Po dolasku u Skoplje, 5. oktobra 1918, prestolonaslednik Aleksandar izražava nezadovoljstvo držanjem francuskih jedinica. On zahteva od generala Franša D’Eperea da preduzme potrebne korake i zaustavi „izgrede francuskih vojnika”. „Francuzi”, kaže Aleksandar, „čine čuda. Ovakvu pljačku nisam mogao zamisliti. Oni su gori od Cigana.” On nalaže da se sreski načelnici odmah vrate u svoja mesta, preuzmu kontrolu i zaštite stanovništvo od nasilja.
Aleksandar traži razgovor sa D’Epereom kako bi se izgredi odmah sprečili i zaključuje: „Zabraniti trupama ulaz u varoši, kao što mi radimo, i samo dozvoliti štabovima stanovanje u privatnim kućama.” On iznosi svoju zebnju i strahovanja šta se može dogoditi kad srpska vojska uđe u „stare granice Srbije”, i kaže: „Kad naš svet vidi da su naše vlasti nemoćne, zaštitiće ga vojnici, naši će se odmetnuti i svaki braniti svoje mesto. Ovo će sigurno nastati i nemogućno će biti sprečiti, ako se odmah ne preduzmu najenergičnije mere.”
Plašeći se anarhije u zemlji, Aleksandar poručuje D’Epereu: „Ako se ovo zlo produži, ne garantujemo za vojsku koja će se sama rasturiti i braniti svoje kuće. Ko će nas osloboditi od oslobodilaca?”