maloletnih koji nisu svesni materinstva,odnosno ocinstva.Njihovo
dete nema mnogo izbora već da ih podizu roditelji roditelja ili ustanove za nezbrinutu decu.

U nekim seoskim sredinama mladi su još u nezrelim godinama stupali u brak jer su tradicija i uslovi za ovako nešto pogodovali.Tamo gde su porodice živele u većim zajednicama bilo je i mogunosti za podizanje i po nekoliko dece istovremeno.

U urbanim sredinama to je daleko teze i većinom neizvodljivo.Naročito
mladi ili maloletni supruznici.Ovi prvi uglavnom zbog neresenog
stambenog pitanja,a drugi prvenstveno sto nisu stekli zvanja od kojih zavise prihodi za zivot.

Secam se davnih sezdesetih minulog veka kada su mnoge porodice tkzv.
gastarbajtera prezivljavale mnoge traume u kojima su najviše stradala njihova deca.Ako je jedan od supruznika otisao-la u pecalbu,sav teret i briga je bila na onom drugom.Ako odu oboje,
o deci se starali babe i dede koji su zamenjivali roditelje.

Novac i pokloni koje su slali ili doinosili roditelji,bili su neka vrsta nadoknade koja je mnoge potomke odvela na stranputicu.
Deca su dobijeni novac trosila na provod,zapostavljajuci skolu i
karijeru,umesto da je dogovorno i sporazumno poveren staraocu.

p.s uglavnom po onoj poznatoj nam izreci:„Ako sam je mucio-la,neće
moje dete”.

Decacima je potreban otac mnogo vise nego devojcicama. OK, „mnogo vise” je neprecizan izraz, „na drugaciji način” je možda precizniji.

Decacima treba otac da ih nauci kako biti muskarac. Decaci zato „voze kola” kao tata, „grade kucu”, „prave hleb” - uvek se igraju da budu ono sto je tata. Devojcice to rade gledajuci mamu. Decaci dovlace program od tate šta znaci biti musko. Model ponasanja i sve ostalo.

Decaci koji nemaju oca odrastaju nesigurni u sebe. Istrazivanja su pokazala da su decaci koji postaju kriminalci u najvecem broju slučajeva bas oni koji nisu imali oca u blizini kada su odrastali.

Ako otac nije tu iz bilo kog razloga, zamena je takođe dobra. Treba samo da bude tu stalno, jer stalno menjanje „oca” može da donese nesigurnosti druge vrste.

Ako se radi o dedi tu neće biti menjanja. Deda bi radio kao zamena, ako je raspoložen da se prihvati obaveze.

smeshni ste..

A zašto to tebe zanima? Nisi ti u pitanju, nije tvoje dijete, nije ni njegov deda? Sticem utisak kako samo hoćeš da nam kažeš kako je posesivna baka umijesala prstice i rasturila brak svoje kcerke da ona ne bi ostala sama. Deda samo navrati povremeno i ne može, po tebi, da bude zamjena ocu, i zbog toga su sad oni svi cudna i neprirodna porodica i dijete će vjerovatno da bude „osakaceno” cijeloga zivota. Pusti ljude neka muce svoju muku i vode svoje zivote kako najbolje umiju.

U skladnim odnosima dijete može da ima uzor ne samo u ocu. Pa i ako oca nema neko drugi može da mu bude uzor i oslonac. Šta sa onim djecacima kojima su ocevi poginuli, umrli, ubijeni u ratu? Pa nisu svi postali homoseksualci, kriminalci ili poremecene psihopate. Brini ti o svojoj porodici, a ove ostavi neke brinu sami o sebi.

Djetetu je potrebno da je okruzeno ljudima koji ga vole a sve ostalo je nevažno

Potpuno se slazem s ovimm . . . nema potrebe vise komentarisati.

„DEDU NA GREDU...

BAKU U RAKU...”