Ovde se ne osecam kao gost, ovo je moja zemlja, od genetskog nasledja ne mogu pobeci a ni od toga ko su mi roditelji i kom narodu pripadam. Živim normalno. Kada me neko pita za poreklo onda objasnim. Kada me pitaju za rat onda takodjer objasnim da ni u jednom ratu nema nevinih i da za sve je potrebno dve strane, mislim i za lepe i za ruzne stvari. Takođe objasnim da je medijska politika veoma mocno oruznje koje deluje na psihu mnogih. Stvari koje su plasirane u javnost mogu ali i ne moraju da budu tacne. Narvno da im kažem da ne trebaju generalizovati stvari i da se o jenom narodu ne može pricati na osnovu postupaka pojedinaca. U svakom narodu ima i negativnih i pozitivnih ljudi. Ja ne prestavljam narod jer se narod sastoji od mnogo individua. A na osnovu nekog pozitivnog ili negativnog postupka jedne individue ne može se suditi o jednom narodu. Ja obično mojim prijateljima i poznanicima kažem da u nasem Srpskom narodu ima i dobrih i loših ljudi i da zve zavisi sa kim se stupi u kontakt.

Među Srpskim narodom ima divljaka, nije da nema, ali ima divljaka i među npr Englezima. Medijski napad na Srpski narod je ostavio značajne posledice na psihu mnogih stranaca tako da neki (koji ne koriste sopstveni mozak, koji nisu dovoljno informisani ili koji genralizuju stvari) misle da su svi Srbi ubice i kako su Srbi napravili invaziju i napali neduzno stanovnistvo u Hrvarskoj i Bosni. Ja ne zameram ti ljudima jer ti ljudi nisu informisani da Srbi žive i u Hrvatskoj (i danas, valjda nisu svi proterani 1995) i u Bosni vekovima. Ti stranci shvataju da su Srbi iz Srbije dosli specijalno u Hrvatsku da napadnu Hrvatski narod...etc..O medijima ne bih vise pisala. Kolegama strancima pokusavam da objasnim samo jednu stvar da ne generalizuju stvari.
Mislim da nacionalna pripadnost ne bi trebalo da stvara neki problem za vase dete. (jedini izuzetak da vase dete susretene nekog potomka od ovih fanatika koji su napustili Jusgoslaviju kada je poceo rat a da je taj potomak razlicite vere od vaseg deteta). Ako vi vaspitate vase dete da postuje sebe i druge onda neće imati prooblema. Npr. moj kolega je crnac iz Somalije i u početku bili su nekako hladni odnosi. Kada smo radili jedan projekt i on je pokazao koliko je on super inteligentan onda je dobio simpatije i svih ostali. Vise niko i ne primecuje da on ima crnu kozu već svi vide njegovu inteligenciju.

„Tamo i ovde” mi nije jasno na koje države mislis?
Sistemi su razliciti u razlicitim državama, a metodi vaspitanja su individualni i zavise od sposobnosti roditelja. Manje inteligentni roditelji tuku svoju decu (u mnogim državama) a oni koji su super inteligentni oni nadju neko rešenje bez da primenjuju silu. To sto moja baka kaže: „Batina je iz raja i zasla” jer staromodno i primenjivalo se pre 100 godina. Pametan covewk uvek može da nadje rešenje bez upotrebe sile. Ovo sam napisala jer sam procitala nekoliko tema ispod da je jedna mama „opalila dete preko usta” sto me iznenadilo. No to nije moj problem.
Posebne potrebe su sirok pojam pa bilo bi lepo da napisette na koje konkterno mislite. Razlicito je u razlicitim zemljama ili kontinentima. Deca sa posebnim potrebama mogu biti deca koja su takva rođena usled greške u jednom hromozomu, ili sa drugim ostecenjima uzrokovanim razlicitim faktorima.
Sve najbolje.

„Ali eto koliko dugo živim van Srbije nikada i bikvalno NIKADA mi nije bilo ni pominjano divljastvo Srbije, a kamo li da se to dovodi u pitanje sa mnom.”

Ni meni, ali ni ja njima nisam pominjala da su poslali hiljade vojnika da nam tuku po djeci, bolnicama i skolama. Medutim, ja znam šta sam osjecala u tom trenutku...
===========================================

Verovatno si osecala slično nešto kao rodjaci i prijatelji pokojnika iz masovne grobnice upravo pronadjene u Srbiji, seste po redu? Kao rodjaci i prijatelji, rodbina onih 750 pokojnika sahranjenih u masovnoj grobnici u Batajnici?

Nije bas da samo americko g'no smrdi...

Evo dacu ti primer jednog geta u Sidneju: Liverpul. Tamo ima puno naših ljudi, imaš radnje sa „nasom” hranom, gde možeš pricati nas jezik, čak je Simpo imao prodavnicu namestaja. Na liverpulskoj strafti ima nas kafic iz kojeg se cuje najnoviji „materijal” Mice Trofrtaljke, napaljen do daske. Igraju sah ispred kafica.

Odmah do naših imaš radnje i svih ostalih naroda&narodnosti&etnickih grupa skupljenih o ovaj multninacionalni geto. Engleskog najmanje možeš da cujes, a kažu da se u liverpulskim skolama govori liverpulski engleski koji se razlikuje od engleskog koji se govori na severu Sidneja, na primer. Eto koliko je snažan uticaj sa raznih strana donesen u novu sredinu.

Ovaj geto karakterise visok stepen nezaposlenosti, kriminal, i sve ostalo sto ide u paketu.

Prijatelji su nam stanovali u delu Liverpula sa visokom koncentracijom „naših”. Sa njima smo se druzili i u Srbiji, a zašto su se od celog Sidneja odlucili za Liverpul nemam pojma. Bili su nam jako dragi ljudi i dok smo živeli u BG, studirali zajedno, druzili se, radjali decu u isto vreme. Generacija, što se kaže. Sličnog obrazovanja i sličnih ciljeva u zivotu. Dosli su malo pre nas u Sidnej.

Oni su u Sidneju proveli 10 godina, i svih 10 u Liverpulu. Meni je bilo tuzno za gledati šta geto napravi od coveka i od potencijala koji ima. Odlazili smo u Liverpul, u kraju gde su oni živeli često smo na ulici iz okolnih zgrada mogli osetiti miris sarme i u septembru (početak proleca) miris kiselog kupusa. Istina, u zgradi u kojoj su oni živeli mirisao je kari.

Čula se nasa muzika. Parkiralo se ko gde stigne. Deca su masno psovala na srpskom kada se posvadjaju.

Drustvo koje se kod njih okupljalo bilo je uglavnom liverpulsko. Posle par godina smo muž i ja poceli da se osecamo kao Marsovci. Kad god bismo se sastajali gde god bi pocela prica bi se isto zavrsila: ova Australia i ovi Australci.

Onda oni dodju kod nas, a kod nas mesovito drustvo i niko ne pominje srpsku politiku. Niko ne pljuje po Australiji ne zato što Australijanci sede sa nama za stolom, nego zato što niko nema potrebu da pravda svoje neuspehe u zivotu. Pricamo fazone, dogodovstine, kojesta. Jedno sasvim uobicajeno, neoptereceno druzenje, ko te pita ko si o odakle si.

Za 10 godina putevi su nam se potpuno razisli. Smanjio se zajednicki broj tema i tugovali smo sto smo ih izgubili. Još uvek smo se druzili ali nekako to vise nije bilo to. Interesovanja su nam postala dijametralno suprotna. Oni su se vratili u Srbiju sto je meni samo dokaz da su bili specificni, da su posebni, te da su zivotom u getu pucali sebi u nogu. A posebni su jer su bili u stanju da „own their own shyt” i da se vrate nazad, daleko od rogatih „Australaca”. Jedna u hiljadu familija uradi to, ostali k@njaju kvake a doopetom ne mrdaju.

Na zalost ovo nije bio jedini primer, i kad pogledam oni sto su živeli u Blektaunu, Liverpulu, Ferfildu (gde su getoi) - ili tavore i dalje nezadovoljni celim svetom ili su se vratili, a oni koji žive u Konkordu, Balmoralu, Bikroftu (gde su starosedeoci) - žive potpuno drugacijim zivotom.

Za osobu koja je postavila temu:
Zaista ne znam šta želite da saznate ili imate visak vremena pa ste ovde. Ako pazljivo procitate komentare ljudi videcete da su subjektivni i da oni pišu o svojim dozivljajima i naravno da vecina generalizuje stvari. Nema lošeg ili dobrog naroda imaju losi i dobri ljudi koji pripadaju tom nekom narodu. Na osnovu par individua ne bi se trebalo suditi o celom narodu. Prema tome sve zavisi od kucnog odgoja, informisanosti i shvatanja, obrazovanja i još mnogo drugih faktora.
Ako „nasi” (mislim ljudi sa Balkana posto je to tema) imaju konflikte i budi diskrimisani to se dogadja najcesce po raznim fabrikama i među ne visokoobrazovanim ljudima. Ako je neko od nasi viskokoobrazovan i neki expert sigurno će ga svi postovati i nikada neće biti fokusirani odakle dolazi. Naravno i ljudi koji nisu visokoobrazovani ali su lepo vaspitani i imaju postovanje za sebe same a pri tom i za druge takođe su zadovoljni. A ima i onih drugih koji su zahvaljujuci ratu (nekom rat, nekom brat)dosli do nekih stvari pa ni sami ne znaju kako da se ponasaju jer to pre nikada nisu imali.. Nisam ovde da vredjam nikog već da subjektivno ukazem šta može biti uzrok problema između stranaca i „naših” u mnogim zemljama.

Ja sam ovu temu shvatila malo drugacije.
Recimo, kako strancima prezentujete nasu kulturu

Ja volim kad imam goste strance da spremim nasa tradicionalna jela.
Cesto su mi stranci gosti na našim slavama, ili ih povedem kod svojih prijatelja na svetkovinu.
Svidjaju im se nasi pravoslavni obicaji, za njih je to dozivljaj koji posle sa velikom pozitivnoscu prepricavaju svojim prijateljima.

Uvek su svi bili odusevljeni nasom kuhinjom. U početku su malo zbunjeni zbog preobilne trpeze, pikantnosti i zacinjenosti ali sve naše sto su probali požele ponovo. Čak mi je puno njih trazilo i recepte.
Pa i ja kad odem u inostransvo volim da probam nešto njihovo tradicionalno.
Mi dugo godina imamo prijatelje Italijane koji su prvi put kod nas jeli kiseo kupus i tursiju. To im se veoma dopalo i tražili su mi recept.
Sad i oni u svojoj kuci svake jeseni kisele kupus i tursiju.

Moja pokojna svekrva je bila majstor za rucne radove. Od nje mi je ostalo puno goblena, rucno vezenih carsava, hekleraja i pletenih radova.
Od nekih heklanih i pletenih komada pravila je jastucnice i prekrivace za krevete.
Ja to ne koristim, osim nekog sitnog komada za stocic, ali kad to pokazem strancima oni se zaista oduseve.
Ponekad im nešto od toga i poklonim i oni budu zahvalni do neba.

Bas sinoć komsija (amerikanac koji je pre mesec dana dosao iz iraka) pomenu nešto genocid u istoj recenici sa imenom Srbije. Rekoh ne da bih da zapocinjem raspravu, ali onako kratko. Ja sam poreklom iz Bosne, Srbin, a nisam kod svoje kuce-šta mislis zašto? Ako smo samo mi cinili zlo, šta ti mislis zašto ja nisam ostala u svom gradu i svojoj kuci?
Pocelo je standardno objašnjavanje kako u svakom narodu ima ovakvih i onakvih.
Ma mani, čim neko spomene bilo šta u vezi rata, genocida, bla bla, samo im kažem da ne bi trebali dopustiti da im CNN bude jedini izvor informacija, jer po CNN u USA još ni nema krze i svaki njihov presednik je dobar, da ne bolji ne može biti...„
”

Pa, kako šta je tražio?! On ide tamo da bi obezbjedio slobodu americkom narodu i stvorio njima uslove da bezbrizno žive i rade, da mirno spavaju. Oni su u to ubijedjeni! Ne samo oni koji odlaze u Irak, već i ovi koji ih ispracaju.
Ja nisam mogla da vjerujem svojim usima i ocima kada sam doselila ovdje i čula te price. Sve sam mislila da se zezaju, kao ono...ozbiljni do bola. I tako i za skoro sve „njihove” ratove...Moc ubjedjivanja je cudo.
Drugi stav je da idu da zastite ugrozeno stanovnistvo tih zemalja, jer ako ga oni ne zastite onda nema niko drugi.

Pa, kako šta je tražio?! On ide tamo da bi obezbjedio slobodu americkom narodu i stvorio njima uslove da bezbrizno žive i rade, da mirno spavaju. Oni su u to ubijedjeni! Ne samo oni koji odlaze u Irak, već i ovi koji ih ispracaju.
Ja nisam mogla da vjerujem svojim usima i ocima kada sam doselila ovdje i čula te price. Sve sam mislila da se zezaju, kao ono...ozbiljni do bola. I tako i za skoro sve „njihove” ratove...Moc ubjedjivanja je cudo.
Drugi stav je da idu da zastite ugrozeno stanovnistvo tih zemalja, jer ako ga oni ne zastite onda nema niko drugi.
-------------------------------------------------------

Kao sto ni Srbi nisu ucestvovali u SFRJ ratu... Ili kao sto su branioci Knina usli u Vukovar.

Ista g'na.

Razlog zašto sam pitala je - jedno je slusati vesti i verbalno ići u Irak, a nešto sasvim drugo. Ti se družiš sa ovim drugima. Tu mi je potrebno dodatno objašnjenje...

„Porediti Amerikance u Iranu i Srbe na prostorima bivše Jugoslavije je ustvari porediti babe i zabe.
Ali, posto mrzzzziiiiim politiku, ne bih dalje komentarisala.”

Obzirom da mrzissssssss politiku,ne možeš ni objektivno donositi zakljucke o istoj,t. ni komentarisati - kroz emocije.

Prema tome;poredjenje baba i zaba je izlisno - do daljnjeg;)

p.s.,htela si reci Amere u Iraku?

„Ako mrzim politiku, ne mora znaciti i da se ne razumijem u nju. Možda sam je i zamrzila bas zbog razumijevanja iste. :)”

Procitaj još jednom,

Nije reč o nerazumjevanju već donosenju zakljucaka o istoj kroz emocije.
Ako je emotivnost jača strana,onda se objektivnost ponistava.

p.s., takva iskustva do sada imam. Ako se uverim u suprotno,
slozicemo se.

'Kako bih unaprijed znala tok nasega razgovora? '

A ko može unaprijed bilo šta znati? Zavisi od obostranih okolnosti.

Možda nije bas za poredjenje,pa ipak da napomenem jednu narodnu:
'Dala baba grosh da je prime u kolo,a posle dva da je puste'.

Ma ti si legenda od covjeka...:))

Živio ti meni puno ljeta !!!

Super..bas mi je drago za tebe :))