Vecina nas je vezana za roditelje, rodbinu i slično.
Ipak ti si samostalna jedinka i moras svoj zivot da organizujes oko svojih potreba i zelja a ne oko roditelja.
Ako se vratis u Srbiju ,možda ćeš se udati 200-300 km daleko od njih i šta onda. Bitno je šta ti želiš i mislis a tvoji roditelji će biti sretni kada ti budes sretna i zadovoljna.
Sve najbolje.
Svi smo mi jednom nogom tamo drugom ovdje.(vecina ne svi)

Šta god da odlucis ništa nije uklesano u kamen da ne može da se promeni. Ako ostanes pa vidis da to nije to-pokusaj u Srbiji. Ako odes sada pa opet vidis da to nije to-vrati se. Koliko je prokletstvo nas koji smo otisli pa smo i tamo i ovde, toliko je i sreća jer imamo izbor ili drugu opciju, videli smo mnogo vise od onih koji su zauvek ostali na jednom mestu.
Tako da ovaj zivotni trenutak ne posmatraj kao muku i nesrecu, nego kao novi izazov koji će te oplemeniti i ojacati.
I da su ti roditelji ostali zauvek ovde moglo bi se desiti da odes za poslom ili zbog porodice hiljadama kilometara daleko pa opet ne bi bili zajedno. U zivotu svakog coveka dodje vreme da se suoci sam sa sobom i živi svoj zivot.
Ovo sto ti se desava nije smak sveta, kao sto rekoh svoj izbor uvek možeš da promenis.
Srećno!

PS. Zaboavih da te pitam: šta oni kažu na tvoju dilemu?

Svrco prica je bas surova :(
Druga stvar: neki ljudi su vezani za roditelje cvrsce, neki labavije. Ovi sto su vezani cvrsce tvoj primer ne shvataju ozbiljno jer ne mogu da ga razumeju. Previse je imaginaran i nemoguć.
(nevezano za roditelje postavljacice teme): Ima roditelja koji vezu svoju decu za sebe neraskidivim konopcima koje samo roditelji imaju. Takvoj deci ne pada na pamet da im roditelji cine bilo kakvo zlo, čak i da se probude vezani za krevet dok ih roditelji testerisu. To se zove „slon u sobi” efekat kada se ocigledne stvari ne imenuju. Svi vide slona u sobi (da su roditelji losi roditelji) ali niko o tome ne progovara.
To je takođe jedna od veznih spona nesrecnih porodica (pogotovu onih sa maltretiranjem): svi se prave da je sve normalno.
Sto naravno ima svoje vrlo logicno objašnjenje: dete ne može da podnese misao da ne može da veruje svom roditelju, pa će radije odbiti realnost nego da se pomiri sa time.
Kad kažem „dete” ne mislim obavezno na mladju osobu predskolskog ili skolskog uzrasta. Ima ih i u grupi preko 30, 40, ... godina.

Ja ne mislim da si bolesno vezana za svoje roditelje, već da imaš normalna osecanja osobe koja treba prvi put da se izdvoji iz zajednice u kojoj je boravila ceo zivot. Velike odluke trebaš da doneses i čim razmišljas o njima ocigledno da niko nikog tu nije vezao.
Meni se čini da si ti već odlucila, a i tvoji roditelji su. Slobodno se razdvojite. Pre ili kasnije deca treba da odu od roditelja i videces da je to dobro za obe strane. Ne znam koliko godina imaš, ja sam ne svojom voljom napustila roditeljski dom sa 17god. i dugo nisam imala o roditeljima nikakve vesti(zbog rata u Bosni). Bar danas postoji hiljadu nacina da budete u kontaktu svakodnevno.
Sve najbolje vam želim.

Pretpostavljam da si u velikoj meri „odrasla” u USA ako si provela poslednjih 12 godina tu. Kada si stigla u USA verovatno si bila još dete ili tinejdzer. To znači da nisi ni priblizno spremna na zivot u Srbiji.

Kada se izvagaju sve stvari vezano za zivot u Srbiji i Americi, za nekoga kao sto si ti, Amerika sa sve svojim manama pobedjuje „hands down”. Poseta Srbiji na par meseci ne govori ništa o tome kako se tamo živi; pravi utisak se stekne u bilo kom gradu ili zemlji, tek onda kada covek pocne da placa racune i brine o svakodnevnim stvarima kao sto su grejanje, struja, voda, liftovi i slično.

Znaci sa prakticne strane gledista, smatram da bi ti seljenje u Srbiju bila prava mala nocna mora, kao sto su mnogi to i iskusili na svojoj kozi. Uglavnom čitamo ovde o ljudima koji se sele u Srbiju, ali retko ko se javi da se „pohvali” da se ponovo, ogorcen, odselio iz Srbije, a takvih ima skoro isto koliko i onih prvih...

Što se „odvajanja” od porodice tiče, iskreno receno, u psiholoskom smislu to je odlicna stvar! Jako teško, bolno, itd, ali u sustini odlično. To će ti dati priliku da budes samostalna, da živis svoj zivot, i da ides kroz zivot prilično nesputano (bar što se porodicnih stvari tiče). A roditelje i dalje možeš da posetis sa vremena na vreme, ili oni tebe.

I pored loše situacije u Srbiji (prije 10ak godina), bila sam ispunjena srećom i zadovoljstvom. Jeste, bilo je loše kad nisam imala para da kupim patike ili neku kremu, ali to se nekako brzo zaboravljalo.
Ovdje sam dosla prije 11 godina i zivot mi se promjenuo. Prošla sam od loših poslova do boljih, pa evo sada imam veoma lijep posao (zavrsila sam skolu), mogu da kupim šta želim, ali nisam sretna. U dusi nisam sretna. Ne mogu da nađemmir koji sam imala tamo. Bila sam u Srbiji i prije dvije godine i osjecala se jadno, bjedno i tuzno. Bila sam sa svim tim starim prijateljima (sa većinom njih sam i u kontaktu), bilo je fino, super smo se provel ali dan donosi nešto drugo. Osjecala sam se kao stranac isto kao i ovdje. Sve mi je bilo cudno, strano, ne poznato...kad stavim sebe u poziciju gdje tražim posao, idem od prodavnice do prodavnice, ili mi plata kasni mjesec-dva, a ja ne mogu da napustim, jer znam da ne mogu naći drugi posao, uh...panika me hvata.
A opet kad pomisim da ću djete da odgajam ovdje i još udati se za nasega ili stranca ili amera...čini mi se još gore!
Ne znam gdje pripadam, a na dvije stolice ne mogu!

Cesto kad razgovaram sa roditeljima, otac mi kaže da mi je materijalna strana postala vaznija, ali čini mi se da nije tako...mislim da sam navikla na neki normalniji zivot i to je sve.

Fafarikula, bez obzira vratila se ti sa roditeljima ili ostala, docice vrijeme da se moras odvojiti od njih bilo da se udas, nadjes posao u drugom mjestu i kad god to bude biće ti u početku teško. Bez obzira koliko imala godina i zato ti je bolje prije se odvojiti, prije ćeš se naviknuti. Sreća sad se lako održava komunikacija a ako si materijalno dobro obezbjedjena i Srbija nije daleko od Amerike. Fala Bogu lete avioni i dok razmišljas o svojim dragim brze prođe let. Nazalost mora se prvo gledati ekonomska strana da bi se mogla zadovoljiti emotivna.

test