da iznesem moj problem od koga ludim...najkrace moguće... sa sadasnjim muzem sam se zabavljala 9 godina, uvek je sve bilo ok, bez većih svadji a one male smo resavali brzo...sa njegovima sam bila dobra mada mi nisu nikada odgovarali da se „družimo”ali šta ćeš...nisam birala njih nego njega. već 1godinu smo u braku,od kojih on zbog posla nije bio tu 6meseci,dolazio je samo vikendom i uglavnom se to svodilo na odlazak kod njegovih svaki dan vikendom. Inače na moje insistiranje ali i uz njegovu zelju odvojili smo se i živeli sami.iskreno sam na početku rekla da nikada ne želim da živim u zajednici. Međutim nakon 6meseci braka on je stalno prebacivao kako ga gusi stan jer je navikao da živi u kuci, stalno se skitao zbog toga, pricao da zvocam sto njegovima daje pare (mada sam na kraju digla ruke i rekla da daje šta hoće ali da mi kaže makar),igrao igrice non stop jer mu je dosadno jer je pobogu u stan..zatim u drugoj fazi je pricao da njegovi žive u velikoj kuci koja je prazna i da mu se zivot u dvoje u stan ne svidja i da bi bilo mnogo bolje i lepse da smo sa njegovima...treca faza je bila prica da hoće da živi od njegovih jer mu je otac bolestan i da mu je potrebna pomoć i da ne može njegova (neudata) sestra (33god) da se žrtvuje i da ih cuva...šta li bi radili da imaju samo cerke???otisao je kod njih nakon jedne svadje da prespava, zatim nakon druge na nedelju dana.a..i pri tom me nije pitao da idem sa njim, treci put je otisao i molila sam ga da prica sa mnom i ubedi me da krenem sa njim ali je igrao igricu,nije seo da pricamo kao ljudi i rekao da će sve biti ok i da niko neće da se mesa, da nema šta da me ubeđuje...i otisao ...prošlo je mesec dana ...ja zovem..saljem poruke ...objašnjavam...sad je dosao u fazu da kaže da dodjem i ako mi ne odgovara da idem (ne da idemo) od njegovih...i da nema druge mogućnosti...volim ga i znam koliko nam je bilo dobro, nismo mi ludirali kada smo se zabavljali, to je vise licilo na brak nego sam brak nakon vencanja...ne znam šta sad a znam da bi ta zajednica ugusila brak.najveci problem sto on mene ucenjuje da jedino možemo biti zajedno ako predjem kod njegovih...njemu je normalno da živimo svi zajedno, pijemo kafu zajedno, jedemo zajedno ako nekome treba drustvo...kao bićemo odvojeni na sprat kuce ali znajuci sve biće to „srećna” petoclana porodica, sa sestrom na istom spratu... s obzirom da nikada nije se upustao u finansijske odgovornosti (npr.za svadbu nije nikada pitao ni koliko šta kosta, niti odakle sve to placamo-moji su dali pola, pola smo dali od mog ranijeg steka, njegovi nisu imali..ok ali barem da se on zainteresovao nekad za nešto oko svadbe, makar da pita, isto se nije interesovao za planiranje letovanja...uvek se zbunjivao da smo potrosili x evra, nije razmišljao o tome, ja sam uvek razmišljala o svemu...i još kaže„pustio sam ti da radis šta hoćeš i opet si nezahvalna,sada ću ja da odlucujem a ti da slusas”, a ja ga teram godinu dana da se ukljuci u brak)..i sada bi stan finansirali delom od para koje sam ja nasledila od dede a delom bi podigli kredit...ali on ne može da podnese jer bi „se ceo zivot plasio da ću mu prebaciti da je to moj stan” (jer sam mu rekla prilikom jedne rasprave oko svadbe „da je beda”, i to ne može da preboli).