Ja sam starija od njega 6 godina, izgledom mladolika, ambiciozna, zrela žena. Imam 38 godina.
Njemu je 33 godina, jedno prelepo , slatko, nasmejano biće ali po karakteru vrlo impulsivna osoba, rekla bih još nedovoljno zrela, bez strpljenja i sa niskim pragom tolerancije. Jednostavno on je jedno neuhvatljivo razmazeno svojeglavo stvorenje ali ja ga obozavam kao takvog...
Živimo na Bliskom Istoku oboje, tu smo se sreli. On je Francuski državljanin, ja sam iz Beograda.
Upoznali smo se preko interneta i pd prvog momenta ja sam zaljubljena u njega. On je osoba koju sam oduvek tražila, mada u dubini mojih misli, znam da to možda i nije tako.
Srce međutim ga voli svom snagom.
Zapoceli smo vezu polovinom 2010, u početku je bila velika romansa, ljubav na sva zvona, verili smo se jako brzo, želeli decu ( mada se on ustrucavao da to otvoreno kaže ), međutim nakon njegovog gubitka posla pocinju problemi. On postaje sve vise depresivan i nesiguran, nesrecan, povucen, izolovan.
Moj posao i moje aktivnosti mu stvaraju još veću paniku i ljubomoru i među nama pocinje razdor. On nikako ne može da nadje novi posao koji ga zadovoljava, mene ne zadovoljava njegov pristup resavanja problema, pocinju trzavice.
Na moju radost i olaksanje raskidamo vezu, od se iseljava iz moje kuce u martu 2012 i ja se vracam u Beograd. Tada i moja kompanije pocinje da oseca finansijske probleme i svi zaposleni dobijaju otkaz.
Tu pocinju moji problemi.
Me nogu da se pomirim sa cinjenicom da smo se razisli. Moj posao je u stagnaciji, odlucujem da neko vreme ostanem u Beogradu sto pocinje da me gusi. Želim da se vratim tamo gde smo se sreli, želim da radim, on mi uzasno nedostaje.
Ne mogu da ostvarim nijednu drugu vezu, ostali muskarci ne postoje za mene. Pocinjem da ulazim u zacaran krug i želim da se sve to okonca tako što ćemo ponovo biti zajedno. Jedine misli su mi okrenute ka njemu. Moj zivot nema smisla bez njega.

Srećom kompanija me poziva natrag u Januaru ove godine i ja se napokon nalazim sa njim i tu nastaje uzasan sok!

On je u još vecoj depresiji i u stanju totalne rastrzanosti.i ludila. Oslabio je 15 kg, poceo da pusi, ne spava dobro, stalno telefonira, salje poruke, jedva da i komuniciramo kad smo sami.
Ja osecam da nešto nije u redu, želim da pricam sa njim, on odbija svaki moj pokusaj.
Tek posle mesec dana otkrivam sve detalje. U toku tog perioda on stanuje kod mene, ne zato što želi, nego zato što nema gde drugde da ode ( njegov stan je iznamljen od strane druga i mora da ceka da se on iseli ) i ja sam u tom trenutku bila luda od sreće sto mogu da mu učinim uslugu. Meni medvedju uslugu...
Međutim polako uvidjam da njemu svaki moj napor i zelja da se priblizim ne znaci ništa posebno. Ja sam u potpunoj konfuziji...
Spavamo u istom krevetu, on nije raspoložem za sex.
Ne želi da me ljubi.
Ne želi da ima bilo kakav telesni kontak sa mnom.
Spavamo na suprotnim ivicama kreveta... ne doticemo se... Ja polako ludim... Zbunjena i uzemirena želim da znam odgovore na njegovo ponasanje... pocinjem da osecam strah... uzasan strah da on ima drugu... da me ne želi ... da ne oseca ništa za mene... taj osecaj me porazava... ubija... cepa na milion komada... oduzima dah...

Na kraju on se otvara da mi isprica pricu. Tokom cele protekle godine on se strahovito zaljubio u jednu mladu devojku u Parizu ( 23 godine ), koja je uspesna studentkinja , prelepa, zgodna mlada devojka. Ruskinja.
Po prici to je bila veza iz strasti, uzbudljiva, zeljena sa njegove strane vise nego sa bilo kom osobom do sada ( mene ukljucujuci ).
Žive zajedno 9 meseci , kod nje u stanu u Parizu.
Na posletku, njihova veza se zavrsava burno i sa nasiljem. On otkriva da ga ona vara, i da svoje „ usluge” naplacuje najmanje dvojici muskaraca. On je van pameti od besa, bola, želi objašnjenje, povredjen je, urla od bola!
Ona ga izbacuje iz stana, on je u tom momentu fizicki napada, Sa tri samara priznaje da ju je udario. Ona poziva policiju, Nastaje haos. Njega hapse i ostaje u zatvoru dva dana.
On ne može da veruje da je ona bila u stanju da ga uhapse, i dalje trazi opravdanje za nju, želi da prica sa njom. Ona odbija svaki kontakt.
Ona konstanto bezi od njega, za nju čini se ta je veza bila samo letnja avantura, laka, lagana, zanimljiva...
Za njega međutim ona je bila njegov ' andjeo „.
Pocinje da je mrzi iz sve snage, prati je, želi da sazna zašto je to uradila. Zove je danima, ceka ispred vrata. salje svoje drugove da je uhode... trazi nejne tajne, želi da zna sve o njoj... o njenim ljubavnicima ...Pocinje nejgova opsesija za nju...
Njegova uzasna ljubav se polako pretvara u mrznju i osvetu. Njego um je zatrovan groznim planovima, osvetom.
Želi da je istera iz Francuske, želi da joj vrati za sve sto je on propatio.
Na pitanje da li je i dalje voli odgovara sa ”da i ne „... to me potpuno razbija... posle cele price sam otisla da povracam koliko mi nije bilo dobro...

I tada krecu moji demoni... Nakon što mi je ispicao celu pricu, ja padam u najvecu moguću depresiju.

Osoba koju sam volela i volim i dalje do ludila je opcinjena drugom, prostituktom blago receno.
Njegov um je usmeren samo na nju , dan i noć,kako da joj se osveti.
Pocinjem da budem ljubomorna na nju, saznajem njen profil na FB, gledam njenu sliku, prelepog andjela... zavidim joj... mlada, model, osoba koja svakog muskarca može da dovede do ludila... umirem od bola i od tuge što se ovo meni desava...
Prvi put u mom zivotu otvaram na tajno njego kompujer i tu opet dozivljavam sok. Njene slike su na njegovom desktopu, on nasmejan sa njom, puno njenih slika koje je on sigurna sam napravio, njih dvoje mladi, srećni, nasmejani oboje... ... Sve ih drzi u folderu uredno razvrstano po putovanjima koje su imali... Mojih slika nigde naravno...
Da napomenem da u toku naše veze on nikad nije bio ” lud„ da me slika... uvek ga je to mrzelo i nervirao se na moje insistiranje da napravimo par slika.

Pokusavam da se usmerim na njega, da ga izvudem isa dna, da mu skrenem misli,ne mogu da shvatim da pored sve moje zelje da mu pomognem on odbacuje sve moje pokusaje.

U međuvremenu me pozva da dodjem da živim kod nejga u stanu, sto ja prihvatam ( opet greška ) ali on konstantno putuje po svetu. Vrlo malo smo zajedno.
Kaže da je to jedini način da malo skrene misli sa nje.
Svestan je da ima problem ali ne može jednostavno da se resi tih misli.
Posao nije nasao. Živi od ustedjevine, ima dovoljno za sledećih godinu - dve da ne radi.
Ništa ga ne zanima
Nije spremam za novu vezu.
Ne želi da me obmanjuje . Kaže da je na meni da odlucim da li ću da ostanek kod njega ili treba da odem. Njemu je svejedno.
Za nju kaže da je mrzi do beskraja ali i da je voli i dalje... za ovo drugo znam već...

Ja sam u haosu u mom mozgu. Želim da ga volim ali od cele ove price mi se svaki put povraca. Ne mogu da jedem, ne mogu da spavam. Padam sve vise i vise na dno, jer želim da me voli ali vidim da je njemu srce slomnjeno.

Pocinjem da se osecam starom, mada izgledam veoma lepo, još uvek imam lepu liniju, brinem o sebi... ali ipak... godine su tu... osecam da gubim bitku za njega...placem satima...

Ja putujem za par dana u Beograd i vracam se ponovo u ovu zemlju za dve nedelje.

Razmišljam da se ne vracam vise u njegov stan, da se ne borim vise uzaludno.

Međutim pomisao na to da neću vise da ga vidim me prozdire, ubija volju za zivotom, srce mi umire...

Na moje pitanje šta želi odgovara da ovog momenta ne želi ništa, da mora da prođe ovaj period sam, da je na meni da odlucim da li da ostanem ili ne. On nije spreman za vezu ali nekako osecam svakom momenta kad izgubim nadu i polako se povlacim on mi se vraca nekim malim gestom... slabim ali dovoljnim da znam da nekako ne želi da odem... ali ne želi da to kaže...

Želim da mu pomognem, da se sredi, da nama dam još jednu sansu ali opet, stvari koje su se desile kod nejga su tako uzasne da nisam sigurna da mogu da ga volim na isti način kao sto sam pre.

Ono sto me ubija je pomisao da se on ludo zaljubio ” posle „ mene. Da je ono sto smo mi imali za njega bilo jedna obična prica koju je zaboravio nakon mesec dana nakon našeg raskida.

Postoji još jedan detalj a to je da je on zapoceo vezu za njom još i dok smo mi bili zajedno. Tačno je da nasa veza poslednjih meseci nije uopste funkiconisala, i ja sam tome doprinela, ne želim da svu krivicu svaljujem na njega. Ja sam bila totalno zaokupljena problemima na poslu i kao posledica toga ja sam ga totalno zanemarila.
Skoro sam otkrila da su njjegova hitna putovanja i odsutnost u poslednjim mesecima naše veze potvrda da se on u nju zaljubio još i dok je bio sa mnom i susretao sa njom...
Da li vredi uopste o tome sada raspravljati sa njim?

Međutim želim ga puno, ni sama ne znam kako sam opcinjena njime, sa svim manama i lazima koje sam prozivela sa njim, želim da mi se svim bicem i srcem da mi se vrati, čak i vise nego sto je to pre bilo. Da li sam ja sada postala opsesivna za nekim samo zato što želim sebi da dokazem da svako mora da me ”voli„ koga ja' izaberem” ??? Pocinjem da mislim da je ceo problem u mojom glavi...

Ali opet, ne mogu da ga ostavim, ne mogu jednostavno da izadjem iz njegovog zivota,pitam se da li je moguće spasiti ga posle ove njegove traume?...Kako da se postavim? Da li vredi boriti se za njega?

Potreban mi je bilo kakav savet šta da radim i da li je neka od Vas imala ovakvo iskutsvo.

Hvala svima unapred...

Laura