Ja mislim da je svačija situacija drugacija i da svako ima svoje prioritete. Takođe mislim da je OK da se svako drzi svoga (kako god ovo tumacili :) ) a da nije OK da se ocekuje da se svi ponasaju na jedan, MOJ način.

Mi u kuci pricamo oba jezika. Buduci da smo veliki deo karijere izgradili ovde i skolovali se u potpuno novim oblastima na engleskom jeziku, ni ja ni muž ne znamo mnoge strucne izraze kako se kažu na srpskom. Deca takođe uce i formiraju znanje na engleskom jeziku.

Smatram da je bitno za decu da govore srpski. Sa druge strane mislim da je cela stvar totalno precenjena. Meni se ne dopada taj pristup da je samo 100% savrseno dovoljno dobro. Ono sto ja mislim da je OK je da deca znaju da se sporazumevaju na srpskom. Ni ja nisam znala reč engleskog a vidi me sad :)

Ja nisam htela da dozovlim da mi prilikom poseta Srbiji oni tamo pametnjakovici koji se u sve razmeju utisnu osecaj krivice sto mi podmladak govori srpski sa akcentom. „Kako ne prica srpski?” (a prica) „Kako ne razumeju pesme o Kraljevicu Marku” (zar je to zaista bitno?) „Zašto je tako snažan engleski akcenat” (zato što živi u sredini koja prica engleski).

Mislim... Ljudi koji nikada nisu doopetom mrdnuli van Srbije ili nisu imali sami iskustvo da odgajaju decu u sredini koja ne prica srpski mogu da budu jako pametni bez pokrica.

Ali dobro, doope i mišljenje svako ima.

Sve u svemu, cela ta prica o tome koliko mi deca pricaju srpski, dal je malo dal je mnogo, mogu li bolje - uopste me ne opterecuje.

Ono sto je meni mnogo vaznije je da slusam šta to dete ima da kaže i šta ono misli o tome. Ukoliko žele da pricaju srpski vise znace da mi to dovoljno jasno stave do znanja. Ako neće - i to moram da uzmem u razmatranje i da postujem najviše sto mogu.

U mojoj(nasoj) kucisvojevremeno dok su deca bila mala nije bio 'zakon' već se obicavalo govoriti maternjim jezikom.
Ovo uglavnom iz razloga sto preseljenjem u inostranstvo nismo znali
jezik zemlje useljenja jer smo svojevremeno u osnovnoj ucili druge;
ona ruski a ja nemacki.

Kada smo se iselili,nasa kcerka je imala nekih deset meseci a sin je rođen ovde tri godine kasnije.Do polaska u vrtic,kcerka nije imala
mnogo prilike nauciti drugi jezik osim maternjeg,dok je sa sinom bilo
sasvim drugacije.
Osim recenog nasu decu smo podizali sami,utoliko sto smo se potrudili da nađemonacina. A to je nalazenje posla sa razlicitim neradnim danima i smenama,tako da nam je tokom nedelje nedostajala samo sreda. Ali i za taj dan se naslo rešenje,obzirom da se imalo nešto rodbine u blizem okruzenju.
Inače živeli smo u neposrednoj blizini našeg hrama u kojem je bilo uslova za ucenje veronauke,jezika i folklora,tako da su oboje bili
u sve to ukjuceni od četvrte-pete godine. Osim sto su tecno i bez naglaska naucili maternji,takođe pisati i citati na oba pisma.
Deca su medusobno uvek opstila na stranom,sto je i razumljivo,ali sa nama roditeljima obavezno na maternjem. Ovo iz razloga sto smo im davali na znanje da 'nerazumemo' engleski,sto su prihvatili kao stvarnost. Naravno da nije bilo tako, jer jezik smo morali nauciti radi posla i prezivljavanja uopste. Oboje smo isli na kurseve engleskog koje smo zavrslili sasvim uspesno i dovoljno za naše profesije.

Oni su već nekoliko godina odrasli i o 'svome hlebu',ali se uvek kao po navici služimo maternjim jezikom.Kcerka već nekoliko godina živi u Australiji,pa se povremeno čujemo ili vidimo uzivo preko skajpa i naravno razgovaramo istim jezikom.Napomenula nam je da je neobično zahvalna sto je naucila još neki jezik osim engleskog koji je sticajem okolnosti uslovljen i neizbezan.Kaže;'nisam bas volela kao dete obavezu da idem svake nedelje u tu nasu skolu koja mi neće trebati u zivotu,ali sam tek kasnije shvatila koliko je to bogatstvo'.

bokvice

bravo NA tebe/vas:)

ja bih se uglavnom slozila sa Leom:)

ja sam lično zadovoljna kako moja deca govore I pišu srpski. međusobno pricaju uglavnom engleski ali meni je to nekako I logicno,

ono sto je meni zapalo za oko je ova tvoja recenica:

-Mama, nemaš pojma kako mi je lepo kad sam došla ovde gde SVI GOVORE MOJ JEZIK!

nije toliko ni važno sto recenica nije gramaticki ispravna, koliko mi se postavlja pitanje: a koji jezik to pricaju nasi ljudi naročito u BG?

na zalost meni se čini dok slusam naše emisije, ili prenose da moja deca koja neznaju srpski perfektno manje ubacuju engleskih reci od naših ljudi tamo.

ili kad procitam na nekoj internet stranici da se neki dogadjaj dogodio u nasoj „KAMBEK” areni, dodje mi bukvalno da povratim. zar je trebalo dati strano ime gradjevini u sred srbije? ili ako već jeste zašto se ne napise ispravno kako se ta reč piše na tom jeziku.
da ne pricam o drugim izrazima koji su toliko postale sastavni deo jezika da vise niko ni ne primecuje da je bio modni „event”, ili interviju nekog u „backstage” ili „styling” neke pevaljke ili ...hiljadu primera.
I onda kad pomislim da tamo neki srbin iz srbije, najblaze receno ne može da se odbrani od uticaja stranih reci među svojima, zašto bi moje dete bilo „veci papa od pape” ili kako se već kaže, I pricalo da je posetilo modni „dogadjaj”, ili je pogledao neki neki dogadjaj u areni „Povratak”...

meni je dovoljno kao sto sam rekla da moja deca znaju da pricaju I pišu srpski dovoljnno dobro, da znaju odakle su I ko su im preci,a ukoliko je nasa zaostavstina pala na ramena naše dece u inostranstvu onda nam se gadno piše kao narodu.
na zalost

Sasha, zašto u Kinu? Ima ih u Srbiji ko pleve.Čak u zabitima gde se najmanje nadas.

Kada se u nedavnoj proslosti pocela prazniti nasa sela i varosice,narod se zabrinuo da će opusteti.Međutim nasi tadasnji
dusebriznici nas tesili;'nema veze - naselicemo Kineze'.

p.s. eto još jedan dodatni razlog da ostanes u Srbiji.

U nasoj kuci se prica Srbish.

gud morning deco, šta ćete za brekfest?

Brze, beze, nemoj da ti ja sad get ap!

Onda malo i nemacki pricamo, dodaj mi hlebenzi ja, hoćeš vodenzi ja, itd, itd.

;o)

Ja iskljucivo guram srpski, mada nekad i sebe uhvatim da pricam engleski, al' sva srećom u retkim trenutcima.

Starija kcer, odkako je krenula u srpsku skolu, totalno se promenula (nabolje) što se tiče govora...samo još je zeza onaj ch, zh, sh, nekako ih mekano izgovara ;o)

A mladja...to je posebna prica ;o) Covek samo da se odvali smejati, al' slatko prica...

Pozdrav

Vestice, svaka ti cast, vidi nisam se nikad setila da na pitanje jezika gledam iz tvoje perspektive, a mogla sam jerbo je jako pametna :)

Zaista, oni tamo u Srbiji niti ih ko tera niti ih primorava, od to malo uticaja koji mrze iz dna duse pokvarise jezik. Feshn vik i bekstejdz. Moji su padali na teme kad cuju te tudjice ili cirilicom pisane ekgleske reci, zatim neke su reklame bile rogobatno prevedene, itd.

A onda kada nasa deca dodju oni se cude i zgrazavaju. (Bas od ovog cudjenja i zgrazavanja malo malo pa nikne neka tema „koji jezik pricate kod kuce” ili „koliko vam deca pricaju naski”.) Kao vidi, ima naglasak. Ima naglasak ali bar ne piše engleski cirilicom!!

Mi u zadnje vrijeme preferiramo kinski, kažu da je to jezik buducnosti pa se trudimo da budemo u trendu.
Odusevljavam se uvijek kad sretnem ove sto zanju šta je najbolje i najpametnije za njihovu i tudju djecu. Ja bih bas nekako voljela da znam šta je najpametije za moje dijete, ali nisam bas toliko pametna.

Cas Srpski cas engleski, uopste ne obracam paznju na to I da me neko pita posle par minuta na Kom jeziku Sam nešto Kazala , nebih umela da kažem . Uopste nemamo problem sa sporazumevanjem.
Deca su često isla u Srbiju dok su rasli I znaju Srpski. Ne perfektno kao neko ko je tamo odrastao Ali dovoljno da vode običan svakodnevni razgovor. Sa mnom govore oba jezika sa ocem najcesce engleski.
I on I ja smo dosli kao mladi u Ameriku. Ljudi Koji dodju kasnije teško mogu da nauce jezik perfektno a deca teško da mogu da nauce Samo od njih Srpski perfektno pa kasnije dodje do toga da ne mogu da održavaju neku komplikovaniju koncerzaciju.

A šta fali mom srpskom? Ponekad pogrešim u gramatici kada pišem, ali mnogi koji su sa srpskog govornog područja greše više nego ja. Nemam problema sa govornim jezikom jer smo u kući uvek govorili srpski, uz dodatne časove gramatike, druženja sa našima i kasnije na fakuletu, fakulativno učenje.

Ja mrsolj ne kontam kakve veze nemanje babe, dede, rodjaka itd u blziini ima sa cinjenicom da je roditeljima, tj tebi I ženi ti, teško pricati sa djetetom na srpskom??? Izvala I odvala, možda čak I godine.