Дискусије : Историја

 Коментар
Сестре Цара Душана
mandalina
(vila)
11. јул 2014. у 21.35
Колико их је и које су?
Дечански је имао две венчане жене.

Руварац зна само две Душанове сестре : ЈЕЛАЧУ и ТЕОДОРУ (монахиња Евгенија)
Ћоровић каже да се ТЕОДОРА удала за господара кумановске области војводу Дејана, који је постао севастократор(?)
Од ње потиче и чукунунука Софија Зоја Палеолог (унука Јелене Драгаш)
па отуда и потомак руски цар Иван Грозниј.

ЈЕЛЕНА из другог брака Дечанског
Jelena, kći Stefana Dečanskog i Marije Paleologine, a polusestra cara Dušana, udala se 1347.godine za Pavlovog unuka, Mladena (Ђурђевог) III Šubića, gospodara Omiša, Skradina i Klisa. Mladen III umro je od kuge u Trogiru već naredne godine.Имала је сина Младена четвртог, владала сама као удовица.

??? сестра ГРУБА
U Kalendaru „Vojvođanin” iz 1857. štampana je narodna priča po kojoj je srpski car Dušan imao „neopisivo mršavu i ružnu sestru”, te zamoli brata cara da joj dopusti da ide u svet, samo da nije na očima u carskom dvoru. Car joj dopusti uz uslov da se nigde ne kazuje da je carska kćer i za nju se više nije čulo ni gde je ni kako je.
Posle nekoliko godina zaželi car Dušan Silni da obiđe svoje ogromno carstvo i tako dođe u Dalmaciju u selo Grbljane, a pre toga poruči knezu Grbljanskom da ga čeka na večeru. Taj knez je imao pastira, maleckog Mrnju i služavku po imenu Gruba. Nekoliko godina pre carevog dolaska, knez je ovo dvoje sastavio i venčao, a Bog im blagoslovi brak sa troje muške dece.
Gruba je odmenila kneginju i zgotovila večeru, a kad je car sutradan poželeo da vidi i daruje kuvaricu, kneginja nije htela da je pokaže zbog ružnoće, već je dovela troje njene lepe dečice. Car ih je darovao i izjavio želju da ih povede u carski dvor da se tamo vaspitaju. Majci to teško padne, ali se ipak uteši, znajući da ih svome bratu predaje.
Mrnja čuje da je car njegovu decu uzeo te izađe na put sa budžom u ruci i zaište da ih vrati. Car ga je odbijao, govoreći da će njegovu decu srećnom učiniti i da će mu oni prvi do kolena biti, ali Mrnja nije popuštao. Uhvati cara za noge i pokuša da ga skine s konja, a pratilac potegne buzdovan i ubije Mrnju.
Deca Vukašin, Gojko i Uglješa videše svoga mrtvog oca. Car je bio njihov ujak, ali je za tu tajnu samo Gruba znala.
Kasnije kneginja rodi muško dete, koje u svetom krštenju dobije ima Lazar. Kad je dete poodraslo, pošalju ga knez i kneginja u carski dvor.
...
сестра МРЊА
U „Beogradskim novinama” iz 1896. izašla je legenda iz Grblja: „Sestra cara Dušana Mrnja služila je kod kneza u Grblju i udala se za slugu Drnju. Za pokoj duše Drnjine, koji je po carevi nalogu pogubljen, podignut je o carevom trošku manastir Podlastva, koji slavi Svetu Bogorodicu, a nalazi se u vrh Mrčeva Polja u Grblju”.

...
сестра КАЛИНА
савременик Душан Ковачевић крстио своју ћерку Калину, по узору на „Душанову сестру”.

mandalina
(vila)
11. јул 2014. у 22.00
М.Грујић у раду о макци Душановој, наводи да је Дечански имао укупно петоро деце- Душана, раноумрлог сина Душицу,Синишу Симеона и две ћерке, ЈЕЛАЧУ И ТЕОДОРУ.
Такође наводи да се мајка Душанова преудала за Драгослава и била деспотица(Призрен 1326.) , с којим је имала сина Драгутина (умро 1340)..а можда се и трећи пут удала, у педесетим годинама за деспота Иваниша и ту постоји крвна веза са Алтоманићем и кнезом Лазаром
http://www.scribd.com/doc/140778106/21723066-Dr-M-Grujic-Kraljica-Teodora-Mati-Cara-Dusana
mandalina
(vila)
12. јул 2014. у 08.57
PRIČA o GRUBI i njenom mužu Mrnji, ocu Mrnjavčevića, menja se od kraja do kraja uglavnom u sitnijim detaljima, ali se u svakoj završava sa presudnom ulogom cara Dušana.

Prema zapisu Milana Đ. Milićevića u „Kneževini Srbiji” (1876), Gruba više nije htela da se vraća mužu i car joj sagradi crkvu Ježevicu u Potočanima, gde je kao kaluđerica živela do smrti i tu je pokopana.
Predanje iz šumadijskog Levča pominje Grdu i Mrlju, koji su lepo živeli sa tri sina Vukašinom, Uglješom i Gojkom. Car Dušan je jednom, prilikom obilaska carevine, tražio da mu dovedu ženu, koja je vešto zgotovila ručak i kad je poznao svoju sestru, izljubi se s njom.
„Tu je zamoli da mu oprosti što je s dvora oterao. Grda mu oprosti i on se s njom, Mrljom i njihovom decom odmah vrati u dvor, gde su pored njega carski uživali. Tu na dvoru svoga ujaka odrasli su sestrići Vukašin, Uglješa i Gojko, ali su bili neblagodarni. Kad su odrasli i ojačali, oni su ujaku svakojake smetnje činili, pa su mu na kraju i sina ubili, pa se sami zacarili”.

Slična su predanja iz okoline Niša, iz Otočke krajine u Hrvatskoj, gde je careva sestra stigla do Dubrovnika i odatle se sa porodicom vratila na dvor.

Đeneral Jovan Mišković u Godišnjaku Nikole Čupića pominje selo Potočane u kome se Grubana udala za Stanojevog slugu Mrnju. Kad je Dušan došao na konak u Potočane, Grubana mu spremi večeru „mast iz kostiju jagnjećih nogu”, koje je car veoma voleo.
Kad su Grubanu izveli pred njega, Dušan poznade svoju sestru. Reče joj da bira za muža koga hoće od njegovih velmoža, ali ona nije htela od svoga Mrnje.
„Car da bi ga se kurtalisao, da ga ne sramoti, naredi te ga ubiju na Selištu u Bečevici. Grubana počne kukati i proklinjati cara, a on je smirivao rečima:
”Ćuti, podići ću mu crkvu za spomen da je ni u Beču nema„. Otuda ime selu Bečevica, a tako je postala i Mrnjina crkva, kako je narod u okolini zove”.

Crkvu Bečevicu pominje i Cvijićev saradnik dr Mihailo Dragić u svom radu „Gruža”:
„Kad su bili na današnjem Selištu, car dozvoli sestri da sklopi ruke oko vrata jednome iz njegove svite, koga hoće za muža. No ona sklopi ruke oko svoga ružnog muža Mrlje.
Onda se car naljuti i naredi da se Mrlja ubije. Kad su mu sinovi odrasli, potraže grob svog oca i na tom mestu podignu crkvu Bečevicu, zato što se sa svih strana videla (izbečila)”.

U Bjelopavlićima se među kućama u Ćuriocu (Kosovi Lug) pominje livada koja nosi ime Mrnje. Odatle su prema predanju Mrnjavčevići, koji su se odatle preselili u Skadar.

mandalina
(vila)
12. јул 2014. у 20.08
Naravno da je priča o vezi sa Mrnjavčevićima.
Ali,
mene najviše interesuje veza Dušanove sestre sa Vojinović porodicom
Opet se pominje ime TEODORA, koja je rodila 3 sina

Vojin,vojvoda+ Teodora, æerka Stefana Deèanskog Nemanjiæa
=Milos,stavilac,pomen 1333.

=Altoman,veliki zupan,prvi pomen 1335,umro 1359.=Nikola Altomanovic,zupan,rođen 1349,ziv još 1395.

=Vojislav,veliki knez,umro 15.oktobra 1363.(za koga kažu OPET da je oženio Dušanovu ćerku, znači rođaku, to je greška), ima sinove Stefana
i Dobrovoj

=Voislava-Sela,pomen 1326. , udala se na Pelješcu, ima jednog sina

...
Po Dusanovoj smrti, kada se već javljaju pukotine u zaljuljanom srpskom carstvu, kudikamo je najjači vlastelin knez Vojislav Vojinovic, pomagac u mnogim poslovima caru Urosu, koji ga, mimo tadasnjih obicaja, izrikom pominje 1362. u jednoj ispravi izdatoj Dubrovcanima. Za Vojislava Vojinovica istoricar Vladimir Corovic kaže da je rodjak, i to veoma odan, mladome caru.

Dve su verzije o srodstvu Vojinovica sa Nemanjicima. Po jednoj, prilično labavoj, (Mavro Orbin), car Uros se, oteravsi, na način svojstven Nemanjicima, od sebe kcer vlaskog vojvode Vlajka, ozenio kcerkom Vojislava Vojinovica, a po drugoj - vojvoda Vojin je bio zet kralja Decanskog, koji mu je dao u bastinu Humsku oblast, što se potvrdjuje i u jednoj ispravi cara Urosa koji Vojislava Vojinovica naziva bratom.

U ovom drugom slučaju bi stihovi narodne pesme, koja Vojinovice imenuje kao necake cara Dusana, bili tačni.

Oblast Vojislava Vojinovica, koji se vremenom, zamenom grada i zupe Zvecan za Brvenik sa celnikom Musom (1363), uveliko pomerio na sever i zapad, prostirala se od Rudnika do Dubrovnika, obuhvatajuci Podrinje, Uzice, Sjenicu, Polimlje, Hercegovinu i Konavlje, a car Uros ga još podario i titulom kneza zahumskog.

Stradanje i rasejavanje Vojinovica nastaje po Vojislavljevoj smrti (1363), kada sinovac Nikola Altomanovic pobedjuje vojsku Vojislavljeve udovice Gojislave (1367), a nju sa sinovima Dobrivojem i Stefanom baca u tamnicu, preotevsi joj do oktobra 1368. godine sve zemlje od Rudnika do Trebinja. Orbinijeva vest da je Gojislava sa sinovima u tamnici otrovana nije tacna, jer se iz dubrovacke arhivske gradje vidi da se ona sa sinovima, uz pomoć Dubrovcana, sklonila u Albaniju.

DA LI ZNAMO NEŠTO O STEFANU I DOBRIVOJU, sinovima Vojislava Vojinovića?

Potomaka ima tušta i tma
http://vojinovici.eu/srpski/istorija%20porodice.html
mandalina
(vila)
12. јул 2014. у 20.32
DA LI ZNAMO NEŠTO O STEFANU I DOBRIVOJU, sinovima Vojislava Vojinovića?
...
Ako je njihova majka pobegla sa njima, sklanjajući se od ludog i alavog Altomana, da li ih je Lazar (makar sinove) „pribrao” na svoj dvor, kad je već pokorio Altomana?

Као и старији брат Милош, и Војислав је обављао службу ставиоца на Душановом двору.-što znači da su njih dvojica i Lazarev otac pribac poznavali i daje varijantu da su Lazar i Vojinovići bili drugovi/vršnjaci.

Milica je daleko koleno Nemanjića, ali ovi sinovi Vojinovići su bliže koleno Nemanjićko.(Урош је Војислава називао братом)

A i Lazar bi imao razloge da ih „pribere”, makar jednog.

http://www.istorijskabiblioteka.com/art:vojislav-vojinovic
http://www.graduzice.org/userfiles/files/oblasnig ospodariu14veku.pdf

Моћ породице Војиновић, оставила је трага у српској народној традицији, тако да се они јављају у епској народној поезији преткосовског циклуса (Милош Војиновић), а приписују им се и средњовековне грађевине у Вучитрну, стари мост (Војиновића мост) и утврђење (Војиновића кула). Познато је да директни потомци Војислава Војиновића живе у околини Панчева.

mandalina
(vila)
13. јул 2014. у 21.16
Niko ništa?
Neki tajni dokument iz babine škrinje?
Neki petrogradski rukopis ?
Vizantijska_krv
15. јул 2014. у 04.19
Na zalost nemam ništa :(
Tabanac
(DR.voseca)
16. јул 2014. у 18.20
Vilo,ima još nekih podataka.Iz bakinih Skrinja i Usta,ljudi ciji su
predci bili neposredni suzitelji Cara Dusana.Ne bih o tome,jer ne ze-
lim kvariti Vase slike i predrasude kod vas Srba o njemu.
Pozdrav tebi a i „Vizantijskoj krvi”
mandalina
(vila)
16. јул 2014. у 22.02
Дај!
Поднела сам свашта, имам снаге да поднесем и ово ;)
Ни „Византијска крв” не делује крхко ;)

Шта је „сузитељ”.. слуга, служитељ, ставилац?

Ja ću da uzvratim opisom kako je na Kneževoj večeri lomljen slavski kolač, 14.juna uveče i podatkom u kom se rukopisu to nalazi napisano.

Tabanac
(DR.voseca)
17. јул 2014. у 19.47
NE!
Ovo je javni servis!Pristupacan ljubiteljima istorije,najpre svoje
ali i bolesnicima poput već dozivljenog ovog „Mister Minusa”aliasa„St-
opalaca”,koji najpre mrze (SVE)Vase!
To bi trebalo biti,nova hrana,njihove bolesne duse i poremecenog duha!
Imam tri Price,tako plasticne,kao da im je Car Dusan bio savremenik.
Čuo od Srbina,koji je živeo na par kilometara od manastira Sv.Arhandjela
Gavrila i Mihaila kod Prizrena.
Njegovi preci su gradili taj manastir i oduvek tu živeli.Od 1999,nema
tu vise ni jednog Srbina.
I on je bio gradjevinar(zidar) i govorio je tajni jezik zidara a i vero-
vatno,tajni jezik Bogumila.Zidar ili na njegovom tajnom jeziku„Boshkach”
sto znaci i zidar.(Boskacki jezik-jezik zidara).
Zaluđivao sam se,tada,pronaći,manastirsku riznicu,sklonjenu od Turaka,
pre 20.juna 1456 a i mosti Cara Dusana.
Uceci od njega,taj jezik,zapisujuci reci,slusao sam predanja na izuzetno
starom i teskom neshvatljivom,srpskom jeziku.Reci,koje zapanjuju a tek
gramatika...kaže za „Video sam”-„sam videv” slično kao u Hrvatskom Zago-
rju „Sem videl”.Sam ishov-sem ishel-ishao sam...(Za onog bolesnika,„stopa
laca,eto,dokaza-SVI Srbi su Hrvati pa i Car Dushan-pisao je Tisuch,za
hiljadu,i on je.)Starine,nema vise!Visok,preko 2m,koscat,orlovog nosa,
snage divovske,duse devojacke...umro je u izbeglistvu negde u Vojvodini.
Samo ne zaboravi,Car Dusan,nije bio toliko omiljen,među njima.Tim
seljanima da mu to nisu zaboravili ni posle 6 vekova!Posebno odnos,njega
i njegove sestre(polusestre)Jelene...i kulucenje na izradi manastira i
grada iznad njega.A tek bratoubilackom ratu,seljana u borbi,oca i sina
oko prestola i nemastine (inflacije) seljana...
Pozdrav!

PS

Već mesecima sam na www.poreklo.rs preporucujem ti,njihovu biblioteku
...još jurim Dervana!!!”
mandalina
(vila)
17. јул 2014. у 20.02
Pa onda mora privatno
[email protected]

Tamo ja pratim Dabizhe iz Moldavije, ima odličan rukopis iz rumunije, na čistom sprskom, sa lokalizmima rumunskim „gospođa” „gospodzha” itd..
mandalina
(vila)
17. јул 2014. у 20.09
А војвода Војиновић Марко,
да га неби судбина сустигла
као оно ђеда његовога
у Ужицу жупана Николу,
те му оба ока ископаше.
Он побјеже старој постојбини,
к’ бијеломе граду Вучитрну.

Уз пут купи братство Војиновић,
Од Војнове жене обадвије,
Од Јелице сестре Душанове,
Која роди три славна јунака,
Петрашина и још Вукашина,
И Милоша славнога војводу,
Који уби цара бугарскога,
Усред боја код Велбужда града,
<И уграби бугарску принцезу,
Па ју своме ујаку предаде.
Још побједи Турке на Плочнику
И погуби турског цар Мурата,
На Косову усред боја љута;

И од друге Херцеговке младе,
И она је родила јунаке,
Војислава, правога владара,
Који узе сва мајчина права,
И завлада земљом Херцеговом,
До бијела града Дубровника
Са два брата обадва јунака,
Алтоманом и Томашем младим.

pesma:Сеоба Војиновића у Црну Гору
Vlad
19. јул 2014. у 13.14
Milos Vojinovic je sestrica cara Dusana.I po svim mogućim pretpostavkama on je Milos Obilic koji je ubio cara Murata.
Drevljan
19. јул 2014. у 14.38
Jel' sa 100. godina starosti?
 Коментар Запамти ову тему!

Looking for Oil Diffuser Bracelets?
.