Moj sin nosi naocare od svoje pete godine. Na sistematskom je pedijatar utvrsio da nije bas najbolje pa smo isli kod ocnog, koji je utvrdio dioptriju. Od tada nosi naocare i ide na redovne kontrole. Mogu reci čak da mu se sada u odnosu na prošlu godinu povecala dioptrija. Doktorka kaže da nije slabili vid već da će sa jačim naocarima vise da odmara oci. Nije to ništa tragicno i nema veze sa tim da li roditelji nose naocare ili ne. Moj sin je dalekovid i uz to ima neko urođeno ostecenje roznjace tako da naocare mora da nosi. E sad, moj sin ih nosi rado. Nije ni jednog trenutka pravio problem. A za vase dete je veoma bitno kako ćete se postaviti. Jer ako i pred detetom tako panicite, mozete da mu nabijete komplekse još pre nego je dobilo naocare. Pricajte o tome sasvim normalno i dozvolite detetu da izabere po svojoj zelji neke lepe naocare. Ništa gore nego kad vidim dete sa ruznim naocarima. Čak i ako kostaju malo vise imajte u vidu da je to nešto sto dete treba da nosi na licu stalno i treba sebi da se svidja tako. Moj sin na primer voli svoje naocare i sebe smatra čak lepsim sa njima. Sve naj, naj.