Moja koleginica, Portugalka, udata je za našeg Makedonca. Namerno kažem „našeg” jer nije Egejski (to je već politička stvar koja nema veze sa ovom temom).
Elem, oboje su divni ljudi, družimo se i privatno. Upoznala sam im i porodice. Portugalci su po mentalitetu slični nama, tradicionalni, temperamentni, bučni i veseli.
Njegovu porodicu sam češće viđala. Gospođa majka, a svekrva je bila „zadovoljna” snajom: „jeste lepa i pametna, uspešna i sve, ALI...nemaju decu”.
Prošle godine su snaja i sin objavili da čekaju dete.
(Ja znam kakvu je medicinsku torturu ta žena prošla u želji za potomstvom.)
U 6. mesecu su joj na ultrazvuku rekli da je devojčica.
Ona i muž presrećni, biraju ime, svi smo srećni zbog njih, a njegova majka reče: - Ko zna, ultrazvuk može i da pogreši.
Ultrazvuk nije pogrešio, na svekrvinu žalost.
Pre 20 dana je rodila prelepu devočicu sa kosicom.
Makedonci su napravili feštu, jelo se, pilo i igralo. Prvo dete u porodici! Ne znam koliko je bilo ljudi, ali mi se čini da ih je bilo više nego na svadbi.
U celoj toj veseloj gužvi upadne mi u oči negova majka, koja sedi hladna i nepomična. Priđem joj i pitam zašto se ne veseli sa ostalima.
Rekla mi je:
- Eh da je muško, veselila bih se...

Pala mi je roletna.

Ona ima dva sina. Pitala sam je da li smatra za svoju ličnu zaslugu što je mužu rodila dva sina.
Kaže:- Da, ja sam mu rodila.
A on ih pravio?
-Da.
-Morate da znate draga gospođo da pol deteta zavisi ISKLJUČIVO OD MUŠKARCA! To je medicinski dokazano, svaki lekar će vam to potvrditi, a vaša snaja je rodila ono što je vaš sin napravio!

Bila je postiđena, ali ne verujem da će me više zvati na makedonske fešte!:))