Highway to hell.

Zivote, zivotininjo, zivota mi, zivota me kostas!

Светлост је у самом животу. Живећи га - ми достижемо светлост, некад се промоли ту и тамо, па нас заголица да је мало озбиљније потражимо.

E sad bi Rene Dekart popizdeo a čitava savremena nauka se bazira ne onim njegovim ,x.y,z osnovama pa ih zato i zovemo kartezijanskim.Međutim taj način objašnjavanja sveta često nema odgovore na neka pitanja i sigurno je da se svako bar jednom sreo sa neobjasnjivim pojavama.Isto tako sigurno je da se svako u zivotu sreo sa osecajem besmisla,uopste nije problem da se dodje do tog osecaja kad se onako malo posiroko razmišlja.Smisao sigurno postoji jer ne bi imalo smisla da nema smisla al eto mesto i uloga koju je Tvorac ili Tvorci dodelio nama, ne predvidja da možemo da shvatimo Smisao.
Da budem malo grub sad al prase uopste nema pojma da mu je smisao zivota da postane pecenje ili ako eventuqlno pozivi, sunka kobasica salama itd itd.
Veliko je pitanje da li bi prasetu uopste bilo lakse ako bi doslo do te Spoznaje.

Jest' EU zasnovan na miru ali mu je svrha i dalje robovlasnicka i pokoravanje manjine vecini.

Svi mi imamo svoju svrhu ovde, nešto se ne pitamo mnogo. Statistika, brojevi.
Valja samo stati cvrsto na nogice lagane, osvrnuti se oko sebe i odgovoriti sam sebi kuda, kako i zašto..

A možda smo stvarno imali vise zivota pa po nekoj 'univerzalnoj' pravdi ovoga puta dosli u ovome obliku.

Na 'grand scheme of things' se i ne pitamo bas previse.
Ali na onom manjem nivou, individualnom, sa izuzetkom totalitarnog sistema koji te onemogući I prije no sto krenes, ipak možemo koliko toliko da uticemo na zivotnu amplitudu.
Ljudi nekad jednostavno dozvole sebi da tonu, potonu I svjesni su toga ali slabo se bore.
A vrijeme, nijemi nas saputnik se ne uzbudjuje previse I samo tece - tik tak tik tak

Pa ljudi se puste, lakse valjda niz vodu nego uz vodu.
Onda treba da se tresne sakom na sto i kaže 'e nećeš vala vise- mijenjamo plocu'
Pa u tom momentu razuma stavis na papir šta je to što želiš, sto bi tebe cinilo srećnim, pa onda se drzi liste i ne posustaj...

Pa valjda i ta patnje može da se iskoristi za nauk- prođe ljudi zivot u problemima, kukanju, okrivljivanju drugih.
Ogledalo - ogledalce moje - talk to me!

Zivot je jedan test.

Staviš ti na papir i tresneš šakom o astal i odlučiš stojeći obenožge kao nemački kamen temeljac sa ruskom armaturom, ali posle 20 godina grča i napona besmisla prosto nisi više materijal koji može da trpi to.
Najmanje je tu samovolja i glupost. Štaviše nije uopšte.

Drugo, balkansko stanje je u stanju da zatruje i okrnji najveća zadovoljstva i tako od mrve nejasnoće napravi slona sumnje i bezizlaza i onda ostavi čoveka u nekoj mazohističkoj spirali, gde nesolventni da provere to isto sa druge strane granice - neizbežno umiru zbunjeni, bez izuzetaka.

Dodaj na to i domaću hranu koja pravi utisak sitosti kao malter i namirnice široke potrošnje koje klepa ko kako stigne, pa hleb se skameni za 2 sata i svež najčešće ima ukus kao krpa, jogurt kao voda, sve ostalo blago rečeno smeće, nema više nijedne namirnice sa karakterističnim ukusom od pre 20 godina, sve je razvodnjeno do besvesti a košta kao pravo.

Ne, nije vam crklo čulo ukusa, nije se promenilo ni 1%, nego vas kradu.

Skupite 500e, pa idite kupite to isto u recimo Holandiji, ima da pojedete i ambalažu i kesu u kojoj nosite, jer oni tamo ne jajare sami sebe, pa njihova hrana nadražuje čula skoro kao sex. Zaista, doista ;)

Niti su svi ljudi isti niti je svi imaju isti smisao zivota.
Neki žive, neki prozive, a neki samo prodju.

A evo šta su neki ljudi rekli o zivotu:

Tragedija u zivotu je da ostarimo suvise brzo a suvise kasno se opametimo (B. Franklin)

Zivot nije problem nego realnost koju treba iskusiti. (S.Kierkegaard)

I na kraju, nisu godine to što se broji u zivotu nego tvoj zivot u tim godinama (Linkoln)

I naravno- neprevazidjeni Andric

Toliko je bilo stvari u životu kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti.

Tok događaja u životu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo, ali način na koje ćemo te događaje podneti, u dobroj meri zavisi od nas.

Zivot je proces beskonacnog kretanja, na kraju je novi početak.
Zivot je sunce koje nam donosi svetlost i novi dan, i planeta gde voda i vetar nose semenke i miris zivota.

primecujem da mi vrlo sebično prisvajamo 'zivot' i potencijalnu organizaciju istog, kao da smo jedini zbog kojih je sve ovo stvoreno..kao da je covek razlog postojanja kosmosa a ne obrnuto...

MI smo najverovatnije eksperiment, tj ne samo mi nego čitav živi svet nq planeti.Ne znamo naravno da li je eksperiment zapusten ili se još vrsi ali nije teško doći do zakljucka da smo upravo to.
Ima još nešto, ona ideja o nepokretnom vremenu i nama koji kroz to vreme plovimo dok ono stoji, svaka cast al to bi moglo da objasni poneke stvari. Ponasanje zivotinja koje je nama cudno i neobjasnjivo ponekad, kao da su one u stanju da duhovno otputuju u neku blizu buducnost, fizicka limitiranost i vezanost za tri dimenzije i njih onemogućava da u buducnost otputuju i bukvalno , fuzicki, ali desava se ono kad mi kažemo da zivotinje mogu nešto da „ predvide”.

The life is today, tomorrow never comes.

covjek bez cilja u zivotu ne želi da živi.

Е у то име да ми звекнемо по једну љуту
ајде куме, ваља се!!

Život je kulminacija bez uvoda i kraja - knijga bez korica.