šta te briga ko šta kaže i misli... jel te žena lepo pitala da joj krstis dete - jeste, jesi prihvatila - jesi... kraj price...

Predlazem da svako napise istu stvar koju je napisao i na prethodnom topiku o kumstvu.

Iz mog skromnog poznavanja pravoslavlja:
Kum je ono lice koje se pred Bogom u Crkvom obavezuje javno da će se brinuti da to dijete dobije solidno vjersko obrazovanje, kum je u neku ruku roditelj svome kumčetu, u slušaju da dijete izgubi roditelje kum je prvi koji već dužnost koje se svečano prihvatio, da dijete usvoji. Znaci, ne rodbina (stričevi, tetke, ujaci, babe) nego kum...

E sad, toliko o teoriji, a šta je sa praksom? Svi znamo, nazalost, bar za neki slučaj gdje je dijete (ili djeca) ostalo bez roditelja. I ko je preuzeo brigu, starateljstvo o njemu? Kum?
E tu se moje vidjenje opsteprihvacenog pravila ili zakona pravoslavlja o kumstvu totalno topi.
Kod katolika je npr. dozvoljeno da kum bude i zenskog roda i da bude u srodstvu sa djetetom (ovo drugo je pogotovo čest slučaj, gotovo pravilo). Nije mi namjera da drugu vjeru uzdisem ili svoju kudim, ali kao osoba zdravog razuma mislim da pravoslavlje ovdje treba jednu veliku „reformu”... Ako kum treba da, za ne daj Boze, preuzme ulogu roditelja onda religija treba da dozvoli da se takva osoba može i treba zaista i naći... Ne birati kuma zbog toga sto je pradjed, djed, otac bio kum već birati osobu koja je podobna za to- spremna na odredjene žrtve i obaveze ako je to neophodno...pa zašto ne i zensko ili nekoga iz rodbine (za ovo bih se naročito zalozila)

Za sve koji će „drvlje i kamenje” po meni, unaprijed odgovor: danas ima svako pravo da iznese svoje mišljenje ako time nikoga ne vrijedja i ne ugrozava, a to ne cinim.