Ja znam ženu koja više ne izlazi iz stana zbog sina narkomana, živi u zgradi i kontakt sa sustanarima je samo na hodniku, niti kome ide niti ko ulazi kod nje toliko se izolirala. Sin je proikje radio scene ispred zgrade,dolazili kupci a sada se „smirio” i na metadonskoj bepsltanoj terapiji je tako da nema krađe ni sl jer dobije sve besplatno. Psihicki je skroz propao a kad roditelji umru ne zna se ko će da vodi brigu ogo njega. To je najgore. A pomoć za roditelje: trebaju komunicirati sa ljudima u sličnoj situaciji a lako će ih naći.

To ti je u kulturi naroda - Srbija još uvek nije na dovoljno visokom nivou svesti da pruzi ruku podrske onima koji sebi ne mogu pomoći.

Kao sto neko gore rece jedino da sami nešto zapocnu.