Zapravo Otac i Majka po meni može biti svako, ali Roditelj je proces.

Šta je Roditelj?
Po meni je Roditelj osoba koja dete gradi u coveka.

Danas deca radjaju decu. Fizicki otac i majka mogu biti odrasli ljudi, ali mentalno su ostali nezreli i ne mogu kao takvi svoje dete izgraditi u coveka.

Pa nas to odvodi na pitanje

Šta je potrebno da bi neko bio Roditelj?
Potrebna je ZRELOST.

Da bi osoba uspela dete da izgradi u coveka, neophodno je da ta osoba(roditelj) ima izgradjenu licnost i da je zrela. Dete ne može izgraditi drugo dete u coveka.

Opet pitanje nas vodi dalje

Šta je to dobar ili odličan Roditelj?
Dobar Roditelj ili roditelj koji se istice je zrela osoba koja uspe da to dete izgradi u boljeg coveka nego sto je sam taj roditelj.

Jer ako ucitelj uspe da ucenika izgradi da taj ucenik prevazilazi i samog ucitelja, taj ucitelj nije vise u grupi „samo ucitelja”, taj ucitelj je postao „MAJSTOR UCITELJ”.

kako i svaki ucitelj treba da tezi da mu ucenici prevazidju sutra samog njega/nju, tako i roditelj treba da tezi da deca kao ljudi postanu bolja od samih roditelja.

I sama Priroda izbacujuci nove vrste tezi da svaka nova vrsta bude bolja i spremnija za zivot nego predhodna. U tom procesu ONA ZNA BITI CESTO I SUROVA.

Nasa reč UCITI vrlo je blizu reci (M)UCITI, pa i maxime:
Bez muke nema nauke ili strane
No pain, no gain

upravo odslikavaju onu pripremu deteta na teskoce koje ga sutra u zivotu cekaju.

Ljubav kao i teskoca u balansu zivota moraju da budu reciprocno raspoređeni. Roditelji koji misle da je zastita i pokazivanje samo afiniteta ljubavi odgovor iznenadice se kada njihovo dete izadje iz te caure u ovaj Svet koji ih neće nimalo milovati.

Banalan primer bi bio da dete recimo uporno želi da igra igrice a roditelj ga tera na ucenje ili citanje neke knjige ili nekakvu konstruktivnu aktivnost. Sa stanovista deteta u tom momentu roditelj ga maltretira i muci, ono često pokazuje ljutnju čak i bes i ne želi da se povinuje zahtevima roditelja. UGODJAVATI tada detetovim zahtevima je porazno. Ali šta uraditi ako dete uporno odbija da sedne da uci ili da nešto konstruktivno uradi, pa makar mu i zabranjivali igrice(primera radi)?
Kazna i Nagrada kao koncept MORAJU postojati.

Mi suvise volimo svoju decu da bi im tek tako OLAKSALI put kroz zivot, da bi ih prepustili trenutnim impulsima šta oni to sada žele ne razmišljajuci o posledicama za sutra.
Mislim da svaki zreo roditelj mora da ima PLAN i da dobro isplanira svoje korake sa detetom. Suvise „ljubavi” će dete ostaviti totalno nespremno i nezasticeno, kao kada bi dete drzali pod staklenim zvonom da se ne prehladi ili razboli ne dozvoljavajuci njegovom imunom sistemu da SE BORI I RATUJE protiv virusa i bakterija. Sutra kada bi digli to zvono, imuni sistem bi bio totalno zatecen i raspao bi se od navale na organizam, pa bi tako i organizam se raspao.

Opet suvise strogoce će emotivno da povredi dete i da napravi isti efekat, da dete ostane uskraceno za samostalnost i sposobnost donosenja odluka.

Moj metod je da u vrlo ranom periodu razmišljamo za dete i držimo ga u rukama polako i vrlo gradualno kako vreme prolazi da labavimo i ispustamo dete iz naših ruku sve do momenta dok nas ono ne pocne uveravati od sitnica ka krupnicama da može da racionalno rezonuje i pravi samostalno izbore.

Nisam veliki zagovornik objašnjavanja mojih postupaka detetu jer ono nije dovoljno zrelo da rezonuje na mome nivou, ali je dovoljno veliko da pocne da se pita zašto su moji postupci takvi kakvi jesu.
Pokusavam da navedem dete da pocne da razmišlja o mojim postupcima sa njim i da pocne da mene otkriva, dakle da MISLI a ne samo da ZELI ILI HOćE.

Ma koliko nešto bilo slatko u prvi mah, ali takođe nepravilno ili neumesno ili nešto sto znamo da nije dobro, iz starta to prekidam.
Kada malo dete udari mamu neki ljudi to u prvi mah osete kao salu ali ako odmah ne reaguju prvi put cese pretvoriti u drugi pa treci i tako da kada tim roditeljima to postane već da nije saljivo oni će tek tada reagovati, ALI JE TADA KASNO. Tada će početi da kaznjavaju dete a ono će biti zbunjeno jer su mu ranije dopustali.

Stoga moja poenta je nešto sto je NE i LOšE, ono je uvek NE I LOšE i to treba u startu iseci u korenu i ne davati da se razvija.

Takođe ne dopustiti detetu u PRVOJ INSTANCI defetizam, tj da vam protivreci ili pokusava da se nagadja sa vama, da vas uvlaci u raspravu zašto ne može ili kako da ne može da dobije to što želi ili hoće.

Onda kao Roditelj, moramo imati pravilno odvaganu i Kažu i Nagradu.
Ne smemo dopustiti primera radi da dete kaznimo recimo sa „nema ti izlaska napolje 20 dana” i posle 5-tog dana ili ranije uvideti da smo bili prestrogi pa ga pustiti 6-tog dana. Tada dete gubi poverenje U NASU OZBILJNOST.
Radje hladne glave odredite kaznu recimo 4, 5, 6 ili recimo 3 dana I DRžITE SE TOGA I NE POPUSTAJTE dok kazna ne istraje
Nagrada svakako mora isto tako biti adekvatna i odmerena.