Након баш дугог времена сам одлучио да посјетим овај сајт поново и нема теорије да се могу начудити како је овај форум празан!

Па шта се десило, гдје су све ведете са форума? Гдје је Гери (гериатрикус),
Он је писао веома лијепо и увијек био спреман за добру дискусију.
Видим да понекад има коментар аки ту као да није питао, редовно је заобиђен или прескочен. Он, можда највећа ведета овог сајта од када постоји???

Ријетко има и интиргуа, са својим „чаршафима” од коментара :),који су мени одувијек били баш занимљиви за читање, паметан човјек, увијек се имало шта научити од њега!

Видим да нема ни Лакија, који је мени одувијек био незамјењив, он је човјече пратио мечеве и јављао је сам сваки поен, за оне које можда нису били у могућности да прате меч? Статистичар којем није било равна, сад је
заиста хладно и језиво овдје без њега,,,

Гдје је онај...хм, не могу му се одмах сјетити мена... Надам се да сам сад погодио „Лав у Срцу” који је огромно придоносио форум и са којим сам се нажалост знао и посвађати око баналних ствари.

Форум, колико толико држе живим Антологија, непревазиђена је, али стварно, када би човек дијелио овдје неке медаље, имала би мој глас за златну медаљу!

Ту је и DSQ1964, Богу хвала , и његове коментаре јако волим да читам.

Франгипани је ту, мада нередовно али се ипак труди ЕксСодусс је исто. ту, Богу хвала, јер и он држи форум живим својим одувијек помало луцкастим коментарима, које нико жив изгледа, не воли да чује али не мари он, само пичи даље, по свом, ко не воли, нека само прође.

др Морса се слабије сјећам, као и још неколико имена али су можда добре „адиције” за форум, можда ће они држати палицу или О.Ватру коју Антологија носи сада. :)

Ја све наружих а себе не спомињем, баш лицемјерно.
Имам оправдање, већ дуго сам озбиљно болестан, био сам и у болници око 2 недеље за то, једва сам жив остао али не желим да вам покварим дан описима из болнице.
Мада је то слабо оправдањем ја овде нисам нос помолио дуги низ ГОДИНААААА! И ту нема оправдања!

Није ваљда да нас је Фејсбук тако прогутао?
Ајде да се јавимо сви, молим вас.

Ево, ја ћу први, право име ми је СРБО.

Као неки почетни „поинт” да се тако неспретно кажем.

Надам се да ћете се јавити и Бог вас чувао!