Svaka osoba koja je živela ili sada živi, obogacuje svet. Neko sa radoscu, neko sa gorcinom... Neko je doneo ovom svetu nešto lepo na radost ljudima plemenite duse... Neko se udavio u svojoj zlobi nemocno pokusavajuci da se rita u pravcu drugih. Sve to je bogatstvo covecanstva... Fotografije su, kao i knjige svedoci jednog zivotnog razdoblja... Samo sto nam fotografije nemustim jezikom govore o tome sto je na njima. Zašto su ti ljudi morali da žive, pronalazis upravo na toj slici, ona često govori mnogo vise, nego na prvi pogled. Po tvom nacinu razmišljanja pretpostavljam da nisi dedica kao na tvom avataru, pa uzmi sliku svoje bake i posmatraj je. Videces kakvu pricu će samo ta jedna fotografija da ti isprica... ako znaš da to cujes... To je ono sto su hteli da nam kažu oni koji su nam ostavili te slike... Ostavili su nam svoje misli kao uspomenu... Potreban je samo dobar citac slike i ceo jedan svet će mu se otvoriti kao odgovor na ono sto ga interesuje...

Najveca vrednost 'amaterskih' fotografija je sentimentalnog karaktera
I kad uspomene pocnu da blede, slike pocnu da zute da bi na kraju
nestale/umrle. Ništa strasno, prirodni proces.

У праву си Дуле. Како породичној фотографији дати бесмртност? Можда издати књигу породичне историје. Требало је то учинити мало раније, док су старији били живи. Мада, никад није касно. Имамо те старе слике, чувамо их. Чак смо позајмљивали од фамилије и скенирали. Ја на њих гледам као на нешто свето. Поготову на оне моје претке који су рано страдали и којима се за гроб не зна. А на тим старим фотографијама изгледају величанствено. Носе поруку све фотке...ваљда зато има онај слоган...да слика говори 1000 ријечи. И да тим фотографијама пријети заборав.