Nije to „gde” mi to živimo, već „ljudi” (stoka?) koja živi u tom svetu koji na ne sreću delimo sa njima.

Prvo je neki zaposleni morao da gura svoj nos u tudje slike i da ih proceni da su pornografija, iako to nisu. Na svim testovima psihologije, to je već vrlo jak pokazatelj da je on sam u stvari ludak čim je video takve stvari tamo gde ih nema. Obična psiholoska projekcija, ili na prostom srpskom „sto je babi milo to joj se i snilo”.

Onda je to isto uradio i neko zaposlen u policiji. A zatim i neki državni tuzilac.

Ovi drugi (policajac i tuzilac) su to uradili da bi dobili promociju.

Sa jedne strane, neki običan kreten koji dobija $7/hr je jedva docekao svoju priliku da nekome zagorca zivot i time izleci svoje komplekse, ali sa druge strane, oni iznad su tu videli malo vise od samog lecenja kompleksa: priliku za napredovanje.

Interesantno je kako ljudi koji mogu da napreduju razmišljaju: ako mogu da zeznem nekog bednika da bih napredovao, super. A ako neka velika firma napravi ozbiljan prestup, onda najbolje da im pomognem da ih nikada ne uhvate, jer to je najbolji način da kod njih jednog dana dobijem posao.

Tako se sve svodi na to kako ko obavlja svoj posao i sa koliko integriteta. Možda je pravo pitanje za sve ljude: „Kako obavljate svoj posao?”.

Odlično receno NYC. Ljudi osuđuju ono što ne razumeju. Znaci ne radi se o tome da li je zakon dobar ili los, nego da je osuđen unapred jer ga postavljac ove teme ne razume.

Da li ti je poznato da nevini ljudi trunu u zatvoru? Neki ljudi su qrate sreće i osude ih za neki tezak zločin a nisu krivi. Da li to znači da zakon ne valja, da treba prekinuti sa praksom osudjivanja ubica jer se ponekada desi da nevin covek strada?