Kod Srba je uvek kum (bio) pojam za poštovanje, zaštitu i sigurnost porodice. U srpskoj viševekovnoj tadiciji je bilo „Prvo Bog pa Kum”.
Kada porodica ostane bez svog domaćina, glave porodice, kum preuzima starateljstvo nad njegovom decom i izdržava tu porodicu. To je bilo običajno i moralno pravo i obaveza.
Bilo je i prekšaja.
Miloš Obrenović - Karađorđe
Miloš je glavom svog kuma platio svoje političke ambicije. U kojima je uspeo, za Otečestvo, ali uz greh na svoju dušu.
Istoričari kažu, na osnovu starih spisa, da je svake godine na dan ubistva Karađorđa grmelo i sevalo, a Miloš je umirao od straha zbog svog hreha prema kumu.
U novijoj istoriji je greh prekšaja kumstva najpoznatiji u slučaju Šešelj-Vuk-Nikolić. Opet zbog vlasti.

Ali, to nije tema.

Tema je poštovanje kumstva u jednoj divnoj srpskoj porodici koja sad živi u Americi.
Sin je rođen u Americi, ali odgajan u srskom pravoslavnom duhu, sa svim tradicionalnim vrednostima. Srpski govori odlično, ne samo zbog kućne konverzacije, nego i zbog 2-3 meseca boravka svake godine u Srbiji, u mestu odakle je potekao.

Završio je College, našao posao a pri zadnjoj poseti Srbiji, u svom mestu je našao devojku u koju se zaljubio
Zašto baš ona?
On kaže, osim njene lepote, ona je iz dobre familije, poštene.
To je jako važno.
I jeste.
Približilo se vreme venčanja.
Ovaj naš mladoženja ima drugara iz detinjstva, takođe Srbina; jedan drugom se zavetovali da će onaj koji se prvi oženi, ovaj drugi će mu biti kum.
Njegov drugar se sprema za kumstvo.
Odjednom ŠOK!
Porodica kaže da mora da se poštuje staro kumstvo, tradicionalno.
Ne možeš da uzmeš koga ti hoćeš nego po starini,..
Njihov stari kum je umro.
Njegovo mesto može da nasledi samo njegova ćerka, jer sina nije imao.
Nastao je haos.
Kumovu ćerku niko ne zna, jer ni ne živi više u njihovom mestu.
Porodica je uporna, naći ćemo je, jer mora da bude po starini.
Našli su je, žena je prihvatila kumstvo, opet zbog poštovanja prema pokojnom ocu. Imala sam utisak da uopšte ne zna gde je stigla i o kome se radi. I da je sad vide svatovi i nikad više.

Mladoženja ne zna kako da objasni svom drugu.
Njegov drug, a nesuđeni kum,uvređen ipak dolazi iz Amerike na njegovo venčanje na nagovor i uz objašnjenje o tradicionalnom koje ne može da se izbegne.

Mlada je sad u drugom stanju.
I njoj i njenom mužu je već pun kufer starog kumstva koje porodica (OPET) i dalje stavlja u prvi plan za krštenje deteta.
On kaže: „Jel ja treba sad nju da jurcam po Švedskoj i da joj plaćam karte da bi došla da mi krsti dete?
Ne daj Bože da nam dete ostane siroče, ta kuma ne bi ni znala koje je to kumce a kamoli da bi prihvatila po tradiciji, kako Bog zapoveda”
Ako se vratimo na početno, svrhu kumstva koje je bilo vrlo opravdano u vremenu očuvanja srpstva i porodice, šta nam može pružiti otudjeno kumstvo razdvojeno na kontinentima i u ovim uslovima?