Masinica
(savjetnik)
16. септембар 2009. у 16.05
Pa ovako kada smo bili u domovini,i on mali, trudila sam se da od domaćih zadatake napravim igru.Ne neku obavezu.
Kada smo otisli u inostranstvo, nisam ni mogla da mu pomognem, (nepoznavanje jezika)znaci morao je sam.
Ali valjda sto smo i mi u tom periodu bili djaci, ucili jezik, doskolovavali se, vidio je da i mi imamo „domaće zadatke” i da se trudimo pa se tako i on odnosio prema svojim.
jolanda
17. септембар 2009. у 08.27
Kod nas se zna „raspored casova” kad svi dodjemo kuci: prvo se ruca, onda se rade domaći zadaci, posle može zabava. Ja ne prihvatam: „neću” kad je u pitanju skola. Koristim razne metode da ih privolim: radimo zajedno, ubjedjujem ih kako je to zabavno, prijetim da neće gledati crtane ako ne urade domaći i sl.Cilj mi je da ih naucim da su domaći zadaci nešto što se mora raditi, tako da se na to naviknu i sami rade kad budu veci.
Neke domaće zadatke odradimo vikendom, ako preko nedjelje imaju neke aktivnosti pa su premoreni.
Lađice od banana punjene svježim sirom i medom
Nekonvencionalan pogled na trudnoću u knjizi „Expecting better“
Deca i pametni telefoni
Hrana na kašiku
Domaći čips od mrkvica
Kako odricanje od alkohola poboljšava zdravlje