Никад нисам знала разлику између ГУМНА и ГУВНА.
Отприлике рачунам да је то место кружно, где се у центар (где је стуб) завеже коњ и он хода по описаној кружници, мислим да је то служило за млевење зрна житарица некад.Видела сам уживо у Црној Гори, у једној вукохебини на висини
Са нета:
Свуда по приморју гумна су постављена и околомеђена каменом. Онамо се највише по гумнима и игра (јер су многе куће по таквој врлети да ваља тражити мјесто гдје се може играти), а и људи по коломату њиховоме сједе и договарају се за различне ствари.
Гумно је једно од мјеста на коме се , по народном вјеровању, радо састају демони, посебно они зли, и то најчешће вјештице. По народном вјеровању вјештице се редовно састају 1. марта (ЧИТАЈ 29.ФЕБРУАРА) и о јесењој равнодневници, у глуво доба ноћи, али их има и у другим данима. Постојала су забрањена мјеста на која, по вјеровањима, ноћу није требало одлазити. (јаз (канал), ћуприја (мост), буњиште, раскршће али и гумно... )
Вјештица каже другарицама прије узлијетања:
„ Ни о трн, ни о грм, већ на пометно гумно”.
У шумадијским селима се овако каже када се на небу спази „звезда” (метеор), како би пала на гумно с вјештицама.
О гумну се још каже:
„Међу оне ствари које дјевојци не могу допасти броји се онамо и гумно.”
„Играх се златном јабуком,
По пољу по мједеноме,
По гумну по сребрноме”
Гумно или гувно , мјесто на коме се врши жито; у настањеним планинским или другим врлетима мјесто на коме се људи састају, друже, договарају и играју. Одредила га је неприступачна и негостољубива конфигурација тла. То је мали хоризонтални плато ограђен, најчешће, каменом
Ово овде је превише лепо:
http://www.gumno.net/index.html
У РС постоји Краљичино гумно
„Читао сам у неком часопису следеће: кад се женио Бан, послао је свог војводу (ваљда Гргура) да му доведе ”невјесту„ а као протууслугу за то дао му је ”на уживање„ село Чечаву у области Усорској. Уживалац Чечаве позвао је Баницу у госте те је наредио да се на највишем вису у Чечави исијече шума у облику гувна (армана) да са тог мјеста Баница види своју бановину. По имену ”Краљица„ то мјесто се назва ”Краљичино гувно„ – а са њега се види све до Саве. Лијево и десно отвара се један диван хоризонт докле год очи виде.”
(Стојан (Ђорђе) Станковић)
У шуми Чавки на по друг сахата од градине има једно место, те се зове „Краљичино гувно” (арман) где је та иста краљица вршила шеницу. Свуда су биле њиве око тога гувна, а данас је шума, само где је гувно, ту је окрчена њива. Гувно се и данас добро познаје; колико је било велико, могао би на њему овршити 200 осмака шенице. Близу Краљичина гувна у по шуме Чавке имају једне стране, које се зову Виноградине.„
(Јеврем Станковић (16. јануар 1887))
По старом обичају гумно је био простор на коме се обављала вршидба, тако што се жито постављало на равну површину, специјално предвиђену у ту сврху, обично на месту на коме је дувао ветар и где се пшеница млатила или утабавала гажњем[10] или су преко ње газили коњи, како би се издвојило зрно од сламе
слика< конји на гумну
http://www.agroklub.com/upload/slike/naslov/vrsidba-konjima.jpeg”