Bax, ti si najbliža istini, u vezi mačaka i kerova. Naime, imam taj dojam da moje dijete gledaju kao na STVAR koja treba da se popravja po principu njihovih džukela (pa i gore, rekla bih), i još to, stalno mi naturaju te dzukele ko neki faktor, ma više dobijem tih slika na fb nego slika normalnih porodica, zaista.
To ispada onda gore, one mi tzv. pametuju jer moje dijete smatraju kao stvar (tj tog njihovog dzukca, od kojih neke imaju i po 3-4), jer sigurna sam da bi se jaaako ljutile da ja dodjem njihovoj kući pa počnem naredbodavno da im prigovaram ta kako su i šta danas skuhale svome mužu, nije mu dobroooo, nije ukusno, ne volee on to i sve tako? Možda da im ga ja malo ljepše uspavam od njih, da li bi to smatrale ispravnim.
Zapravo, ove prijateljice su bile ipak OK, i nisu nešto pretjerano pametovale sve dok se nije pojavilo dijete, totalno su flipnule.
Slažem se sa Srećkom, i ja sam bila takva, ali to je možda jer mi nije ništa falilo (ni brak ni dijete- nisam to žejela u tom momentu). Mislim da to nije isto kao kad te sustigne srednja dob i polako se miriš sa promašajima i neplodnosti a tamo neka-koja nije ni marila puno- u tim istim godinama rodi iz prvog pokušaja. Imam baš taj utisak da smatraju da im nešto kao dugujem, tj eto one su više zeljele dijete pa samim tim se zna da bi one sve oko njega bolje znale (ali mi je ipak veliko čudo što od mene očekuju da to i prihvatim, jer se ne radi o kerčetu što one nikako ali baš nikako ne mogu da shvate...)

Mama 2, pa svekrve se podrazumijevaju. Pa eto, meni su smetale te kritike jer ih je bilo tipa - šta znaju doktori i njihove preporuke, ja ti kažem da je ovako (pri tom ona nema djece niti ih je odgajala)...i prije su žene radjale pa su uspiejvale da im djeca npr budu zdrava. I pri tom mi lupi neki svoj „recept” koji je direktno suprotan sa onim šta medicina kaže.
To što kažeš da sam mu ja nalijepila etiketu, može biti, ali ipak to ne bih mogla moći da sagovornica nije bila zlonamjerna, npr ako se ja požalim jaoo što sam se umorila dijete nije spavalo ovo ono, pri tom ne dodajući ništa više, ona nadje tu slobodu da mi kaže dijagnozu. Ja joj na to odgovorim - pazi kad lijepiš dijagnoze na dijete, nije to stvar, i molim te nemoj mi to govoriti a ona baš nastavi sve u 16. Na to joj kažem da me zaista nije zanimalo njeno mišljenje po tom pitanju, da je nisam pitala za dijagnozu koju tako nudi i da prestane (ona nastavlja objašnjavati dalje, zapjenila, pravdajući se kako je to tako u zemlji gdje ona živi?). Na šta joj odgovorim da ne mogu da slušam dalje jer su joj komentari odveć zli i da mi se više ne javlja. Zaista ne znam šta da mislim kad -bez izvinjenja-pokušava neki kontakt nakon par sedmica... Pitam se, kakvi su to duhovi u glavi, zato sam pitala da li je moguće da se naprosto ne može suzdržati...

Oberstaansanwalt, prije svega ako je tvoja mama kokoška zvana treba to ne znači da su ostale osobe navikle da ih se tako zove, te molim te sinko da me ubuduće zaobiđeš u širokom luku. Takvom terminologijom samo detaljno opisuješ svoje (prosto i nekulturno) porijeklo, kao i činjenicu da si nažalost-balavac. Dakle, ti i nisi mogao sresti žene u dobu o kojem pričam, stoga me i pitaš „gdje su one”, kao ni što moje pitanje nije bilo upućeno nekom žutokljuncu koji se tek susreo sa životom. Iz tvojih isfrustriranih postova (voljeti ili biti voljen) vidim da si neko ko je promašio sve generacije (naročito svoju) pa dolaziš ovamo među starije - da im kao soliš mozak- nemaš pojma ni o porodici niti imaš djevojku, ali eto osjećaš se pozvanim da diskutuješ među odraslima?
Iš, bre!