Moj sin je dobio dijagnozu sa 2.5 godine. I mi smo u US. Od tada dobija ABA terapiju u koju ja totalno verujem. Cesto funkcionise tipicno sada, mada mi znamo da ima autizam a i ima dana kad se cudno ponasa i slično.

Trenutno ide u normalno predskolsko 5 puta nedeljno sa „senkom” koja ga gura da se socijalizuje na pravi način. On voli da se igra sa decom ali recimo sada hoće da se svi igraju po nekim njegovim pravilima i slično.

On je takođe na dijeti i u početku sam mislila da mu ne pomaze ali sam u međuvremenu skapirala da ima stomacnih tegoba i da je jako osetljiv na hranu tako da gledam da mu pomognem da se oseca bolje.

Ja takdoje verujem da neki vitamini pomazu, sve zavisi šta detetu treba. Do sada sam videla najveci napredak sa D vitaminom.

Pozdrav i srećno

Da li bi mogla da mi se javi jedna od vas mama sa djecom na autisticnom spektru. Imam par pitanja u vezi autizma, i voljela bi da se čujem sa roditeljima koji imaju iskustvo iz prve ruke.
hvala
[email protected]

Nadam se da ćete moći da otvorite ovaj link (i da znate engleski)

http://www.foodmatters.tv/_webapp_302986/The_Explosion_of_Autism_%28And_How_To_Prevent_It%29

Mi smo bili na dijeti bez caseina dvije godine, a bez glutena, caseina i još ponekih namirnica istovremeno, nešto malo vise od godinu dana. Koliko god sam se upinjala da vidim i da samu sebe ubijedim da ima pomaka, nazalost, nije ga bilo. Neki pomaci su se možda podudarili sa samim razvojem djeteta (godina dana je dug period u djecijem uzrastu, i svako dijete napreduje).
Dodatni problem je bila gomila suplemenata koje dijete pije da bi nadoknadilo ono sto hranom ne uzima, sto je nama često predstavljalo problem, jer je stvaralo mucninu ili dijete nije htijelo da ga pije. Tokom dijete moja kcerka je imala vrlo ozbiljne epilepticke napade. Ona njih inače ima, nije dijeta do toga dovela, ali su u tom periodu bili najintenzivniji.
U to vrijeme zivjeli smo na našim prostorima, nije bilo nikakvog rada sa njima, čak niko nije znao ni da odredi dijagnozu. Dovijali smo se sa defektolozimma onako kako smo mogli. Po preselenju u USA, prije dvije godine, odustali smo od dijete, ali se istovremeno krenulo sa intenivnim radom,ciljanim, dobro usmjerenim prema mogućnosti djeteta, koji je dao toliki napredak u samo nekoliko mjeseci, da smo još uvijek njime zapanjeni.

Dijeta i sva ta briga oko hrane je pomogla MENI da ostanem „normalna”, jer mi je davala osjecaj da nešto cinim i da pomazem djetetu. Nema ništa teze za roditelja nego da sjedi „skrstenih ruku” dok mu dijete iz dana u dan propada. Iz tog razloga nikada ne razuvjeravam roditelje od pokusaja. Ukoliko pomogne u bilo kojem segmentu porodici, već je dobro. Ali dijeta sama od sebe ga neće izvaditi iz autizma.

Drage Mame,

Radim već dugo sa decom koja su sa diagnozom autizma. Istina je da se intenzivnim dejstvom, pocevsi rano, detetu može mnogo pomoći.
Posetite, ako mozete, seminar Michelle Garcia Winner.
http://www.socialthinking.com/

Svetski je priznata. Lično smatram da je izvanredna.Pored mnogih strucnjaka u ovom polju (kojima ne osporavam strucnost) i onih koji to nisu, Michelle je definitivno moj izbor.

Sebe smatram sretnom i „odabranom” osobom zbog mogućnosti da radim sa ovom divnom decom. Ja ih obozavam i dalje svakodnevno ucim o njima, sebi i ovom svetu.

Sa srećom.

Imamo sina kome je data dijagnoza „elementi autizma”. Nakon dijagnoze probali smo dijetu ali nismo primjetili ni napredak ni nazadovanje pa smo od iste odustali. Nakon toga smo uradili nalaze krvi i mokrace gdje je utvrdjeno malo (slightly)povecana prisutnost peptida i manjak selena i hroma u krvi, pa smo nabavili neki multivitaminski preparat od neke firme iz Oregona od kojeg je nesrecnik imao jako rijetku i smrdljivu stolicu. Na svoju ruku sam nakon 6 mjeseci primjene tog s..nja samostalno odlucio da to batalimo. Sada idemo na vjezbe kod terapeuta i prvi put mogu da kažem da mu je ako ništa drugo barem malo povecana paznja. Govora još nema, u julu će mu biti 4 godine.

fiji: jel možeš da das malo vise detalja kao na primer kojom terapijom se doktor sluzi i koliko ti je dete (mislim ako je dete propricalo sa 4 ili sa 12 godina ima razlike u velicini „cuda”).
hvala

...evo i mene da se javim (20 godina ima moj sin, 13 godina smo u u.s.)

nemojte da se sve zavrsava na dijeti i/ili ishrani: sto vise vremena da ga i lično, a naravno i „uopste-socijalizujte”.

prica i prica sam se naslusao, tipa: „pomoglo je ovome, pa ajd' da probamo! bolece nas dusa ako...”, „ajde da ga odvedemo i u onaj manastir da... bar probamo!”, „pa ona metoda je ipak nada!”, itd.

naravno ne treba zanemarivati iste ali... socijalizacija i ONO STO VI (satro regularni ljudi - lol) radite ili radimo - to im treba, sto i sve vise!

moj sin kako rekoh ima 20 godina i... nije toliko „los” kakav je mogao da bude (on je „high-functional”).

sve cesce sa (ostalim) ljudima, sve cesce u „regularnim” socijalnim situacijama, sve cesce da radi sto i ostali rade u stanu/kuci, itd...

to je PRAVI početak ;-)

sve je to individualno od djeteta do djeteta ,neko nosi label autisticnog djeteta a da normalno razgovara sa roditeljima da normalno funkcionise na svim podrucjima zivota osim sto su mu rekli e bas ovdje je malo ''tanji'' sa znanjem nego sto su djeca njegovog uzrasta .Takvim roditeljima porucujem uzivajte u zivotu i ne brinite za svoje malisane .
Koliko sam shvatio iz vasih postova vasa djeca su ok i nemojte da se brinete ,niti jedno od vase djece nije osjetilo šta znaci autizam sa repetativnim ponasanjem,tantrumima itd kod mene je bio drugi slučaj jer moje dijete nije bilo verbalno i ako je bilo to je samo bilo ponavljanje besmislenih rijeci ali što se tiče matematike tu je genije.Sada je po prvi put na lijekovima i ja vidim ogromno poboljsanje da ne kažem da sam presretan radi toga ali ne smijem da se unaprijed radujem još uvijek držim palceve .

Sinoć je na CBC TV (Kanada) u sklopu emisije „The National” isao prilog o autizmu. Pricali su o terapiji kiseonikom koja je pocela da se primenjuje i u Torontu.
Pogledajte prilog (traje 12 minuta) :

http://www.cbc.ca/video/#/News/TV_Shows/The_National/ID=1498839218

Заборавих за љекове. Оне имају скоро 9 година и на љековима су од своје прве године. Такође, „љекова” има разних и ту се мора бити конкретан и специфичан, јер је сваки облик аутизма прилично специфичан.

Vasa prica prijatelju je zadivljujuca jer ste se lavovski borili da dodjete ovdje ostavivsi sve iza sebe i karijere i zivot da biste pomogli djeci (sjecam se iz ranijih postova ako se ne varam ),međutim moja impresija je bila da su curice pdd .Što se tiče lijeka, kod nas je problem autizam i uzasna hiperaktivnost djeteta tako da smo igrali na tu kartu i za sada ja ne mogu cudom da se nacudim koliko je dijete postalo smirenije,komunikativnije

Divim se svim roditeljima koji se bore sa razlicitim poremecajima u ponasanju kod svoje dece, svaka vam cast na hrabrosti i snazi. Što se tiče hiperaktivnosti, nedavno sam saznala da je Ty Pennington, poznato TV lice (voditelj emisije Extreme Makeover: Home Edition) od malih nogu na lekovima zbog hiperaktivnosti i veoma otvoreno prica o tome.

Нокиа`74,
знам одлично како је тешко сваком родитељу дјетета са аутизмом, или уопште са посебним потребама. Знам још боље колико је важно да човјек нешто ради и покушава, јер је „немоћ” веома тежак осјећај са којим се родитељ суочава. На жалост, знам...
Чињеница да је медицина немоћна и да нико на овом свијету не може да вам пружи утјеху и помоћ, осим ви сами себи, је понекад већи проблем од саме болести. Зато разумијем ваш покушај да нађете неки излаз у тим источњачко-индијским „покушајима”.
Наравно, не да то неће помоћи вашем дјетету, него ће само још дубље да га гурне у његов већ затворен свијет. Али ако то вама помаже, то је друга прича. Мада, чињеница је и да се на „муци” много зарађује...
Ова прича о аутизму поставља пред нас родитеље и старатеље огроман изазов саме сржи аутизма, као поремећеја, и саме сржи родитељства, као жртве. Но, ја сам свој смисао нашао у Православљу. Схватио сам да нема љубави без жртве и нема радости без муке. Што сам се више трудио да ја уђем у њихов свијет, а не да њих стрпам у свој свијет, то су ми моја дјеца била све ближа, а љубав је расла сваким тренутком у којем сам откривао бескрајну стваралачку снагу Творца, Који некад ствара и оно што ми не разумијемо. Али, да ли је то што ми не разумијемо - поремећај, или је то позив на жртву да схватимо да свијет може функционисати на другачији начин. Потврду овога о чему говорим дала ми је АБА терапија и савршено исти приступ, само изговорен на једном савременијем и другачијем језику, али потпуно исти којег сам нашао поодавно у Библији. Ријечи имају свој смисао у значењу, а не у страним и неразумљивим изразима. Иако је лакше кад их човјек не разумије, па им приписује неке надри моћи, које нису дио њихове суштине.

знам одлично како је тешко сваком родитељу дјетета са аутизмом, или уопште са посебним потребама.
...
drago mi je da čujem da na ovakvim diskusijama se ukljuci i poneki tata. Međutim, za mene nema ništa tuznije, a istovremeno ništa uzvisenije, nego majke deteta sa posebnim potrebama. Bez ikakve uvrede, ali mislim da ocevi, čak i kada se smatraju dobrim i briljivim, nikada ne mogu da osete tezinu i muku kroz koju prolaze majke ove dece. One nakcesce imaju potpuno unistene zivote, a ocevi nadju pomalo prostora za sebe same.
Moj brat ima dete sa cerebralnom paralizom, već mu je 15 godina. On je veoma dobar otac, radi, bori se kako može, ali ono sto podnosi i prolazi moja snaha, njegova žena, ne može da se opise ovozemaljskim jezikom. Cesto se pitam od kakvog je materijala sazdana ta žena. Uvek je vedra, uvek ima razumevanje za svakoga, nikad umorna, nikad depresivna. Savrsenstvo. Moj brat ode na posao, nema ga pola dana, uvek nadje priliku i da odspava i da lezi ako je bolestan, i da odgleda utakmicu.
Mislim da muzevi nisu ni svesni koliko je njihovim ženama teško, pogotovo muskarci sa naših prostora.

A razni oblici lecenja se nude, nisu svi dobri, ali ko god misli da nešto može da pomogne, treba to da pokusa. Svako dobro svim hrabrim mamama ovakve dece. Vi ste sve andjeli.

Pozdrav svim ucesnicima ove diskusije.

Majka sam jednog predivnog djecaka od 12 g. koji je u trecoj godini dijagnozovan sa autizmom.Zajedno sa njime smo prošli kroz fazu totalnog autisticnog dna, bio je nonverbalan, a sada u ovom periodu njegovog zivota mogu reći da je on prevazisao autizam. Uz jako dobro organizovan raspored terapija uspjeli smo napraviti ABA program koji je odgovarao njegovim potrebama i koji mu je pomogao da dosegne nove horizonte u zivotu.

Svako se dijete razlikuje jedno od drugog, i teško je reci koje bi terapije bila nabolje. Nazalost,nema te univerzalne terapije koja bi odgovarala svakom djetetu sa ovom dijagnozom. Mi smo se odlucili za edukativne terapije koje su se od početka koristenja pokazale najbolje za našeg sina. ABA, Auqa( plivanje), Hypo ( jahanje na konjima), skijanje i rad sa psima, su terapije koje i dan danas koristimo, kako u skolskom obrazovanju, tako i u kuci i u socijalnim okruzenjima.

Od momenta kad je nas sin dijagnozovan ukljucujemo ga u sve aspekte socijalizacije i nedopustamo nikome da ga sputava u tome. Druzi se sa neurotipicnom djecom svoga uzrasta koji razumiju da je on malo drugaciji od njih, jer su njegovi interesi u domenu skijanja i tehnologije, ali ih to ne sprečava da budu dobri prijatelji. Nekako su se uklopili u sve ovo i uz njih je on jako mnogo napredovao na polju socijalizacije.

Veliki sam protivnik ukljucivanja sedativa za djecu. Znam da će se neki roditelji,koji budu citali ove moje napisane redove,naći povrijedjenim i ja se izvinjavam zbog toga, ali mi je neshvatljivo davati djetetu sedativ zato što je hiperaktivan ili zbog toga što se ne moze skoncentrisati. Kao roditelj, autisticnog i vise nego hiperaktivnog djecaka, prošla sam kroz mnoge traumaticne momente nastojeci svim silama da ga sacuvam od povreda ili da ga privolim da sjedne za radni stol, da zajedno sa mnom uradi domaću zadacu.Izdrzala sam sva moguća iskusenja sa njime, ali nisam posustala u svojoj odluci da ga ne stavim na sedative. Lično, za mene bi sedativi bili samo moj pokusaj bjekstva od stvarnosti da bi meni bilo lakse izaci na kraj sa sinom a njemu bi, ti isti sedativi, poremetili proces razvoja i oporavljanja mozdanih celija, a o nus pojavama bolje da i ne pišem.Postujem odluku roditelja koji su posegli za ovom vrstom terapije, ali za nas je ona bila i ostala neprihvatljiva.

Znam da nimalo nije lako kad se dijete dijagnozuje sa ovim poremecajem, prvenstveno znajuci da se radi o medicinskoj dijagnozi za koju nema lijeka koji bi mogao pomoći djetetu.U ovom „modernom svijetu” još uvijek postoji shvatanje da su autisticne osobe bolesne osobe i da se one mogu ili ne mogu izlijeciti. Autizam je stanje svijesti(mozga) koje se ne lijeci već se prevazilazi,zbog tog i postoje edukativne terapije koje će pomoći osobi da nauci kako da funkcionise u drustvu. Koliko god ovo,nekima od vas, zvucalo ostro, možda čak i hladno, to je moja teško naucena lekcija odgajanja krasnog djecaka sa autizmom. :))))))))))))))))

Ponosna sam sto sam njegova majka. Ponosna sam na svaki njegov uspjeh.Svojim postojanjem uljepsao mi je zivot i od mene je napravio jaku, pozrtvovanu, istrajnu, osjecajnu i borbenu majku.

Kao prvo veliki pozdrav Sanji za ovako jednostavno objašnjenje terapije i moje iskrene zelje i čestitke za napredak vaseg sina!

Moja cerka će uskoro imati 12 godina i ima dijagnozu autizma od svoje 3. godine. Dijeta bez glutena koju smo poceli nešto posle treće godine zivota, pomogla je do te mere da je za svega 2 meseca povratila normalan i neprekidan san i postala poptuno koncentrisana, tokom dana tako da smo mogli da pocnemo ABA terapiju. Što se tiče ABA terapije, postoji tzv. model po Dr. Lovaasu koji je jedina naučno dokazana efektna terapija za autizam u poredjenju sa ostalim terapijama: http://www.health.state.ny.us/community/infants_children/early_intervention/disorders/autism/

Razlog za dijetu bez glutena bio je rezultat krvnog testa koji smo uradili za alergije sa odlozenom reakcijom tzv. IgG test koji je radjen na oko stotinu namirnica i gluten je bio među najgorim reakcijama. Mleko i mlecni proizvodi su bili uredni na ovom testu i nije bilo razloga da pocinjemo dijetu bez kazeina.

Kasnije smo uradili i genetski test Gluten Sensitivity Gene Panel (Enterolab.com) koji je pokazao da moja cerka ima genetsku predispoziciju za preosetljivost na gluten.

Postoje naučne studije o tome kako gluten može ostetiti nervni sistem (ataksija, ostecenje cerebeluma i Purkinjeovih celija) kod osoba preosteljivih na gluten:
http://ezinearticles.com/?Gluten-Free-Diet-Should-Be-Considered-For-Everyone-With-Neurological-And-Psychiat... Symptoms&id=450571

Cestitam Sanja stvarno je to nevjerovatan uspjeh trebala bi napisati knjigu ...

međutim ne slazem se sa tobom što se tiče lijekova ,neka djeca trebaju biti na medikamentima to je definitivno ,kao sto sam prije napomenuo nisu svi spektrumi autizma isti .Recimo neka djeca imaju odličnu verbalnu komunikaciju iako imaju label autizma i sa tom djecom je milina raditi - kod moga djeteta je to je bilo ovako prije lijekova:

repetativno ponavljanje bez smisla po milion puta jedne te iste stvari ,apsolutno besmisleno povezane rijeci poput cow jumped over the moon (to je iz slikovnice) kada je dijete 2 ili 3 godine to može super simpaticno biti ali ako je starije onda to može biti tuzno

rad sa rukama -uvijek je moralo imati nešto u rukama ako nema onda je gledalo prste

do juče još jako agresivno ponasanje i nemogućnost izlaska na javna mjesta itd itd

danas nakon uzimannja lijekova mi normalno idemo na javna mjesta bez ikakvih problema -dijete me prvi put u zivotu slusa kao najbolje dijete na svijetu koje bi pozeljela svaki roditelj

besmisleno ponavljanje se gubi tako da prvi put imamo s djetetom interakciju u smislu da ga pitamo šta je rucalo u skoli i da nam odgovori tacne informacije,da nam prica o svojim drugarima ko je pao,ko je plakao ko je imao rođendan
(doduse još postoji limit ali vjerujem da će se tokom uzimanja tableta i to neutralizovati )

u rukama nema vise ništa sad dolazi samoincijativno u kuhinju i mojom zenom kuha rucak pomaze joj oprati sudje ,donijeti potreban sud ,povrce itd

Hvala Bogu po beskonacno puta koji nas je uputio na put doktoru koji je promjenio zivot nasem djetetu sa lijekovima

Fiji,hvala na lijepom komentaru. :)))))))))))

Postivam tvoju odluku da ukljucis terapiju sa sedativim svome djetetu, ali kao roditelj ja se nikad nebih usudila ukljuciti sedative svom sinu.Oni su bili i ostali neprihvatljiva terapija za nas.

Razumijem kad kažeš da je jako teško posmatrati odraslo dijete koje se ne ponasa adekvatno svom uzrastu. Vjeruj mi da smo i mi kroz sve to prošli. Nimalo nam nije bilo jednostavno posmatrati našeg junaka kako se valja po zemlju, udara glavom od sve moguće predmete oko sebe, nekontrolisano urla iz petnih zila, juri konstanto u krug kao muha bez glave, gricka nokte, kopa nos, povlaci hlace nanize, razvlaci okovratnik od svake majice...O nekontrolisanom cesanju po glavi i pucketanju prstima, roman mogu napisati...A o njegovom nekontrolisanom lupanju sa vratima, laticama ili pak o neprestanom pritiskanju dugmadi na kompjuterima,video rekorderima,aktiviranju vatrogasnog alarma u zgradama i ustanovama, roman u nekoliko volumena mogu napisati. :))))))))))))))

Uzasavam se kad vidim kako neki roditelji, koje ja znam, vezu svoju autisticnu djecu jer su agresivni. :(((((((((((( Nikad, ama bas nikad, nismo sebi dopustili da posegnemo za takvim tretmanom. U našim ocima je to jako nehuman potez. Prošli smo kroz fazu strasne agresivnosti čak i pokusaj sina da fizicki naudi sam sebi, ali smo uvijek bili uz njega da mu pomognemo u svakom momentu.Pored njega mi imamo i kcerku koja je dugo vremena bila predmet njegovih fizickih nasrtaja.Sacuvati nas sve od povreda bila je nekad nemoguća misija, ali smo uspjeli prevazici tu fazu i uz prirodne i organske preparate smo uspjeli da mu ocistimo organizam,a samim time mu se popravila koncentracija i poboljsalo ponasanje.Kao sto napisah u svom prvom postu, on je ociti primjer da se,bez sedativa, može ocistiti organizam od toksina i popraviti sveukupno ponasanje i koncentracija kod autisticne djece.

Shvatam te kad kažeš da tek sada mozete ići na javna mjesta,kroz tu smo fazu i mi prošli. Bili smo, doslovno, zatvoreni u kuci punih 6 g, sto zbog 40 sati ABA terapije, plus skolskih casova, plus ostalih terapija a i zbog sinovljevih antoloskih ispada. Godinama smo ga vodili u bioskop da barem udje unutra i pogleda početak nekog filma. Za njega je to bilo nemoguće sve dok nije napunnio 9 g. Sada već ide sam sa svojim drustvom i uziva u tome. :)))))))))))))

Sto rece Ciba, sve su to faze kroz koje nasa djeca prolaze. Da je jednostavno sve to posmatrati i zivjeti sa time, naravno da nije, ali dokle god vidimo svjetlo na kraju autisticnog tunela, mi roditelji, moramo biti vodici nasoj djeci da izadju iz tunela i pogledaju svijet oko sebe sirom otvorenih ociju.:))))))))))))))))))

Moj dobar prijatelj ima sina dete napunilo osam godina zaostaje u razvoju .Po ponasanju deteta rekao bih da je autizam upitanju.Mediutim prijatelj se pravi kao da je sve uredu sa detetom.ZMURI NAD CINJENICOM DA JE DETETU POTREBNA Pomoć.Kako da pomognem coveku ,bojim se naljutice se na mene ako mu kažem.

Gavrooo ako to uradis (kao sto savjetuje gospodin iznad moga komentara) izgubices prijatelja .

Covjek želi svoju privaciju zadrzati za sebe i on nije obavezan da svakome ko mu dodje u kucu stavlja dijagnozu svoga djeteta na sto

ne brini svako djete zakonski prolazi kroz pedijatarske kontrole,nemoguće je da ne zna

Na našim prostorima nema ko da radi sa djecom, čak i kada dobiju dijagnozu. nešto malo bolja situacija jeste u beogradu, sve ostalo je za sjesti i plakati. zbog toga ni samo dobijanje dijagnoze nije rjesenje samo za sebe. ja ne bih nikome ukazivala na problem sa djetetom, ukoliko niste sigurni da mozete i da mu ponudite rjesenje. roditelj i sam nije ni glup ni lud pa da ne vidi da dijete od 8 godina zaostaje za vrsnjacima. ali ukoliko nema gdje da ga odvede, ukoliko nema ko da s njim radi, onda mu ni vi ne stajte dodatno na muku...samo ukoliko znate strucnjaka koji im može pomoći, onda im to recite.

Ne znam u kojoj državi vi živite, ali i moje su, kao i sanjin sin, po dolasku imale jako mnogo ABA terapije, gotovo toliko kao sto sanja kaže.
U skoli su imale 1:1 ABA asistenciju cijeli dan te prve godine. U skoli bi bile 8-3pm,radile 3 sata, pa sat pauze, pa opet 2-3 sata rada. Poslije podne su kuci dolazili ABA terapeuti po još 3 sata svaki dan i radili s njima. Ukoliko odbijem pauzu za igranje u skoli, i transport do i od skole, to je i dolazilo nešto oko 7-8 sati svaki dan. Takođe i subotom su imale program, samo je nedelja bila slobodna i nju bi uglavnom prespavale.
U kuci su ih asistenti naucili i da operu ruke i da operu zube i da postave sebi jelo, da sklone iza sebe, da pokupe igracke. Asistent je isao s nama u prodavnicu, u restoran, na sva mjesta koja ona nije nikako mogla da savlada, tj MI NISMO ZNALI kako da joj pomognemo da ih savlada. Prestala je da bjezi, stane čim je pozovemo. U prodavnicu idemo bez problema, ceka strpljivo na kasi, odabere samo jednu sitnicu da joj kupimo. Naucile su slova, brojeve, traže šta hoće da jedu i piju, nema valjanja po podu...i to sve za manje od godinu i po dana.

Logopedu je trebalo oko 3 mjeseca da izazove prvu riječ kod moje neverbalne kcerke. Bilo je to GIVE ME. I pamticu je cijelog zivota, tacnije sreću na njenom licu kada smo svi skocili i povikali BRAVO>>>>
Ona sada ima mnoooogooo rijeci, gotovo i cijele recenice,ali zzadovoljstvo kada uradi nešto dobro je i dalje najveci podsticaj.
Nama je ABA terapija bila ta koja nam je promijenila zivot potpuno. Kako nama, još vise njima dvema.

Prve skolske godine cure su imale ABA 1:1 4 sata dnevno u skoli i tri sata dnevno kod kuce. Dakle, 7 sati svaki dan. NJihov najveci problem je bilo ponasanje i u početku su sve aktivnosti bile usmjerene u tom pravcu. Dosta rada odlazilo je na korigovanje vristanja, bacanja predmeta i ponasanja sveukupno. U skolu je čak dolazio i profesor psihlogije sa univerziteta, expert za ponasanje, i posmatrao je dve nedelje kako bi sastavio behavioral plan za moju „komplikovaniju” kcerku. Njeno ponasanje je bilo toliko komplikovano da redovno osoblje nije uspjelo s njom da izadje na kraj. Otuda valjda i toliko mnogo ABA-e u početku. Druga djeca, vjerovatno, nemaju toliko mnogo.
Imale su logopeda pola sata dnevno svaki dan u skoli i OT tri puta sedmicno po pola sata. To sve u prvoj godini po dolasku. Ta godina je i bila najintenzivnija i dala im najveci progres.

Ove godine imaju 3 sata dnevno ABA 1:1 u skoli i jedan sat kod kuce, svaki dan. Logopeda i OT kao i prošle godine. PT nisu imale, u krupnoj motorici prednjace u odnosu na vrsnjake.

Mama sam devojcice od 3god koja ima elemente autizma.Živimo u USA. Još uvek smo u fazi organizovanja terapija itd. Sanja1313, fiji40 i curice jako bih volela da popricam sa vama o vasem iskustvu, da vas pitam za savet i mišljenje jer se još uvek ne snalazim najbolje u svemu ovome. Moj mail je [email protected] , molim vas javite se!

Zašto 40 sati ABA terapije? Zato sto i treba toliko sati 1:1 i u sklopu grupnog rada u ucionici i kuci,da se autisticno dijete može osposobiti da bolje funkcionise. Kad kažem 40 sati sedmicno to se odnosi na cijelu sedmicu, ne samo od ponedeljka do petka od 8 sati ujutro do 3 poslije podne. Nas radni dan sa sinom je pocinjao u 7 ujutro i zavrsavao se u 9 uvecer. Skola je trajala od 8 ujutro do 3 poslijepodne,gdje su se smjenjivali ABA, OT, PT i SLP ( terapeuti za govor) koji su radili zajedno sa sinom u ucionici i 1:1.U ucionici je bio od 8 do 11:30,slijedila je kratka pauza za rucak i rad sa OT,PT ili SLP do 12:30 kad je dolazio sljedeci ABA terapeut da preuzme 1:1 do 3 poslije podne.Aba terapeut ga je vodio i u ucionici tako da je i rad u razredu bio prilagodjen sinu i njegovom ABA programu. Od 4 poslije podne do 7 uvecer smo imali treceg ABA terapeuta koji je zajedno sa nama radio na LIFE SKILLS ( pranje zuba, tusiranje, obavljanje osnovnih fizioloskih potreba,koristenje viljuske, noza, kasike,pijuckanje vode iz case bez posipanja vode po sebi i oko sebe, itd).Ovakav raspored smo imali pune 3 godine sedam dana u sedmici, sa prekidima od jedne sedmice za bozicne praznike kad terapeuti nisu radili. Tada smo muž i ja radili ABA sa sinom uz pomoć Personal Care Attendant-a.Pune 3 godine raspored nam je bio paklen.O miru i privatnosti smo samo mogli da sanjamo. Kroz kucu nam je promarsirala vojska terapeuta, neuropsihijatra, psihologa, socijalnih radnika, medicinskih i finansijskih savjetnika, da mi je nekad znalo doći da svima zakljucam vrata ispred nosa i ne pustim ih u kucu, ali i to se izdrzalo.:))))))))))))))

Sin je u trecoj godini dijagonozovan i bio je skoro nonverbalan. Znao je samo dvije rijeci, milk i bye.Bio je hiperaktivan do bola a tentrumi su bili neizdrzljivi. Sa ABA terapijom smo poceli kad mu je bilo 3 1/2, jer nam je trebalo punih 6 mjeseci da asesiramo njegovo stanje i da uradimo program koji bi odgovarao samo njemu. ABA terapija i jeste terapija koja modifikuje ponasanje autisticnih osoba. Program mora biti fleksibilan da bi se mogao promijeniti i prilagoditi potrebama djeteta u neophodnom momentu. Dobro napisan ABA program u sebi mora da ima jasno napisan plana rada sa djetetom:šta će se raditi, kada i koliko puta, koliko puta se nešto ponovilo djetetu i kako je dijete reagovalo u trenutku rada sa njime. Kratko receno ABA je terapija koja „razbija” do u detalje edukacione lekcije za autisticnu osobu. Lekcije se prilagodjavaju potrebama djeteta, vodi se racuna o stepenu razvoja djeteta, „napadaju” se oblasti gdje je djetetu usporen psihofizicki razvoj isto kao i one oblasti koje su im jača strana. Ništa se ne zapostavlja niti se prepusta slučaju.

Uz neprestan rad i uz koristenje mnogih terapija, moj sin je izgovorio prvu prostu recenicu sa 4 godine. Sa 4 1/2 je poceo izgovarati prve slozene recenice a sa 5 1/2 je prebacio u 5tu brzinu od tada ne prestaje da prica.U početku ga je bilo dosta teško nauciti da ne upada drugima u razgovor, da se ne ljuti ako mu neko pocne postavljati pitanja u vezi onog o semu on prica, da mu razgovor ima početak i kraj a ne da drzi beskrajnu govoranciju, gdje je on jedini govornik a ostali su samo slusaoci...:)))))))))))))

Da bi zadrzali njegovu paznju koristili smo sistem nagrada. Pomno smo ga pratili neko vrijeme da vidimo sto voli da radi a sto nevoli i na osnovu toga smo utvrdjivali koja bi mu nagrada najbolje odgovarala. ABA često koristi sitem TOKENS-a, sto nikako nije odgovaralo mom sinu, on je teski materijalista i tehnoloski je geek, pa smo se odlucili za nagradu u vidu lego kockica, DVD-a, ili odlazak u planetarij,muzej nauke i tehnike i sl. U početku smo koristili vizualna pomagala u vidu slika npr. planetarija i u sklopu toga smo pisali takozvane socijalne price sa slikama planetarija, stampali smo ih i uvezivali u knjigu i na kraju sedmice smo ga vodili u planetarij kao nagradu za dobar rad u skoli i kuci. Male figure robota od lego kockica ( bionicle) je dobivao na dnevnoj bazi sto od nas sto od terapeuta. Uglavnom, sada imamo bionicle robota u podrumu u vrijednosti od nekoliko hiljada dolara sa kojima se on više ne igra, nisu mu interesantne.Na sreću izasao je iz te faze.

Zašto sam se odlucila za prirodno ciscenje organizma, organsku ishranu i kako je taj vid terapije mogao pomoći mom sinu? Iz cisto razumnog rezonovanja da je zdrava ishrana pola zdravlja za svakoga. :))))))))))) Ako ćemo se zdravo hraniti tu je garancija da u organizam nećemo unositi sastojke prepune pesticida, prehrambenih aditiva, vjestackih prehrambenih boja i Bog sami zna kakvih sve ne hemikalija. Neki roditelji imaju mišljenje da se samo sa ukljucivanjem terapije Ritalina, Celexe, Paxila ili Zolofta može pomoći djetetu da bude mirno, skoncentrisano, da će ih dijete gledati u oci dok razgovaraju sa njime.Mi smo to postigli sa zdravom ishranom, vitaminima i cajem. Dovoljno mi je samo procitati kontraindikacije za svaki sedativ pa da mi se kosa digne na glavi od straha. Evo link za jedan interesantan clanak u vezi prehrambenih boja: http://healingautismandadhd.wordpress.com/2010/02/12/artificial-food-coloring-is-evil/

Zvrkmoj, slobodno postavljaj pitanja i ukljuci se u diskusiju. Mi smo svi ovdje iz istog razloga, da razmijenimo vlastita iskustva, strepnje, da pomognemo jedni drugima kako da prebrodimo teske momente u odgajanju svoje djece. Sad kad imaš formalnu dijagnozu, prvo sto moras da uradis je to da sa skolskim timom napravis plan i program za svoju kcerkicu i da sebe edukujes u domenu Special Education Law. Morat ćeš znati koja zakonska prava imate ti i tvoja kcerka, sto će vam sve biti dostupno u državi u kojoj živite, gdje šta možeš da trazis,koje agencije za pomoć osobama sa autizmom postoje u tvom kraju. I sto rece Curice, povezi se sa grupama roditelja koje imaju djecu sa autizmom, od njih ćeš jako mnogo nauciti i bit će ti zvijezde vodilje kroz „autism maze”. :))))))))))))

korisno je cuti program od 9. juna emisije Coast to Coast (inače najslusaniji noćniprogram u svetu). Gost je bio izvesni britanski doktor Andrew Wakefield, koji je glasno izneo da postoji jaka veza između vakcinacija i autizma, i zbog toga mu je posle hajke na njega (od mocnika kojima je ugrozio interese) oduzeta lekarska dozvola u engleskoj, pa sad živi u americi. Mislim da je dosta korisno cuti ga jer zvuci zaista profesionalno i uverljivo.

evo torrenta celog programa (u mp3 zvucnom formatu)
http://thepiratebay.org/torrent/5621441/Coast_to_Coast_AM_-_06-09-10_-_Vaccines__amp__Autism__amp__Climateg...
za skldanje torrenta treba instalirati neki programcic za torrente, recimo utorrent. I kad se ubacuje za skidanje, može se selektovati samo 2 sata, ako nećemo svih 4, mada sa brzom vezom skine dosta brzo svih 4.
Inače ovi mp3-ovi ne sadrže reklame ni muziku za popunu, nego samo pricu, pa je jedan sat zapravo oko 39 minuta).

A evo opis tog 2-satnog dela o vezi vakcinacije i autizma
http://www.coasttocoastam.com/show/2010/06/09
„In the first half of the show, author of one of the most controversial clinical papers in modern medical history, Dr. Andrew Wakefield told the story of how he linked autism to vaccines, and his subsequent fallout with British medical authorities who took away his license to practice medicine. He first uncovered the connection to vaccines when he was treating autistic children who had severe gastrointestinal problems. Specifically, it was the MMR (measles/mumps/rubella) vaccine which combines three live viruses in one mixture that he found to be associated with some cases of autism and bowel disorders.

This vaccine was connected to cases of meningitis in Canada and was withdrawn there, yet it was brought to Britain afterward, he noted. Cases of autism spiked in the UK, Japan, and around the world in a 2-3 year time window when the MMR vaccine was introduced, said Wakefield. He noted that he's not against the use of all vaccines, but simply an advocate for safer vaccination policies, and has called for a thorough study of vaccinated vs. non-vaccinated children to compare long-term health outcomes.”

a evo šta o Wakefildu kaže wiki
http://en.wikipedia.org/wiki/Andrew_Wakefield
ali ma kako kontraverzan bio, zanimljivo je da ispitavanja u Kini potvrdjuju njegove nalaze.

Hvala, Sanja, hvala Curice na dosta informacija, to je ono sto me najviše zanima koje terapije mogu da se dobiju od države, nazalost izgleda da smo mi u delu USA koji uopste nema ABA terapiju i ABA tarapeute. Videcemo, za 10 dana idemo na evaluation za vrtic pa ćemo videti šta mogu da nam ponude, a šta ćemo morati privatno da placamo. U svakom slučaju o 40 sati ABA 1:1 nedeljno možemo samo da sanjamo.

zvrkmoj,
ne može biti da nema ABA teraeputa, gdje god da živis u USA. Ima ga sigurno i u velikim zabitima, a skola će ga pronaći kad prođete evaluaciju, ukoliko djetetu bude trebalo.
Pošto tvoja djevojcica ima „samo” ELEMENTE AUTIZMA, njoj hvala Bogu, neće ni trebati 40 sati nedeljno. Ona će puno toga da savlada i u redovnom programu uz ostalu djecu i pomalo asistenta. 40 sati dobijaju ovi „komplikovani” koji sami ne bi ni malo napredovali bez konstantnog guranja...
Ništa ne brini, biće to sve dobro, vidjeces kakav će napredak imati do iduce godine, samo kad krene u skolu. Na logopeda ima pravo svaki dan, ako dobije dijagnozu.
Pozdrav

Nemam vremena sad da pišem nešto opsirnije al' samo da kažem nešto u vezi ABA. ABA terapeuta ima u svakom dijelu ove zemlje ali nije istina da djeca imaju pristup ovoj terapiji kroz skolu u svakoj državi.
Ja živim u Washington State i bilo koji oblik ABA se ne dobija NI OD JEDNE JEDINE ORGANIZACIJE drustvenog uredjenja nego je sve na roditelju da oganizuje i PLATI.
Tako da ovo sto vi pišete za NY state i ne znam gdje si ti Sanjice, to je san za neke od nas. Mi smo placali po $20,000-$30,000 godisnje u poslednjih par godina (sad vise ni ne ulazemo toliko iz drugih razloga) za ABA a od skole ili države je dobijao samo developmental preschool 2 godine koja uopste nije imala ABA ukomponovan u pogram a onda je 2 godine imao sreće da bude u experimentalnoj skoli gdje je dobijao 3 puta po 2.5 sata ABA kao dio DATA progama kroz lokalni univerzitet.
AMA BAS SVE OSTALO smo placali sami i bez ikakve pomoći od naše države niti ista federalno. Jedina olaksica nam je uvijek porez jer platimo toliko u 'medicinske svhre) da imamo olaksice na porez za sve preko 7.5% našeg bruto dohotka (a ni to nije neka olaksica ako se zaradjuje bar malo iznad prosjeka - to mu ga dodje kao ono kokos ili jaje - kad zaradjujes vise, možeš bar nekako da priustis terapije koje kostaju ovoliko a opet posto zaradjujes vise, treba da potrosis silne novce da budes iznad 7.5% pa da se bilo šta pocne racunati).

Sve u svemu, nije svugdje isto, i meni zvuci KAO SAN sistem u koji su hvala dragom Bogu curicine djevojcice dosle.

Još da napomenem, mislim da nisam neupucen roditelj i da jednostavno 'ne znam se snaci u ovom sistemu pa da iz njega izvucem vise za svoje dijete'. Sistem jednostavno nije isti za svaki dio ove lijepe zemlje. Ne zalim se ni malo, za nas je hvala dragom Bogu opet bilo spasenje što se moj sin rodio ovde i zahvalna sam sto živimo u ovom dijelu svijeta gdje za mog sina ima prvenstveno mjesta u ovom drustvu i postovanja za njegove sposobnosti i doprinos na svakom koraku.

Sanja,
Izvini odmah u početku, nisam bas u top formi jer funkcionisem na malo sna u poslednjih par dana pa nemam snage za neko 'pametno pisanje' ali mi je tema srcu draga pa i vi koji tako opsirno i sa znanjem dijelite iskustva. Ja sam trenutno u nekoj fazi gdje bas nemam vremena pa čak ni za diskusije da se posteno ukljucim kako bih to iz srca zeljela pa se zato izvinjavam na ovom kampanjskom javljanju i na polu smišljenim porukama.

Zato, evo sad samo par minuta prije spavanja da te pozdravim i da kažem da mislim da se mi sasvim razumijemo.

Nije mi ni na kraj pameti bilo da zvucim da mislim da je drugim roditeljima lakse ako žive u državi koja ima malo vise zakonskih olaksica. Nikome put u ovom lavirintu nije ruzicast - svasta radimo za ovu nasu djecu al' moramo priznati da su i nagrade neprocjenjivog zadovoljstva.

Shvacam da ste vi i pored toga sto živite u državi koja je malo bolje organizovana ili igrom prilika pruza vise podrske djeci na autisticnom spektrumu, znam da ste prošli trnovit put i da ni jedan sistem ne daje ništa sakom i kapom već si ti kao roditelj glavni i odgovorni urednik obrazovanja svog djeteta. Na tbi je da osiguras sva njegova prava preko IEP i ostalih puteva koja mu zakonom pripadaju.

Razlika između država je OGROMNA, mi (u državi Washington i na kraju krajeva vecini država USA) još nismo ni blizu toga da nam privatno osiguranje (a kamo li bilo kakvo državno uredjenje) pokriva ABA pa znaci svaki sat vremena ABA nas privatno kosta $120 sa program manager-om a sa tutorima po $45 na sat. Pa ti sad vidi kako to izgleda iz privatnog dzepa kad ti treba bar 20 sati nedeljno rada se djetetom i to bar 3-4 sata sa program manager-om a ostatak sa tutorima (a na sve to još dodas i govornu terapiju, pa occupational therapy, pa fizikalnu terapiju,pa još neku social grupu, pa plivanje, pa jahanje konja koju naravno opet osiguranje ne placa jer je smatraju eksperimentalnom i nakon 20 godina, pa skijanje, itd, itd, itd).

Naravno, i moje dijete ima IEP ali neće imati nema ABA kroz skolu (kindergarten u septembru), moramo se boriti na sve nacine da dobije pomoć u razredu (aid) pa makar na 2 sata, u nasem skolskom sistemu je doslo do nekih promjena u poslednje 3 godine da djecu koja nisu 'highly functional' odmah salju u self-contained classrooms u kojima nemaju (ili imaju menimalne) akademske standarde, itd).
Sve u svemu, i pored nekih 1450 minuta/nedeljno na papiru koje će moj sin dobiti kao 'spec. ed. accomodations' (900 specialy designed instructions and 550 pomoćnika ako mu odobre za sto ćemo se boriti do suda), bit će tu vise 'otraljavanja posla' nego pravog rada koju mu mi obezbjedimo privatno.

E, mi smo se i organizovali tako da mu možemo priustiti dosta toga - ali, pitanje je do kada i koliko i na ustrb ostatka porodice. Imamo i drugo dijete kome će sutra trebati staviti sa strane nešto novaca za faklutet a kako da se sve to ukomponuje kad mi sad placamo svake godine onoliko koliko bi nas kostao privatni fakultet za jednu godinu.
Kad čujem da neko kaže da ne zna kako će skupiti za dijete za fakultet i kao puno im je da stavljaju po 5-6 hiljada godisnje sa strane, ja tek onda dobijem malo perspektive pa vidim koliko se nas zivot razlikuje od prosjeka kad mi spucamo u jednoj godini $30 hiljada i tako iz godine u godinu.

I šta raditi dalje, preseliti se na drugu stranu ove lijepe zemlje? Ma ne možemo ni to. Ovde nam je zivot, ovde su nam prijatelji koji zivot znace, obozavamo ovaj dio zemlje, prirode, itd. Mora se nekad stati i razmišljati o cijeloj porodici, zivjeti neki normalan zivot i moje lično mišljenje je da uopste nije dobro ni za mog sina a ni sa nasu cijelu porodicu da se svi usresredimo na to da njega 'popravimo' da bude sličniji svijetu. Ne kažem ja da vi to radite - ovo stvarno vise komentarisem moje trenutno razmišljanje o nasoj porodici.

Možda je ovo neka moja trenutna faza, al' sad prolazim kroz to da jdnostavno pokusavam svim silama da uzivam u unikatnosti svog sina a ne da stalno 'RADIMO' na milion i jednoj terapiji i programu.

Da li ću uskoro promijeniti mišljenje, ne znam. Samo znam da ni do danas nisam stigla odjednom pa će sutra vjerovatno da se promijeni još milion puta a sa tim i moje mišljenje.

Svasta sam zaburickala ovde, izjadala se malo a u stvari ništa nisam rekla.

Meni je divno cuti da ima malo boljeg sistema u nasem okruzenju, ako Bog da proširit će se i na ostatak država, ucestvujemo neprestano u lobiranju, sastanica, tuzbama preko OSPI protiv skolskog sistema, itd.

Svaka ovakva borba me ostavi iscrpljenom al' bar gurne sistem naprijed bar jedan korak i uvije zahvaljujem Bogu da imamo bar nekog izbora i u ovom sistemu možemo da se nadamo da ćemo ga polako ali sigurno promijeniti. Ako ništa ne uspije, uvijek nam preostaje da radimo za Microsoft a to je u ovom nasem okurzenju (u nasoj državi) onda najbolja opcija jer njihovo privatno osiguranje placa za ABA pa će na kraju i to da nam bude opcija ako budemo morali.

Sve u svemu, mnogo pozdrava i tebi i Curici (Curice, bas mi nedostajes, nazvat ću te uskoro, jurcam na sto strana ovih dan, ne znam gdje mi je glava).

Sve najbolje svim porodicama koje na ovaj ili onaj način žive ovaj unikatan zivot sa našim dragim unikatima.

I šta raditi dalje, preseliti se na drugu stranu ove lijepe zemlje? Ma ne možemo ni to. Ovde nam je zivot, ovde su nam prijatelji koji zivot znace, obozavamo ovaj dio zemlje, prirode, itd. Mora se nekad stati i razmišljati o cijeloj porodici.
////////////////////////////////////////////////

Ja želim samo da prokomentarisem da ja nikako ne podržavam stalno seljakanje sa kraja na kraj kontinenta koje mnogi roditelji rade, u nadi da će tamo negdje dijete da ima vise terapija ili bolji tretman. To mi lici kao da je trava u tudjem dvoristu uvijek zelenija i da nam se čini da je uvijek bolje bas tamo gdje mi nismo. Mislim da je za djecu poput naše podjednako važna stabilnost porodice i poznato okruzenje, koliko i same terapije. Ponekada čak mislim da je ovo prvo još vaznije.

Svi vi, koji ste nama prije par godina na ovom istom forumu toliko pomagali da predjemo ovamo, i pratili nas put od samog početka, vjerovatno se sjecate da sam govorila da se nikada ne bih selila da su djeca tamo imala MAKAR Nešto. Po nasem dolasku ni ja sama nisam ni ocekivala da bi djeca mogla da dobiju ovako lijepe uslove kakve imaju. Valjda je i nas Bog pogledao nakon svih ovih putesestvija.
Meni ne pada na pamet ikuda vise da ih selim. Niti hoću vise da lupam glavu o terapijama, zakonima, dodatnim aktivnostima, vise nego sto bih lupala i za najzdravije dijete. Mislim da je konacno doslo vrijeme da i mi sa ovakvom djecom živimo običan, svakodnevni porodicni zivot, onoliko koliko njima zdravlje i razvoj dozvole. Ja se osjecam kao da sam obavila svoju „misiju” i sad mogu malo i da odmorim. Bilo je stvarno iscrpljujuce zadnje dve-tri godine. Ne želim da se pretvorimo u robote koji samo jurcaju sa jedne terapije na drugu, od jednog doktora do drugog.
Sviju vas pozdravljam... i još jednom, nakon dvogodisnjeg perioda, iz ove perespektive, hvala vam svima na pomoći, informacijama i podrsci koju ste mi pruzali ovih godina...

Ko je odgovoran da deca dobijaju autizam?
Neobrazovani i nešto više obrazovani, ali indoktrinisani roditelji koji dozvoljavaju da njihovu decu vakcinišu - bolje rečeno sakate vakcinama.
Dr Vens Ferel je napisao knjigu „Vakcine. Novi genocid? Osnovi biološkog ratovanja”. Knjiga se može skinuti sa neta.
Postoji mnoštvo stručnih radova na tu temu, ali je običnom građanu nedostupna.

Moj sin je 3.5 godine , još nije dobio dijagnozu , jer smo bili samo jednom sa Visom Med. Sestrom i njeno mišljenje je da je on verovatno Autistican , ali ona ne daje dijagnoze , pa cekamo susret sa Dr , dala nam je dosta informacija , kontaktirala sam Long term , i td , inače on ide i u Special Ed vrtic , i do 3 godine je imao Speec Ter i OT , ..
nije pricao ništa do 2 godine , onda je poceo polako mama , tata , ...sada ima dosta reci , sklapa recenice , zna boje , oblike , poneke brojeve , razume oba jezika ali odgovara sve na Engl , i puno tepa , ne prica cisto , ...ima svoje dane nekad je ok , poslusan , a nekad nemoguć , nekad se igra sa drugom decom , a nekad ne ,recimo ne zna da odgovori na pitanja kada , gde , zašto , ...
zanima me slično iskustvo ,
unapred hvala

opet je tema Coast to Coast programa bila autizam (program od 27. juna
, nepune 3 nedelje posle onog programa od 9 juna). Ovaj put su bila 2 gosta (i host je drugi).
Možda ponesto sto su gosti rekli nekome zasmeta, ali verujem da one koje ova tema zanima će ipak biti korisno (makar informativno) preslusati tih 2.5 sata (4x39min).
evo torrenta
http://thepiratebay.org/torrent/5656633/Coast_to_Coast_AM_-_06-27-10_-_Autism__amp__Spirituality
(a za skidanje sadrzaja tog .torrent file-a (4 mp3-a, za svaki od 4 sata programa, audio) treba recimo utorrent programcic, sto sam pomenuo i gore u onom postu od 13. juna... taj besplatni programcic se brzo skine i instalira sa http://utorrent.com)

evo recap-info sa http://www.coasttocoastam.com/show/2010/06/27
Autism & Spirituality
Date:
06-27-10
Host:
George Knapp
Guests:
William Stillman, Laura Hirsch
During the first half of the program, George Knapp spoke with William Stillman, author of a trilogy of books about the spiritual aspects of autism. In the latter half of the show, Laura Hirsch discussed how she worked with a medium to discover the root cause of the condition.

Describing autistics as „inherently gentle and exquisitely sensitive,” Stillman decried the „myth and fallacy” which suggests that autism results in lower intellect. Instead, his research suggests that the condition is a neurological disorder which traps „completely competent” people inside of their bodies. Therefore, he argued, the condition heightens the autistic's senses and forces them into a state of „perceiving things seen and unseen.” For example, he referenced autistics who are incapable of speech and mused that „when you live in silence, it's a perpetual state of meditation.” As such, he said that this particular condition is comparable to religious figures who „deliberately enter into similar states of solitude in order to obtain a spiritual plateau of enlightenment.”

Based on his work with a number of autistic children and their families, Stillman noted that many of them have had a variety of paranormal experiences. One such phenomenon is a premonition of impending danger. Specifically, Stillman said that he has „collected more than a few examples” of instances where an autistic child has a tantrum while the family is driving on the highway, thus forcing them to pull over until order is restored. Upon returning to the road, they realize that the „time out” spared them from a multi-car traffic accident that occurred a few miles ahead of them. Additionally, Stillman said that he has seen evidence of telepathy, communication with animals, and even prenatal memories that autistic children claim to recall. Ultimately, these are the events that intrigue Stillman the most, as he observed „my focus is not on what causes autism, but what autism causes.”

Conversely, Laura Hirsch detailed her investigation into the cause of autism and the shocking answers she uncovered. The mother of an autistic child, Hirsch explained that she grew suspicious when her son suddenly developed autism between the age of 1 and 2. „Something happened to my child and I was determined to find out,” she recalled. Since she was friends with a number of psychic mediums, she turned to the practice of channeling in the hopes of finding some insight as to what caused her son's condition. While she originally believed that the condition was caused solely by vaccinations, Hirsch revealed that the spirit communications told her something „completely different.”

According to the channeled messages, the recent wave of autism cases is caused by the MMR vaccine combining with „something else that everyone's been missing.” This mystery ingredient, she was told, is the remnants of a military biological weapon that has been developed in secret. This weapon is a „primitive anthrax” in the form of a powder, that has been escaping from the facility and spreading via the wind and contaminating the air, soil, and water of the United States. Rather than a conspiracy to afflict the nation, Hirsch said that „it's something they don't realize is happening.” She lamented that „we're making something to use on our enemies, but its harming our people in the meantime.”

pozdrav

Citajuci sve ovo, ne mogu da ne ispricam pricu, moj susret, mislim da je dete autisticno, ali tek sada posle svih ovih prica i iskustava drugih ljudi, dotle sam mislila da je dete samo inatljivo i nemirno. Zamolila me žena od kolege moga muza da joj pricuvam decu jednog prepodneva, subota, svi smo bili kod kuce. Ja znam kako je to imati malu decu i morati svuda da ih vuces i bez reci pristanem, s obzirom da smo se i ranije porodicno sretali i da otprilike znam kakva su deca, meni su izgledala mirna i stidljiva. I dovede ih ona kod mene, inače crnacka porodica, jako fini, za mene to nema veze, deca su deca. Prvo mladje koje je bilo dve godine, plakalo je dva sata za majkom, ali ne kao sto dvogodisnje dete place, nego kao beba od dva meseca, meni se od njegovog plakanja kosa digla na glavi, nudila sam mu sve i svasta, od mleka do slatkisa, ništa, place i place, a onda posle dva sata odjednom prestane kao da se iskljuci i stane da bulji u jednu tacku sedeci na podu prekrstenih nogu, ni igracke ni ni televizor ni ništa, ni da mrdne kao da nije tu bulji u jednu tacku negde ne znam ni ja gde.
Drugo dete, 4.5 godine, plakalo je možda desetak minuta, a onda pocelo da juri po kuci sve u krug i da pusta neke glasove koji su meni licili na krike. Mi smo svi bili zbunjeni, rekoh ajdemo napolje, lep je dan, možda će se u dvoristu opustiti. Čim smo izasli napolje dete smaklo gacice i pocelo da piski u dvoristu bez stida i srama, mi smo se samo pogledali i nismo rekli ništa. Onda smo seli na klupice i kako smo ujutru rano prskali dvoriste, još je bilo vode u baricama, stariji decak od 4.5 godine koji je sedeo pored mene na klupi, savio se kao pas i poceo da pije vodu sa betona, ja sam od straha vrisnula i prepala i sebe i njega. Ja ga uzmem onda za ruku i kažem, pogledaj me, da ti nešto kažem, a on kao da ga je nešto opeklo,skace u vis i zmirka ocima i opet pusta neke krike, nikako da me pogleda u oci. Ja uopste nisam znala da to dete uopste ne govori. Napravimo mi rostilj tog dana, ovo starije dete sedi ispred punog tanjira i bulji u jednu tacku, ni da lizne ono ispred sebe, ništa sklonimo mi sve to, onda ja bez veze iznesem neke krekere, dete se ozarilo, ali ništa ne govori, ja mu ponudim on uzme, vidim pojeo, ali ništa ne govori, ponudim mu ja još i tako se najeo krekera, a rucak nije ni pogledao. A sve vreme dok je jeo gleda negde gore.
Za to vreme ovaj mladji od 2 godine, sedi u mestu i bulji u jednu tacku, kao da nije tu, stavimo ispred njega hranu, racunam dete od dve godine ima zube, valjda zna da jede, makar prstima, ništa, prinesem mu ja hranu ustima, on otvori usta, stavi u usta ali ne zvace, gleda negde u stranu i tako posle nekog vremena proguta i ajde da kažem da je nešto i pojeo. Pošto smo dugo bili napolju, ajde rekoh da udjemo unutra, pusticu im neki film za decu, pustim ja film, a oni oboje sednu na pod i okrenu ledja televizoru i opet bulje u jednu tacku i ništa ne govore. Ajde rekoh, ovaj mali, možda treba da spava, još je mali, ali se nije ni od čega umorio, zaspao je kao jagnje, ali ovaj stariji ništa, niti razgovara, niti ume da se nešto igra, pusta neke krike da te Bog sacuva, ma jedva sam cekala da roditelji dodju da ih pokupe. Ništa im nisam rekla kako su se cudno ponasali, racunam, valjda ih nekada vode kod lekara, pa će lekar primetiti da nešto nije u redu, a i da sam pretpostavila da je to autizam, ne bi znala kako da im kažem. Razmišljala sam da im predlozim neku govornu terapiju koje su za decu tog uzrasta besplatne, ali ni to nisam znala kako da im kažem, najgore je što se roditelji ponasaju kao da je sve u redu i da deca normalno rastu i napreduju. Još nešto, ta dva deteta, ponasaju se zajedno kao da su stranci jedno drugom, ma nemaju dodirnih tacaka, kao da nisu braca, kao da ne žive u istoj porodici, uopste se ne gledaju niti kontaktiraju, a kako oboje ne govore, ni ne pricaju među sobom niti se igraju zajedno, jednostavno kao da jedan za drugog ne postoje. Isto sam primetila da stariji decak pije vodu tako što uzme gutljaj pa ga pljune, mali je još na flasici, i primetila sam da nisu agresivni jedan prema drugome i drugim ljudima, ali uopste ne razumeju šta im se kaže, ne razumeju šta znaci ne smes, nemoj ili uradi, idi, donesi, sedi, ustani, dodji i slične „komande”.

Evo nas ponovo.
Prošli smo evaluation za spec.vrtic. Pošto nemamo zvanicno dijagnozu, okarakterisali su nas kao developmental delay iako je ocigledno da je autizam u pitanju. Oni ne sprovode ABA u vrticu. Ici će 3 sata dnevno u vrtic i tamo će imati speech therapy 2x30min nedeljno a možda i occupational therapy, videcemo u septembru. Vrlo razocaravajuce... Za sada mi radimo privatno ABA kod kuce 1h dnevno, i planiramo da uskoro povecamo na dva sata dnevno. Eto toliko od nas
pozdrav

WV

Zvrkmoj, sad da ja upitam obrnuto od Sanje - otkud ti mislis da je u pitanju autizam? Ti pretpostavljas ili je još neko od strucnih lica to pretpostavio? Kažem ovo zato što može zaista i da bude da je u pitanju delay, a ne autizam.Znam nekoliko djece koja su vodjena kao autisticna, a tek sada shvatam da su ustvari samo zaostajala i da to i nije bio autizam. Autizam je prilično „prepoznatljiv”.

Po Zakonu za djecu za pp, ti imaš pravo da sama odvedes dijete na testiranje, mimo skole, gdje god ti želiš. Mi smo isto to uradili po dolasku u USA, dabiso ubrzali proces, ali se poklopilo mišljenje našeg ljekara i skole, pa nije bilo frke oko toga.
Ukoliko od tog nekoga drugog zaista i dobijes dijagnozu autizma, skola je onda OBAVEZNA da ti organizuje terapije za autizam. Najbolje da se onako „inkognito” raspitas kod roditelja ili u nekom udruzenju kod koga da ga odvedes na testiranje, a da skoli ništa ne pominjes dok ne dobijes nalaz.
Ide to sve dosta sporo. A onda će Sanja da te nauci kako se svadja sa skolom,ha, ha,,, (mene je, srećom, ta casa mimoisla).
Biće to sve dobro, nemoj da padas u očaj, samo strpljivo i korak po korak rjesavaj.

Nadjka, znaš kako sam se od muke smijala citajuci tvoj komentar. Ovo je kao da opisujes moju djecu iz tog uzrasta. Naoko skroz normalne i ok, a kad pokusas s njima kontakt samo se zapanjis. Ali i tome dodje kraj, za nepovjerovati.

Moj ti je savjet da nadjes nekog DOBROG i STRUCNOG da uradi evaluaciju razvoja. Ali PRAVU EVALUACIJU, detaljnu, da posmatra dijete dva-tri sata minimum i da ti da napismeno za svaku kategoriju razvoja opis, ne samo uopsteno. To treba da izgleda tako da će svaku stavku koja kog djecaka ne stima da detaljno opise, da da svoje mišljenje, a i preporuke šta dalje ciniti (koje vrste terapije). To ti je najmocnije oruzije koje ćeš da imaš u borbi za svog djecaka,jer ćeš znati tačno u kom pravcu da „pucas” i da ne gubis vrijeme. Mi smo ga izgubili PREVISE, preko 6 godina, zbog toga sto niko ovo nije umio da nam ovo odradi.
Tu evaluaciju nemoj da ti radi psiholog iz skole, nego neko strucniji, razvojni pedijatar ili psihijatar. Nama je radila žena koja ima oba ova zvanja. To ćeš najvjerovatnije morati da nadjes sama, skola neće da te uputi ni na koga. Najbolje da potrazis na nekoj poznatijoj klinici tu gdje živite nekoga ko se samo time bavis, pa da zakazes. Najvjerovatnije ćeš morati sama da platis, i to jaaakkoooo mnogo kosta, ali ako si bas bez novca, možda uspijes da nadjes neku agenciju koja bi da pokrije troskove umjesto vas. Nije lako, ali ima mogućnosti, mi smo tako odradili.
Ukoliko nemas pravu evaluaciju, sve ono sto radite sa djecakom će da pomogne, ali u znatno manjem procentu, nego kada radis ciljano. Zbog toga mislim da je evaluacija najvazniji korak.

A što se tiče znakova autizma, kod svakog djeteta su drugaciji, iako ima mnogo zajednickih karakteristika. Kod naših smo tek oko 4te godine posumnjali na autizam (i to ja, ne i tamosnji strucnjaci). Svi su vjerovali (a i dijagnoze je bila)da je „usporen psihomotorni razvoj. Kod nas je bilo najupecatljivije da su htijele da rade samo ono sto one hoće i nije bilo NIKAKVOG NACINA ni kompromisa, ni prisilnog ni lijepog, da urade ono sto mi hoćemo a one neće. To je bilo podnosljivo dok su bile manje,jer smo mogli da ih izmanipulisemo i prevarimmo, ali kako su rasle i postajale svjesnije, to je bivalo sve komplikovanije (one po evaluaciji nemaju ostecenu inteligenciju).
Dok na kraju nismo ukapirali da je to problem, i da one ne mogu to da iskontrolisu, a ne da je njihov hir. I kako mi nismo znali šta s tim ciniti, i kako tamo nije bilo nikoga da nas tome nauci, i kako su one bivale sve vece, to je preslo u NEVJEROVATAN problem sa ponasanjem, da nam je na kraju dolazio expert sa univerziteta da to sanira.
Naravno, kako su odbijale da rade ono što ne žele, tako nismo uspijevali ni da ih ničemu naucimo...jer nisu htijele ni da sjednu za sto, a kamoli nešto uce...pa je razlika između njih i vrsnjaka svakodnevno bivala sve veca, umjesto da se pravim radom smanjuje.
Eto, rekla bih da je kod nas to bio najveci problem koji ih je sve vise i vise vukao na dno.
Nadam se da sam pomogla. Trazi evaluaciju na nekom VISOKO STRUCNOM MJESTU. I onda sa pravom evaluacijom trazi prave tretmane. Možda to stvarno nije ništa kod njega, i on će sve da nadoknadi, ali nemojte da gubite VRIJEME. To je jedino sto NIKADA necete moći da nadoknadite u razvoju. Sve ostalo može, ali to ne. ”

Curice, hvala na iscrpnom odgovoru ! Zaista puno znaci :) Teško je kad covjek ne zna odakle da krene. Neurolog je zavrsio svoje, napisao izvjestaj i nekako je sad sve na cekanju te terapije za govor ( kao da će to dati sve odgovore).

Ja želim da nešto uradim ( tako smo na kraju i sa fizioterapijom ) i to je svima nama dalo podstrek.

I moj svrcko je tvrdoglav jako i teško ga je natjerati da radi nešto ukoliko on to ne želi.Još uvijek je metoda odvlacenja paznje funkcionalna, ali najveci problem je komunikacija.Treba mnogo strpljenja da mu kažem da ako nešto želi, ne treba da vristi da bi dobio paznju , već da kaže izgovori tu riječ ( npr crtani ).
Potrazicu strucnjaka i uraditi šta treba..

Zbunjujuce je sto je jako tanka linije između autizma i zakasnjenja u razvoju i čini mi se da su i ljekari mnogo puta zbunjeni vise nego i sami roditelji. Ne znam kakvo je zdravstvo negdje drugdje , ali ovo Kanadsko je smijesno ( moje skromno iskustvo ). Svaki put kad je nešto bitno trebalo da se uradi, morala sam da budem jako dosadna i uporna . Isto kao da mi cine uslugu ako mi testiraju dijete ?!

hvala još jednom , divna si curice :)))

Lasto, puno ti hvala na informaciji ! Potrazicu definitivno te slicice, ideja je super! :)a i program takodjer, valjda ću ga naći ..

On inače ima neki svoj jezik i zna da nekad tako da zabrza i ocito to njemu ima smisla ,ali nazalost mi pojma nemamo šta govori :)Sve zvuci nerazgovjetno..
Frustriran je često iz tog razloga i onda krene plakanje,i to traje u nedogled.

hvala puno :)

1. http://www.autism-pdd.net/forum/default.asp

ovo ti je link za jedan jako dobar forum roditelja koji je meni svojevremeno dosta pomogao. Roditelji su jako solidarni, daju mnogo informacija i rado će da ti pomognu. Imaš da čitaš mjesecima ukoliko želiš, a malo ga pretrazi ima i gomila linkova o razlicitim terapijama, kao i kako da premostis neki konkretan problem.

2. http://autizam.pforum.biz/forum.htm
dalje, ovo je isto forum roditelja koji najviše volim i od cijeg sam osnivanja ukljucena. Svasta ćeš naći.

3. i imaš na mameibebe.com čitav dio o autizmu, ili ako hoćeš možeš da odes na njihove Grupe potpore, to je za svu djecu sa posebnim potrebama...

Pocnite odatle, sigurno će biti i previse informacija da tačno pronadjete sebe i svoje dijete i da vam bude jasno koje korake da preduzimate. A naći će se neko i da vam konkretno pomogne kada zatreba. Sad imaš pune ruke posla i na citanje...
Sve sto mislis da ja mogu olaksati, slobodno reci.

Pozdravljam Lastu, ja još uvijek pamtim sve tvoje postove koji su meni onomad toliko mnogo pomogli. Nadam se da je princeza porasla i da koracate naprijed ubrzanim tempom...

Kalimero, evo link za biomedicinski tretman autisticnih osoba :

http://www.autism-nutrition.com/

Mi smo se drzali po strani ovih tretmana i nikad ih nismo zeljeli ukljuciti nasem sinu, iz nekoliko razloga:

1. Biomedicinski tretman, koliko god može da bude koristan, od silnog unosenja vitamina u organizam zna biti,bas zbog toga, i opasan po djecu sa autizmom.

2. Chilation ( intravenozno ciscenje organizma) je jako opasan tretman i od njega mi se kosa dize na glavi od straha.

3. Lično nisam vidjela nekog velikog pomaka u napretku djece, koju ja znam, koji su bili podvrgnuti silnom biomedikalnom tretmanu.

Naravno da treba ocistiti organizam djeteta od svih silnih toksina, ali to treba raditi postepeno i okrenuti se zdravoj ishrani. Mi smo sinu ocistili oranizam sa ovim cajem : http://www.ojibwatea.com/ , i okrenuli smo se iskljucivo edukativnim terapijama, jer kakav bi njegov zivot bio da mu je organizam ociscen od toksina a nije ustanju da funkcionise u drustvu?

Evo ti par linkova klasicne ABA terapije i PECS koji bi ti mogli pomoći u radu sa tvojim junakom :)))))))))

http://www.youtube.com/watch?v=NbVG8lYEsNs

http://www.youtube.com/watch?v=wTTvTweONQQ&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=iyCx-OLzgJw&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=2afb4i7LMJc&feature=relat ed

http://www.youtube.com/watch?v=eTzedhezar8

http://www.youtube.com/watch?v=T9hEXkURmxo&feature=related

Kalimero, sve sam ja ovo prošla sto pominjes i SAVRSENO te razumijem i saosjecam s tobom. Knjigu bih mogla da pišem o iskustvima sa tamosnjim strucnjacima, još sa dvoje djece. I Institut i Tirsovu i biomedicinski tretman i logopeda koji mi kaže da ne zna šta bi s njom jer „ona neće da saradjuje” (da nije autisticna saradjivala bi, a onda mi on ne bi ni trebao). I drugog logopeda koji me savjetuje da PONEKADA procitam djetetu pricu pred spavanje ili otpjevam pjesmicu, pa će valjda od toga da progovori. Kao da je trebala njegova visoka skola da kaže nešto sto majke vijekovima, od postanka svijeta rade-pjevaju djeci pjesmince i pricaju price.

Nemoj da ides na te aminokiseline. To je bacanje novca, a Ništa ti neće pomoći. Idi kod dr Selakovic, uradi pretrage i vidi šta tu u organizmu možeš da popravis. Ali nemoj od te biomedicine da ocekujes cudo. Vodi ga kod Danijele Helc, ona je dobar logoped i ima mali vrtic koji je organizovala po ABA principu. Tu ćeš najviše da profitiras sa radom i terapijama. ALI...nemoj da ti ona radi biomedicinske tretmane, niti daje suplemente. Ona je LOGOPED i ne bi smjela time da se bavi. Za to odaberi dr Selakovic, ona je ljekar, neuro-pedijatar, manje će stete da napravi u organizmu nego neko drugi.
Ukoliko možeš plati privatno nekoga neka dolazi da radi sa djecakom. Imaš mnogo linkova na temu ABA i možeš sama da naucis kako se nešto savladava, pa onda samo neka neko s njim to uvjezbava. Mi smo imali djevojku koja je dolazila 4 sata dnevno i samo se igrala s njima. Ja bih sve materijale pripremila, izanalizirala šta i kako treba (mame sa foruma su mi puno pomagale) i onda bi ona samo to s njima kroz igru radila.
To kako opisujes da radi logoped s njim, to nije način na koji se radi sa autisticnim djetetom. Tako se radi sa tipicnim djetetom koje ima problem sa govorom, ali nema problem u komunikaciji. On tako neće da odmakne ni malo još za dve godine. Mi smo sve to prošli i nije bilo godinama ni rijeci. Tek kada je ovdje logoped poceo da radi s njom, nakon par mjeseci je progovorila. Guglaj PECS i drzi se njega, nauci i logopeda ako treba, pa neka se obrazuju malo, nije im samo to što nauce na faksu za cijeli zivot. Defektologija je NAUKA koja se razvija vrlo brzo, neka idu u korak sa naukom...
Povezi se sa roditeljima, tamo ti jedino roditelji mogu pomoći. I kada nadjes i odlucis ko će s njim da radi, nemoj da mijenjas često terapeute, ni to nije sretno rjesenje.

Sanja, curice, hvala na javljanju, ne znam pre koliko vremena si ti curice otisla ali ne mogu da verujem da se ama bas ništa nije promenilo od onda. Razmišljala sam i ja o tome da odem kod sestre u UK barem na nekoliko meseci, ali pitam se kako će oni raditi sa detetom kad je ono engleski čulo samo ponekad preko crtanog filma???
Streh me da ga skroz ne zbunim.
Planiram da ga metabolicki proverim kod Selakovicke, i to jeste prilično skupo, ali je po meni i neophodno.
Curice, bas sam se bila zagrejala za ovaj tretman sa aminokiselinama, zašto mislis da je bacanje para (mada mi je isto rekla i Selakovicka), ono sto sam citala na tu temu je prilično logicno?
pozzz

Као што рекох на самом почетку ове расправе, на жалост, многи су нашли свој бизнис на мукама родитеља, али и на оној чувеној: „Муко моја пређи на другога!”, па умјесто да се ухвате у озбиљан рад, радије ће дати новац неким преварантима да им дају зашећерену воду. Након двије године „зашећерених водица”, опет смо се вратили себи и упорном раду.

Sanja, curice, citajuci vas, osecam se kao da sam u totalnoj mat poziciji, ko mom detetu u ovoj zemlji da napravi ABA terapiju i to samo za njega, kad nisu ni čuli za nju? Bacam se u očaj kad vidim da su vasa deca radila tu terapiju i po 40 sati nedeljno, a ja ne mogu da sakupim ni 2-3 sata dnevno. Ovde ste me uputili na Danijelu Helc, pa ću ga odvesti, a probacu i da je osmislim sama pa da kao curica, platim neku devojku, koja je voljna da uci, da radi dodatno. Problem mi je i što ne mogu bas da skapiram to sa nagradjivanjem, zapravo ne znam bas koja bi to nagrada bila za 19-to mesecno dete koje ništa specijalno ne interesuje.
Takođe, molim vas da mi pomognete oko PECS, ne znam ako radim dobro:
stavim ga u stolicu za hranjenje pa ga pitam da mi pokaze sliku lopte, ili banane, ili kuce. On nema pojima pa ga moj muž koji stoji iza uzme za ruku, i pokaze, on pri tom retko kad i pogleda u to gde mu moj muž vodi ruku, nego zvera negde okolo, ubrzon gubi strpljenje pa moram da ga pustim da okrene dva, tri kruga, pa ga onda ponovo vratim za stolicu, ali i to ide sve teze i teze.
Ako pokusam da slazemo zajedno kocke ili puzle totalno se iznervira, ne želi da ih vidi. Uglavnom prihvati loptu, voli da je sutne ili baca i muzicke kutije, ostalo vrlo slabo. Nadam se da ako budemo uporni u zahtevima da će na kraju popustiti ali pocinjem da sumnjam s obzirom koliko je dosledan u svom ignorisanju.
pozzz

Kalimero, samo se ti najprije opusti. Tvj djecak je još uvijek beba, ja sam mislila da je stariji. Ti si to sve toliko na vrijeme shvatila i sebi osvijestila da je čitava vjecnost ispred tebe da PUUUNOOOO toga uradis i to sve malim koracima. I da si ovdje, ne bi za sada imala ništa za njega, jurila bi evaluacije, doktore, nalaze i sumnjam da bi i sa čim od terapija pocela. Zato ne brini, jer immas bas puno vremena za sve.

Pokusaj najprije da ga naucis tri stvari i da tako otpocne komunikaciju.
Da kaže DAJ, da pokazujem prstom na ono sto hoće i da imitira (oponasa) neku od radnji koju ti radis.

1. DAJ - nama to niko npr nije objasnio, pa bi moja kcerka dolazila do mene kada nešto hoće i rekla:„Šta hoćeš?”, pa bi cekala da ja to isto ponovim (poludjela bi ukoliko ja ne ponovim potpuno identicnim rijecima ili intonacijom) i kada ja ponovim ona bi sva srećna što se „razumijemo” odgovorila: „Vode”. Druga nije mogla ni to. Ukoliko ne može sama sebi da uzme vodu, samo bi pocela vristati, bez ikakvog nagovjestaja ni pokazivanja da je voda u pitanju.
Uzimi neku igracnkicu koju voli, sjedi s njim na pod i srzi igracku u visini njegovih ociju. Ukoliko krene rukom da uzme igracku, ti kaži „DAJ” i uguraj mu igracku u ruke. Imaj na umu da on ne zna šta DAJ znaci i da mu tako ustvari objašnjavas. To ponavljas nekoliko puta za redom, kažeš DAJ, sacekas par sekundi i stavis mu u ruku. I tako vjezbaj sve dok sam ne kaže DAJ. To praktikuj SVAKI PUT kada bilo šta trazi. Uzmi u ruku to što on hoće, spusti se na njegovu visinu i reci DAJ, sacekaj par sekundi, ponovi ponovo DAJ i stavi mu u ruku. Ako ti još nije jasno kako to izgleda, objašnjavacu ti dodatno.
Kada prvi put samostalno kaže DAJ, napravi ovaciju, izljubi ga, odmah mu daj sve ono sto voli, pricaj tati ili nekome u kuci pred njim kako on ZNA da kaže daj itd...To DAJ će njemu strasno mnogo da pomogne kasnije i ublazice mu frustraciju ukoliko nešto hoće a ne zna da kaže šta.

puno ste mi pomogle ovim detanjnim opisima.Pocecu tako, jedno po jedno, pa se nadam da ću se uskoro javiti sa nekim dobrim vestima. Da uspem da ga naucim to DAJ, već bih bila presrecna. Jedno velikoooo hvala imate i od mm.Pozdrav

e Sanja, koliko sam puta samo čula to strpljnje, strpljenje, ali ne, kod mene sve mora odmah i sada. Kad vratim film unazad bila su to strasna iskusenja, ali ništa nisam razumela. E sad me je ovaj odozgo bas stavio na ispit, valjda misli, ako je i ovo ne nauci strpljenju, onda je stvarno izgubljen slučaj.Samo, nije bas morao decu da mesa.

Gluten intolerance je uzrok autizma, a ako ne uzrok onda 80%.

Pozdrav :)

PS probajte sve sto vas ne kosta novca, ni zdravlja.

Samo neko vreme ne dajte detetu zita i proizvode od zita, i mlaeko i mlecne proizvode. Garantovano poboljsanje za 4 nedelje.

Eto samo probajte, mada znam da ne verujete, suvise je prosto i jednostavno, pa da je tako znali bi i lekari...

Ali vi ipak probajte, vase dete je u pitanju

Kalimero,drago mi je cuti da tvoj ljepotan napreduje. RAD,RAD i SAMO RAD sa njime će ti zagarantovati njegovo prevazilazenje iz stanja u kom se trenutno nalazi.

Možemo mi podvrgavati nasu djeci raznim dijetama, vitaminskim terapijama, babskim gatkama, ali šta je to na kraju cijele ove price sto bi najviše pomoglo nasoj djeci? Eeeeeeeeeeeeeeeeeee, ovdje nastupaju edukacione terapije. Mogli smo i mi do besvijesti cistiti organizam našeg sina i drzati se svih mogućih bio-medicinskih terapija od A do Z. Da se nismo okrenuli zdravoj ishrani i edukacionim terapijama, garantujem da mi, sada, nebi imali viskofunkcionalnog junaka.

Evo još malo informacija o autizmu koje možda neki od vas ne posjeduju. Moj sin ima mutaciju na 15tom hromozomu, sto indicira da je njegov autizam nasljedan. Moj muž ima istu mutaciju,sto znači da je nas sin naslijedio autizam od oca.Normalan broj hromozoma u ljudskom organizmu je 46 dok osobe sa mutacijom na 15tom hromozomu imaju 47 hromozoma u sebi, sto opet pokazuje da se 15ti hromozom multiplicira u ljudskom organizmu. Taj multiplicirani 15ti hromozom izaziva poremecaj u govoru, finoj i krupnoj motorici,slabo razvijenim misicima na tijelu, izaziva epilepticne napade i mentalnu retardaciju, kao i autizam... Sa DNA analizom krvi svako može vidjeti da li postoji mutacija na 15tom hromozomu kod autisticnog djeteta.

Meni se kosa na glavi podigne kad neko uporno pokusava od autisticnih osoba napraviti bolesnike. Autizam NIJE BOLEST već je STANJE SVIJESTI (MOZGA) koje se NE LIJECI već se PREVAZILAZI. Zbog toga i postoje EDUKACIONE TERAPIJE koje bi pomogle autisticnim osobama da jednoga dana prevazidju isti i žive samostalno kao punopravni clanovi drustva.

Bez obzira na gore opisanoj mutaciji na 15tom hromozomu, moj sin ima jedan normalan zivot i ukljucen je u sve aspekte porodicnih i van porodicnih aktivnosti. Za mene, kao roditelja, je neprihvatljivo rjesenje dopingovati našeg junaka sa sedativima,vitaminima, patiti ga sa svakakvim dijetama, a sve u cilju da bi on „ozdravio”. On nije bolestan, ima poremecaj na hromozomu za koji ne postoji lijek, ali se njegov mozak može istrenirati da premosti tu mutaciju i prevazidje probleme koje mu to stvara. Zato smo se i okrenuli ABA terapiji koja nam je omogućila da se izborimo,zajedno sa njime, za njegovo bolje sutra.

Najmanji problem je ukljuciti terapiju, ali kakvu? Koja bi to terapija najbolje odgovarala za neko dijete? Znam da zbog bezizlazne situacije odgajanja djeteta sa autizmom ,neki roditelji preduzimaju ishitrene korake i odlucuju se za riskantne terapije, ali da li je to rjesenje? Da li je rjesenje da saniramo jedan problem, npr. ponasanje, a stetimo jetru i funkciju srca ili bubrega? Razmislite o tome. :))))))))))

Izvinjavam se na ostrom tonu u mom postu.Napisan je na osnovu licnog iskustva u odgajanju krasnog djecaka sa autizmom, a na vama je da sami odlucite šta bi to najbolje odgovaralo vasoj djeci.

Kalimero, samo naprijed u nove poduhvate i sretno sa radom. :))))))))

Gluten intolerance je uzrok autizma, a ako ne uzrok onda 80%.
//////////////////////////
Intolerancija na gluten NIJE UZROK autizma. Kamo puste sreće da jeste, sve bi onda bilo lako rijesivo. Ništa lakse na svijetu nego ukinuti odredjene namirnice iz ishrane.
Mnoga djeca sa autizom IMAJU NETOLERANTNOST na gluten,ali to nije UZROK, nego JEDAN od poremecaja autizma (zato se i kaže autisticni SPEKTAR, jer obuhvata nekoliko stvari). Mnoga djeca sa autizmom imaju i konvulzije, vidljive ili prikrivene. Mnoga djeca imaju teske metale, jer nemaju sposobnost da ih lako izbacuju, kao mi ostali. Neka imaju hromozomske mutacije, kao Sanjin djecak. Ali to je samo po jedna stavka iz cjelokupnog SPEKTRA.

Intolerantnost na gluten je lako utvrditi, pa ukoliko dijete jeste intolerantno izbaciti mu gluten iz ishrane za neko vrijeme. Treba imati u vidu da se djeca u dobi između 1-3 godine intenivno razvijaju i napreduju, a roditelji često to pripisuju dijetama. Najcesce je cinjenica da bi se dijete razvijalo i da nije bilo na dijeti. Ali nama roditeljima je lakse da vjerujemo da je to zbog toga sto mi cinimo.
Već sam pisala da je dijeta kod moje djece pomogla meni, jer sam bila očajna da sjedim i ne radim ništa dok mi djeca ne napreduju. Zbog toga nikada ne razuvjeravam roditelje da ne idu na dijetu. Ukoliko to njima daje mir, odmah je dobro...
Magnetna rezonanca će najvjerovatnije da bude uredna kod tvog djecaka. Autisticna djeca rijetko imaju strukturne promjene na mozgu. Ja lično nisam upoznala još nikoga da ima los magnet (što ne znači da ne postoji, svakako). Moja kcerka npr ima VRLO, VRLO komplikovanu epilepsiju, a magnet i EEG su joj uvijek uredni. Prosto porazavajuce za nas roditelje, jer nemamo ništa za šta bismo se uhvatili.

Kalimero,
Moj sin ima epi napade i jedini razlog je što se javljaj da ti skrenem paznju da se napadi nekad ne moraju ni vidjeti a ipak postoje.
Sad gledajuci u nazad, možemo da kažemo da je on imao periodicne napade već sa 2.5 godine ali do skoro četiri nije imao veliki (ili drastican) napad pa je tek onda stavljen na lijekove.
Sa skoro 4 godine je izgubio govor u roku od 2 dana (a na tijelu mu nismo vidjeli ama bas nikakvu promjenu) da bi 2 dana kasnije dobio 2 prava grand mal napada od kad pocinje borba sa epilepsijom koja nam se na kraju cinila gora od svega ostalog do tada.
Ova borba se nastavila 2 pune godine, nikad nismo bili mirni ni 2 nedelje bez napada a svaki put bi uticao na njegov razvoj. Neki su bili vidljivi, neki na oko nevidljivi a jedini način kako smo znali da je imao napad jer smo vidjeli malo (ili velike) promjene u govoru ili pak nešto u njegovo stasu (trunkicu zgrcena ruka ujutro, iznenadno sepanje na nogu, itd).
Kao sto rekoh, gledajuci u nazad, mi mislimo da je on napade imao još sa 2.5 godine, tad su oni izgledali kao da je pred padanjem u nesvjest (i desavali su se većinom kad mu je bilo puno vruce). Tad je EEG bio u redu pa ga nisu stavljali na lijekove iako je on imao ove napade često. Tek sa 4 godine je pocela prava bitka sa znanim koju mogu reći da ovih dana dobro podnosimo.
Prije 4-5 mjeseci je poceo malo mirniji period za nas, po 10 nedelja mira, njegov razvoj od tata je NEVJEROVATAN, jednostavno pravo cudo gledati ga kako u svemu, ali bas u svemu napreduje brzinom svjetlosti i ostavlja nas sve u cudu. Ja nikad nisam imala misli da postoji sansa da nas sin bude jednog dana na neki način nezavistan i da živi zivot bez naše pomoći a sad veoma obazrivo se nadam da možda ipak postoje sanse za takvo sto. Njegov razvoj u poslednjih godinu dana je toliko drastican da ja ne znam kako je jednostavno moguće gledati dijete koje ti se pred ocima mijenja (hvala dragom Bogu ovaj put na bolje).
Bilo je veoma cupavo kad mi se pred ocima promijenio na gore, kad je od nekog početnog govora i možda 100+ rijeci i početnih recenica ostao na samo 8 rijeci u roku od 2 dana. Ja sam tad mislila da ću poludjeti. Mislila sam da je možda imao mozdani udar jer je promjena u njegovom govoru najviše licila na to a onda na kraju nismo imali ništa (osim tih 8 rijeci) i to bas dugo (nekoliko mjeseci).
Ma grozota.
U svakom slučaju, javila sam se da obratim paznju na situaciju gdje napadi uopste ne moraju da budu 'vidljivi' na oko a da ipak uticu veoma negativno na razvoj djeteta.
Sve najbolje ti želim u svakom pogledu u svakom trenutku!

Kalimero,
Razumijem potpuno taj osjecaj da ti vrijeme leti, da se osjecas da moras da u svakom casu radis na poboljsanju situacije a da ti se čini da sa svakim danom si u zakasnjenju. U isto vrijeme, gledajuci u nazad, stvarno vidim da je za nas sve nekako drugacije sad sa 6.5 godina nego sto je bilo ranije. Sve ide na bolje, možda su se i nasa ocekivanja kalibrirala sa svim što se izdesavalo u poslednjih nekoliko godina ali šta god da jeste nije na kraju ni važno. Važno je da je situacija stvarno bolja i da se mi osjecamo bolje nego sto smo se osjecali prije.

Što se tiče epi napada, samo da ti kažem da sam ja bila istraumirana istima na početku, sjecam se dobro da me Curice tad smirivala, govorila da će doći vrijeme kad će vjerovatno to doći na svoje, kad to neće izgledati tako katastrofalno, itd. Nisam tad mogla da shvatim njene rijeci a gledajuci u nazad, kockice su se slozile i sve sto je rekla bila je istina.

Meni epilepsija koliko je u isto vrijeme NAJVECI problem (jer ruku na srce, svaki napad je rizik pa čak nekad i po zivot), toliko je u vecini slučajeva i vise rjesiv problem nego dosta drugih.

Medicina se dosta razvila kad su u pitanju ljekovi i kontrole epileptickih napada tako da sam ja u mojoj glavi stvorila neku ideju da je ovo ipak nešto 'konkretno' sa čim se možemo lakse boriti nego u početku kad nismo znali ama bas ništa o njegovom razvoju ili cjelokupnoj situaciji.

Moj muž je uvijek imao pozitivniji pogled na sve ovo a za epilepsiju možda i najviše jer se uvijek (možda i bezrazlozno) nadao da imamo opcija i da ćemo da se borimo sa napadima sa necim konkretnim.

Jeste da nam je uzelo skoro 2 godine da se on stabilizuje ali nije sav taj proces bio zastrasujuci. Taj proces je izgledao na primjer ovako: - das mu novu dozu, onda on ludi nedelju dana, zabije se u zid po nekoliko puta u tih nedelju dana, padne, razbije glavu, ne spava vise od 3-4 sata preko noćiza vrijeme tog navikavanja na novu dozu.
- Onda imamo jedno nedelju do nedelju i po dana divnog perioda kad smo vidjeli prozor u bolje sutra, nove sposobnosti, nevjerovatno umom cisto dijete, ma samo za poželjeti.
- Onda opet pocnemo vidjati da ga polako ali sigurno okupira magla u glavi, nekad promjene u stasu, nekad promjene u govoru, te neke periode smo zvali 'dazed and confused' kad ti se čini kao da je malo pijan (odsutan, vise u svom svijetu, vise obsesivan, itd).

Tad smo znali da je vrijeme za novu dozu i tako u krug skoro 2 godine.

Taman pred tu novu dozu dobije napad, ma istancala sam moj instinkt do tog stepena da sam imala osjecaj da mogu predosjetiti čim udjem u sobu jel' on ok ili nije. Kad su mi govorili da umišljam neke simptome, uvijek sam ipak (nazalost) ja bila u pravu. Male projemne na njemu kao na primjer to na ruci ili sepanju ja sam vidjela (većinom je vidio i muž) al' ostatak naše okoline obično nije. Ljekar mora da ti vjeruje i da ide po tvojim obzervacijama najviše.

Ne znam draga, znam da si sad k'o u magli. Znam da ti je teško. Da te muce misli šta će sutra biti.
Ja te mogu samo ohrabriti da sutra nekako obično bude bolje nego danas, bar ja to tako gledam, znam da nije uvijek tako, al' obično jeste.
Sa svakom godinom oni su jači, nauce vise o svijetu, mi naucimo vise o njima, naviknemo na njih i uzivamo u njihovim carima.
Pocetak je tezak i pretezak ali tvoja situacija može biti bolja od svake naše, možda je vas odgovor u nečemu sto je lakse rjesivo. Uz sve ove price treba se fokusirati na intenzivne terapije, na intenzivno ucenje novih sposobnosti jer terapije su im najvazniji vid ucenja.
U isto vrijeme, treba se nadati dobro, koliko je god moguće a i mi ti saljemo sve najtoplije nade vasim putem.

Revolucionarno otkrice - scaner koji otkriva autizam

http://www.kcl.ac.uk/news/news_details.php?news_id=1426&year=2010

Po prvi put se javljam, ali sam vas redovno pratila. Nasa dijagnoza je „Mild Autism”. Interesuje me da li je neko probao ovu terapiju i šta mislite o istoj?

http://www.soundtherapysystems.com/

Hvala curice! Ja ću da ih pozovem jedan dan sledeće i da se detaljno raspitam, pa ću da vas obavestim.

Dragi ljudi zao mi je kad vidim ovoliko djece i roditelja koji se bore sa autizmom. Ja nemam iskustvo sa autizmom ali imam sa drugom bolesti i u poslednjih 3 god sam prošla kroz razlicite dijete gladovanja i procitala gomilu knjiga na temu ishrane itd. Mogu vam reci do kojeg sam zakljucka dosla možda i vama to pomogne;
----Multivitamini i ostale tablete su hemija koju organizam ne može da apsorbuje to uopste ne treba uzimati
----NAJVANIJE od svega, OMEGA 3 mast i Vitamin D, covek je totalno ispao iz prirodne ravnoteze jer uzima previse zasicene masti u odnosu na Omega 3 i ne ide na sunce. Ja cvrsto verujem kroz sva citanja i studije koje su radene, da vecina bolesti dolazi od ove uneravnotezenosti (ne kažem da autizam dolazi od toga ali mislim da se u svakom slučaju može stanje poboljsati pravilnom ishranom)
Omega 3 mast se nalazi u divljoj ribi i lanenom semenu.
Laneno seme izmeljite na krupno ili iztucajte i mozete ga staviti u svaki hleb ili kolac.
Ili uzmite bananu+laneno seme + mladi sir + med ili pire od jabuka ili jogurt (bez secera) kako volite i dajte to deci za dorucak kao desert. Moj 16god star sin to jede i uopste nije loše pitanje je samo navike. (meljite samo pre upotrebe ili držite u frizideru samljeveni lan)

tabletice ribljeg ulja trebaju imati EPA i DHA su takode efikasne
i
tabletice D vitamina koje smo mi kako deca i koje deca u EU piju do 3 god, su takode NEOPHODNE za decu koja ne idu na sunce naročito zimi
u hladnim krajevima-------
nemojte decu izgladnjivati nego ih hranite namernicama koje imaju vitamine i kalcij, nezasicene omega 3 masti i vodite ih na sunce


http://www.autismcanada.org/efa.htm