По мени - идол би требало да буде ратник, победник. Али ратници су данас неки ћутљиви, и кад се смеју опет мало говоре, прљави, необријани, једино ето набилдовани и у фенси униформама.

Па ајде нека су идоли спортисти - боксери, кечери, каратисти и тако редом. Али нису - и они су тута-мутави; идоли пикају тенис, у најбољем случају кошарку, а нису лоши ни фудбалери - бар кад су паре у питању.

Онда би идоли требало да буду политичари, банкари, научници. Али они су, знамо - чкипетине, куд ћеш њих за идоле?

Него дај глумце, музичаре - а од њих већих чкипетина нема, нити може бити. Сви смо макар у школи познавали неког будућег музичара или глумца - па ниједан баш није оставио утисак мушкога. Хајде има ту замаскираних, као Харис Џиновић и раде Шербеџија, што носе чизме и шешире и тврде да нешто певају и глуме - они то само због риба, укапирали да се тако најбрже стиже на једно, мислим, место. Или због своје бескрајне сујете и неодговорности: изабрали позив да путују и дају перформансе на тему „а ви'те сад ја!”

Но доказане чкипице опстају, штавише опчињавају милионе. Шта може бити узрок томе? Можда неки специфичан ген који производи лепу и паметну децу? - а опет тако чкипетине ко и тате им? - нека хвала! Ако није - онда стварно не знам шта је??