Radosti moja mila,

Majka te rodila na Bozic, 1981ve godine, a ja sam te usvojila tek 2005-te. Za devet dana ti je rođendan. Kratko vreme smo bile zajedno. Obozavala sam te kao tvoju sestru kad mi se rodila prije deset godina. Ništa sem tebe za mene nije postojalo. Ništa nisam znala o zivotu kad su mi te uzeli. Bila sam sama i ništa nije moglo da me utesi. Tvoj otac te odavno više ne spominje. Ja sam prestala da ga pitam šta je sa tobom. Samo znam da si na nekom americkom fakultetu. Tugujem za tobom i molim Boga da ti da sreću.

Znaš da tebe i tvoga brata nikad nisam manje volela od dece koju sam sama rodila. Kad mi je tvoj otac prije sest godina rekao da vas ima, bila sam odusevljena. Sa tvojom majkom sam razgovarala milion puta o tebi. I ona te je izgubila godinu dana prije mene. Ne mogu ni zamisliti kako je njoj bilo.

Tugu svoju delim sa Bogom. Samo nebo zna koliko mi je teško sto su nas razdvojili. Svaki dan mislim na tebe, cekam da čujem da se udajes, da ćeš zasnovati porodicu, da ću možda imati i unuce... Tvoj otac cuti kao zaliven, kaže, „Ona sada ima svoj zivot i ne želi nikakav kontakt sa nama”. Ja to ne mogu da prihvatim. Živim za momenat kad će mi neko providjenje reći da ima pravo na svoja osecanja u vezi sa tobom.

Svesna sam toga da te moj otac nije priznao za clana njegove porodice. Prokletnik kaže da „nisi njegovo rođeno unuce”. Tvoj otac kaže da ja nisam intervenisala kad su se delili kolaci, dan uoci naše prve posete tebi. Bilo je dvadeset puter kiflica da se podeli među unucadima, znaci sve cetvero moje dece, tebe, tvoja dva brata i sestre. Tvoj brat nam je bio oduzet nedelju dana posle tebe, i vratise ga u Srbiju. Za njega i za tebe smo morali da platimo trideset dolara za puter kifle, dok su ostali dvoje dece kolace dobili na poklon od babe i dede koji su samo dvoje dece od mojih cetvero priznali.

Izvini molim te sto te sa time opterecujem. Svesna sam da su sitnicavi ljudi malogradjani i da se takvi nikada ne menjaju. Tvoj otac ne može da preboli te puter-kifle, ne zbog para nego zbog principa. Praviti razliku među decom je greh pred Bogom, i kaznjiv iz istih razloga. Ako smo platili za tvoje kifle i kifle namenjene tvom rođenom bratu, onda smo trebali kupiti kifle i za tvog drugog brata i za tvoju sestru. Ja tada nisam intervenisala jer sam se bojala svog oca i strasno se kajem. Ništa ne može da promeni kaznu koja me je stigla zbog tog kukavicluka. Isto tako istina izlazi na videlo. Ljudi koji ne znaju za Boga su nas razdvojili i unistili sve sto smo tvoj otac i ja mucno gradili za sve ove godine.

Zivot ti je dete moje milo dolina jada i suza. Samo je kod Gospoda drugacije. Sva moja sreća te prati kao senka tvoja kad je suncan dan. Sve sto sam se nadala steci je u srcu tvom, a to je nekadasnje moje mesto, koje sada pripada nekome koji te nikada ne može voleti koliko te volimo tvoji roditelji i ja. Sve je hladno, mracno i vetrovito u mom zivotu bez tvog oprostaja. Sto je najstrasnije, ja nikad neću zasluziti da mi oprostis. Teško mi je suociti se sa cinjenicom da će se neizvesnost nastaviti najmanje još toliko vremena koliko je prošlo od dana kad sam te izgubila.

Želim ti da u svemu uspijes. Ako otvoris svoju kliniku biće mi drago.
Tvoj otac i ja ćemo se nastaviti boriti za tvoj povratak. Jedino ta nada, ta borba za najmanju trunku vesti o tebi, jedino pruzanje otpora odgovornima za nas gubitak me drzi u zivotu.

Neka ti Sveti Vasilije, Sveta Petka i Sveti Jovan stite i daruju ti beskonacnu mudrost i radost.