Dobar joj ovaj naslov tajka :)

jesi ovo ti Tajka, :):):)
licite sa ovih slika

a što se tiče poete,..to nam je MAKRO voj..:):)

Tajke,

Super ti to sve postizes, cistitam i sve najbolje!

Poz

Lijepa pjesma, al meni je moja milija i daaaaleko bolja :) (zezam se malo)

lijepo...i ja sam pisala pjesme kad sam bila mala.. : ))

šta li se tajki desilo..možda ima neke veze sa boksom.. : )))

;))

Covek samo dve ljubavi u zivotu ima
jedna da mu kuva, druga sto mu sudba
birao sam tebe, sudbinu i ljubav
radost ociju tvojih sto utapale su mene

hahahh
yebote,...danas sam u formi

temi sad hoće da se dokaze kako je najbolji i u poeziji, koliko tom ceveku treba paznje, ajme, ajme...

Poz

nedje se zayebah u ovom drugom stihu,..nešto mu fali kad bolje pogledam
a i ono 'kuvanje' možda nije lirski za ovu placi-yebinu od pesme

Ah,..nekako ko klinac stao bi kod pisanja pesmi posto me iskreno stid bilo koji glupan će progutati tu srceparajucu zvaku,..al eto, ljudi izgleda vole da se povrede...a ja ne volim nešto da lažem ako tako ne osecam,..yebiga kad sam operisan od glume

Lično smatram da je teze napisati komicnu stvar nego tuznu, jer je lakse ljude razalostiti nego nasmijati

daj neku tajka veselu

Imam ja jednu rodoljubivu al je ne znam napamet :)

ne znam Temi, meni uvek treba paznje, a za tebe ne znam...

Poz

Bravo komsija,samo moram ti reci kao bivšem bokseru da ne treba tako lako da se predajes i posvecujes kaucu i kompjuteru...Kad ćemo se naći da razbacimo jednu partiju tenisa ili koju sparing rundu u ringu :))
Ovdje iz mog grada ima momak koji sad trenutno živi i trenira u Miamiu preuzet od većih zvjerki i mislim da je negdje oko 9:0 ili 10:0...sto znaci još undefeated.
Veliki talenat,ali ne želim ovdje da iznosim ništa o njemu,mada vjerujem da će se ubrzo procuti i na sire i na dalje.
Ja komsija nešto razmišljam da se ove sezone upisem na american ninja warrior competition :))...Volim izazove u ma kakvom sportu.

Pozzz

Nije ta, ovoj je neki dan bio rođendan, a nastala je na dan bombardovanja Srbije (prvi dan). Nije to Baja Mali Knindza i folovi golovi, to je ozbiljna poezija. :)

Ja komsija nešto razmišljam da se ove sezone upisem na american ninja warrior competition :))...
_______________
E ajde vala pa da navijamo za tebe :) I nemoj da nas obrukas i ispadnes na prvom zadatku.

Ako ne dodjem do drugog stejga bar,samoubio se nama :))

nema možda žene koje ne pricaju al ima onih koje ne laprdaju

Leone

S tobom se više ne družim, moras da trazis drugu cvecku...

Poz

Тајка, да ли си се бавио боксом или суђењем? И да ли си у то време познавао Др Јовића из НС, високо котиран у БС Југославије и Србије. Качари су у његово време кренули.

Пардон, Др Јовин ;)

Tajka bas si poseban ,a rekoh već odavno i blagoslovljen.Uvijek uneses nešto posebno i lijepo u ovaj nas kafic :)

znala je gospodja tajka šta radi..kad je bacila oko
ovaj je sređen, oko njega neće biti puno posla :D

https://www.youtube.com/watch?v=t1yzIeBRh5o

MB

iza svakog uspeshnog muskarca stoji jedna divna i sposobna žena, gospodja tajke je zivotna inspiracija za našeg Tajketa...

Poz

kako mislis cvijeto, ide uspjesan muskarac, a za njim jedno par metara žena i djeca : )) tj. stoji, pardon : )))

ma ja..vidis da sam beba clown..još se ucim : ))

šta si zapela za taj sladoled? pa valjda imaš za kilu slavonskih kolaca? eto ne znaš ni šta volim, a ti bi da me castis..

Cvetak, može gelato...obozavam :)

samo ti nju vodi, a mene ostavi da ucim, vidis da imam još puno posla..

mb

te kolace ću da ti mesim, ne dobre volje, iduce zime, sad stiglo proleće I sunce, moram da se shetam I uzivam malo... a ti samo uci od ovih strucnjaka, oni sve znaju, najviše o sexu I ljubavi, toliko zrace sexipilno I pozitivno da se ja rastopim I uzbudim u isto vreme dok čitam šta pišu ko mona lizin sladoled na suncu;)))

Poz

mb

preterujes, ako ti ja mesim kolac, ali ne dobre volje, I dalje je bolji nego onaj iz prodavnice, domaći je uvek bolji, ništa ne znaš...

Poz

Evo i moje rodoljubive :)

KOSOVSKA

Ne pusti suzu domovino majko
Nek' se skameni u oku i skrha od jarma
Neka gnijev potece iz tvojih vena polako
I neka se oslika na neprijateljskom licu, licu srama.

Ne poklekni sada kad najjača treba da si
Ne ustukni od prokletog kursuma i bombe
Nek' zazvone zvona, odlucnost oglasi
Nek' im nasa vjekovna utvrdjenja budu katakombe.

Ne spustaj glavu krvavu i ranjavu
No je digni visoko i potrazi Boz'ji mac
Zamarsiraj, zagazi u zemlju blatnjavu
Nek' vriska i ratni poklici zamijene jauk i plac.

Zgrabi rukama osvete dusmana za gusu
Natjeraj ga da iz usta grca krv i gnoj
Zdrobi mu glavu, zarobi mu dusu
Brani svoju djecu, brani svaki kamen svoj.

Dice se mladi, dice se stari, dice se mrtvi
Tvoje vjerno stado u borbu polazi
I biće tuge, cemera, jada i žrtvi
Al' ne damo majko dusman da te gazi.

Ne damo rijeku, ne damo zemlju
Ne damo zvijezdu sa neba
Ne damo hljeb, ne damo proslost
Ginemo svi ako treba.

(uzeti u obzir da je pjesma pisana prvog dana bombardovanja :)

Ova sledeća je pisana '98 i posvecena je mom pok. ujaku koji je stradao na Kosovu:

CRVENI MAKOVI

U jedno tiho avgustovsko vece
milion zvijezda nebom se upalilo
milion vojnika tada se rodilo.
Među njima bijase jedan rumen k'o latica crvenog maka,
jedan izvor, jedna suza iz majcinog oka.

I svi su jeli iz zemlje prosarane nasom prosloscu
i svi su pili sa izvora mutnih, a ipak bistrih
svima je u srcu jedna vatra tinjala
svima je u usima muzika s Kosova odzvanjala
i svi su htijeli da pozlate nebo suncem slobode
i bili spremni da zavrse započeto.

Crv slabosti je prodro u trulez naše sadasnjosti
izrovio tunel, mracan i dug
a vojnici su u cizmama marsirali
i spoticali se o pravdu.

I korak po korak
zakoracili tiho u vjecno boraviste,
ravnicu nepreglednu natopljenu krvlju
i prekrivenu onim cudnim cvijetom, onim divnim cvijetom.

I kad jednom prosetam poljima Kosova
ubracu crveni mak, samo jedan jedini cvijetak.
Ubracu dio proslosti.

Potresna su vremena bila... Dobro, imam ja i veselih, nije sve „gloomy”. Samo sto meni vise leze price, pjesme sam rijetko pisala. Ali davno bijase to moje pisanije. :)

Evo malo pozitive od mene i to je to...

SUNCE SE RADJA

Na horizontu mog djetinjstva
Gdje se nevinost spotice o kamenje
Gdje je srcu draga svaka pjesma, svaka svadja
Sunce se radja...

Na putu moje mladosti
Dok nogama gazim stazama cvijeca i kopriva
Srce se sjeca svih naucenih lekcija i svih svadja
I opet se sunce radja...

Na stazama moje sudbine
Gdje još vreba neizvijesnost i magla
Gdje će me ljubav i vjera kroz zivot voditi
Opet će se sunce roditi...

E vala, Tajka, ko te god nokautirao ima pivo od mene...ova ti je super!!!
:)))))

hajd ,stavi price, Zeljka, da čitam malo.

Или, може и да тресне о патос па да устане пре одбројавања. Ако након тога постоји нејасна ситуација око његове моторике судија се такође консултује са лекаром.

U glavi nam seva dugo posle meča

Jovan Belić, neuropsihijatar iz Zrenjanina, jedan je od retkih u Srbiji koji je odbio da potpiše lekarska uverenja mladim bokserima.

Kao razlog je naveo da svaki udarac u glavu dovodi do potresa mozga i da bi svojim potpisom na uverenju lično bio odgovoran ako u bi u ringu došlo do neke povrede.

- Na pregledima pred takmičenje ne može da se dobije kompletna slika zdravstvenog stanja sportiste. On može da bude klinički zdrav, ali ne možemo da znamo da li ima

neku aneurizmu u glavi ili oslabljene krvne sudove koji bi mogli da puknu i od bezazlenog udarca - objašnjavaju stručnjaci.

Oni ističu da bokseri u ringu potroše manje mišićne snage nego drugi sportisti, ali da sa meča izađu znatno iscrpljeniji jer im se mozak umara i, bez obzira na zaštitnu opremu, trpi i oštećenja.

- Na ulici svako može da prepozna boksera. Lice mu je puno ožiljaka i čvorova.

Takvo je stanje i u njegovoj glavi. Mnogi bivši bokseri su na psihološkim testovima pred invalidskom komisijom

imali ista ili slična, uglavnom kognitivna oštećenja nastala od udaraca - objašnjava naš sagovornik i dodaje da bi jedino rešenje bilo izbegavanje direktnih udaraca.

- Nisam čuo za slučaj iz Zrenjanina, ali znam da je takvih slučajeva bilo i ranije. Kao bivši bokser, profesionalac, svestan sam koliko je opasan taj sport i uvek podržavam to što kaže lekar - kaže za „Alo!” Srđan Evđević, bivši bokserski reprezentativac iz Zrenjanina.

Ipak, kao u svim sferama života u Srbiji, i u boksu ima nameštanja, samo što se ovde baš onima koji nameštaju posle sve obije o glavu.

- Kada je reč o ligaškom takmičenju, timovi jure pobede ili nemaju dovoljan broj boksera iz bilo kog razloga, pa po svaku cenu dogovaraju sa delegatima, sudijama ili lekarima da im izdaju uverenje da bokseri mogu da nastupaju. Međutim, neretko se dešava da baš ti bokseri posle završe u bolnici, a da za to niko ne odgovara - nastavlja Evđević.

On ističe da su lekari u vreme dok je on išao na preglede bili mnogo revnosniji.

- Pričao sam s njima o svemu, životu, porodici, mečevima, društvu... Ma sve su me pitali da bi videli da li sam psihički stabilan jer u ring ne može da uđe svaki uličar koji hoće da se mlati. To je bilo veoma važno jer fizički pregled i nije neki problem. Svi ćemo mi pokazati reflekse kad nas udari čekićem u koleno - kaže Evđević.

Pošto se redovno kontrolisao i radio sa stručnim trenerima, Evđević nije imao većih problema tokom karijere, a ni sada, kada se samo rekreativno bavi boksom. Međutim, kaže da mnoge njegove kolege nisu išle tim putem.

- Novac mami boksere. Rade nestručno, na brzinu, samo da bi se što pre dokopali nekog turnira i uzeli lovu. Boksuju i po tri puta nedeljno, a svaki udarac izaziva kraći blic u glavi. E, onima koji su boksovali često, blicevi u glavi sevaju i deset godina posle završetka karijere - zaključuje bivši bokserski reprezentativac.

Uverenje ginekologa za ragbistu

Zakon o sportu propisuje da sportisti jednom godišnje uverenje o zdravstvenom stanju treba da dobiju od lekara, ali ne i od kog. To, prema rečima dr Ivana Lukića, predsednika sekcije sportske medicine SLD-a, ostavlja veliki prostor za malverzacije i zloupotrebe.

- Tek će novim zakonom biti jasno precizirano koji lekari mogu obavljati ove preglede i čije dozvole će sportistima biti potrebne za dalje bavljenje sportom. Zasad, dozvolu ragbisti može izdati i ginekolog - ironično objašnjava dr Lukić, ističući da bi glavnu reč po pitanju dozvola trebalo da ima Savez specijalista sportske medicine.

Бокс је један од најопаснијих спортова. Покушаћу да мало приближим те опасности кроз један текст што ће само потврдити неопходност стручног надзора када су борбе већ дозвољене.

--------

Duk-Koo Kim VS. Ray Mancini
http://tinyurl.com/d5bvctz
http://tinyurl.com/czz5skz
November 13, 1982 was the day of the famous match between Duk-Koo Kim and Ray Mancini. The 21-year-old lightweight champion met 23-year-old Duk-Koo Kim. It ended as a match with a tragic outcome when Mancini hit his opponent in the 14 round with a hard right. Duk-Koo Kim fell on the canvas. Somehow he managed to get up but the referee ended the fight. He fell into coma and died four days later from brain injuries. He was not the first boxer who died in the ring but this fight was remembered for its aftermath. Both Kim’s mom and the match referee committed suicide. Mancini suffered from depression and was never the same again.

Becky Zerlentes VS. Heather Schmitz
http://tinyurl.com/d6uaf67
http://tinyurl.com/bv79ula
Becky Zerlentes is considered to be the first woman to have died in the ring. She was 34 at the time. It was supposed to be her last fight since she was considering leaving boxing because of her age. She was a college teacher and an award-winning female boxer. She died in 2005 when Schmitz punched her. She fell unconscious, despite the fact that she was wearing protective head gear and never regained consciousness. She died several hours later as a consequence of „blunt force trauma to the head”.

Frankie Campbell VS. Max Bear
http://tinyurl.com/d94ycyf
http://tinyurl.com/clr58a4
Frankie Campbell lost his life in a fight against Max Bear, a fighter who has been presents as a vicious killer in the movie Cinderella Man. The fight was held in San Francisco on August 25th, 1930. His brain was knocked off loose from his skull and was pronounced dead the following day. Bear was accused of manslaughter but was later acquitted. He had to give his entire earnings from following marches.

Benny Paret VS. Emile Griffith
http://tinyurl.com/c29hhr3
http://tinyurl.com/bnzfq7j
Benny Paret fought his final fight on March 24, 1962. In the 12th round, Griffit hit Paret 29 times in a row. Only after Paret fell on the ropes did the referee Ruby Goldstein stop the fight. Paret went into a coma and died ten days later. The referee Ruby Goldstein got criticized for not stopping the fight earlier. He was never again a referee. In 2005 in a Documentary Ring of Fire Ruby met Paret’s son who forgave him. Does a murder in the ring really differ from any other sort of murder? And should it be left unpunished?

http://youtu.be/7CwK-8V5nnU

Billy Collins Jr. VS. Luis Resto
http://tinyurl.com/cgagvnb
http://tinyurl.com/cn37y9x
Another dark memory from the boxing history was when Rest’s manager cheated in order to give Resto an advatege. Since all odds were on Collins, Resto’s manager talked Resto into removing the padding from his gloves. Thus Resto had harder punches. As a consequence Collins lost his vision and two years after he committed a suicide. Both Resto and his manger served jail time for the illegal gloves that are considered to be a deadly weapon.

http://youtu.be/2HdJBn18EeY

Срећом, ти си Тајка кратко био у том свету фајта, ако си и тамо био поред посла судије, делујеш више као ЦГ „галеб” ;)

Bas mi milo sto sam okruzena pesnicima:))
Pusta, nekako uz tvoj karakter mi i idu revolucionarne pesme:))

Lepo,lepo napisane.

Ujak moga muza piše pesmice za decu.Pre dve godine, kad sam bila sa malim u Srbiju, dohvati ujak mog sina da mu cita pesmice.Posle par procitanih pesmica pita mog sina
-kako ti se svidjaju?
a mali će
- ciste gluposti.

a mali će
- ciste gluposti.
______________________________

hahahaha :) ovo je bas dobro.

Advokat, ih ko će još i price pisati...ma bjaaaazi :)

Ок Тајка, испричали смо се. Мало си ме испровоцирао са оним постскриптумом „за почетнике” па сам био опширнији. Сигурно нисам почетник и Јовина знам још из времена док је био председник БК Војводина, тада сам био јуниор. Радио је на клиници ѕа неурологију и неуропсихијатрију у Новом Саду и важио је за великог заљубљеника у бокс. На кафеу се налази још један фајтер, ДедаМ, тако да нас на моје пријатно изненађење има више :)

Мушке ствари, Цвето. То ти је оно; ко има већи. Зато, држи се шампиона ;)

АХ ДА! 1:0 ЗА СРБИЈУ!

60-ти минут ;)

Могла би и Цвета са нама у ринг, Тајка. Да прошета број рунде ;)

U proteklih stotinak godina, a od pojave televizije naročito, čovečanstvo je od boksera stvaralo mnogo veće zvezde nego bilo koji drugi sport, računajući tu i fudbal. Ako ćemo se sporiti, na primer, ko je najbolji golgeter svih vremena, na kraju će se rasprava svesti na dva imena, na večitu dilemu Pele ili Maradona (Maradona, svakako!). U boksu je malo drugačija situacija jer smo u ringu viđali i legende poput Džoa Luisa, Muhameda Alija, Šugar Rej Džonsona, Rokija Marćana, Frejzera, Formana, Henrija Armstronga, pa i tog Majka Tajsona, koji je u međuvremenu očigledno poludeo. Ali, šta je to što nas toliko privlači ovom sportu, koji nesumnjivo ima i svoju mračnu stranu.

- Na kraju krajeva, publika dolazi na bokserske mečeve da bi doživela katarzu, tražeći neku vrstu pročišćenja, a ta afektivna energija se negde mora kanalisati. Sigurno vam je poznato da je nasilje najjača verbalna, ali i neverbalna komunikacija. Publika to voli, to joj je potrebno, to je jedan društveni fenomen. Prosto, jedan bokser je nokautiran, on leži pobeđen na podu, dok ga drugi odozgo gleda. Taj detalj je nama sociolozima i psiholozima sporta veoma zanimljiv - objašnjava profesor Koković.

Slično objašnjenje, ali iz prve ruke (odnosno prve rukavice, u ovom slučaju), dao je svojevremeno i legendarni Kasijus Klej, odnosno Muhamed Ali, poredivši bokserski meč sa zavođenjem žena.

- Kada jurite za tom prelepom damom, kada navučete taj kez na lice, vi ne razmišljate ni o čemu drugom, niti primećujete šta se oko vas događa. A onda, kada ta početna strast utihne, iz ovih ili onih razloga, dakle kada se smirite i pogledate oko sebe, ne možete da se ne zapitate šta mi je uopšte bilo i zbog čega sam bio toliko uzbuđen. Isto je i kada se dvojica suparnika sretnu u ringu. Šta god da se dešava u svetu, s kakvim god ste se problemima tog jutra probudili, zanima vas samo jedno: ko će pobediti, ko će ostati na nogama! Eto, toliko je to prosta stvar - rekao je svojevremeno veliki Ali.

Danas, nažalost, legendarni šampion sasvim sigurno ne bi mogao da sastavi tako lucidnu i tačnu definiciju, što je još jedan od suštinskih argumenata koji potežu ozbiljni protivnici boksa. Njih, tj. protivnika, doduše nema mnogo, ali zato najglasniji među njima nose bele mantile.

Jer Ali je, kao što znamo, već duže vreme ozbiljno bolestan, a mada se u zvaničnim biografijama navodi da ima Parkinsonovu bolest, njegov nekadašnji lekar, koji ga je pratio tokom karijere, navodi da je Alijeva bolest posledica fizičkih udaraca koje je zadobio u ringu. Povrede su, istina, uobičajena pojava i u svim ostalim sportovima u kojima postoji kontakt (čak i u onima koji se igraju preko mreže, kako što su tenis ili odbojka), ali je boks valjda jedini koji je „proizveo” novu bolest, sa sve pripadajućim latinskim nazivom - Dementia pugilistica.

U fudbalu, ili košarci, ne postoji mogućnost da se naknadno, po završetku karijere, „retroaktivno” polomi noga, jer kada jednom napustite teren, praktično ste bezbedni (misli se, naravno, na povrede koje su posledica sporta). Kod boksa je to malo drugačije jer se pomenuta Dementia pugilistica, koja se još naziva i bokserska demencija, obično javlja između 12 i 16 godina nakon završetka karijere. Istraživanje koje su sproveli britanski lekari pokazalo je da jedan od šest profesionalnih boksera ima sve šanse da se susretne sa ovom bolešću u kasnijoj fazi života, a da su, logično, najugroženiji oni manje uspešni bokseri, koji su tokom karijere više puta nokautirani.

Ovaj sport je, uistinu, uvek brutalan, često krvav, a ponekad čak i smrtonosan, ali to je nešto na šta su bokseri sami pristali. Da li ga to čini plemenitim ili ne, pitanje je na koje je teško dobiti odgovor.

- Naravno da razmišljam o tome, ali ako ćemo već da pričamo o povredama u boksu, trebalo bi pogledati statistiku i kod ostalih sportova. I u njima se ljudi takođe povređuju, a ne samo u ringu. Sigurno je da je boks malo suroviji, tu se udara u glavu i normalno je da ima negativnih posledica. Međutim, mislim da su daleko veće posledice od nebavljenja sportom nego od bavljenja njime. Ulica, droga, nekontrolisano nasilje... To su sve opasnosti s kojima se ovo društvo susreće, samo što tu nema samo zdravstvenih, već i socijalnih posledica. Ovaj svet se pretvara u jedno jako loše mesto, u nezdravo društvo, i mislim da je u takvoj situaciji povrede u boksu najmanji problem - kaže Borovčanin.

Poslednju oazu plemenitosti, kako sada stvari stoje, predstavlja amaterski, a ne profesionalni boks, koji se tokom vremena izvitoperio u jednu potpuno novu disciplinu. Boks je boks, reći će Borovčanin, bez obzira da li se na glavi ima zaštitna kaciga ili ne, ali ostaje činjenica da amaterski boks danas slabo koga privlači jer publika priželjkuje krvavu dramu, a ne džentlmensku i manje-više bezopasnu razmenu udaraca. Pitanje je, međutim, koliko će amaterski boks još moći da opstane u ovom obliku, naročito ako se obistine najave da će i na Olimpijskim igrama uskoro moći da učestvuju profesionalci, kao što je to slučaj u tenisu ili košarci. Profesor Koković, štaviše, smatra da je amaterima davno odbrojano, te da ne postoji mogućnost da se u tom smislu nešto uskoro promeni.

- Amaterizam više ne postoji, on je uništen, barem u onom izvornom obliku. Sada se u svemu traži neka korist, materijalna ili statusna, a ne spontanost ili lično zadovoljstvo. Danas taj amaterski boks nije ništa drugo do predvorje, odnosno odskočna daska za profesionalni boks. Bilo bi dobro da se i neki drugi sportovi, a ne samo boks, vrate u amaterizam, jer najgore je kada niste ni tamo ni ovamo. „Poluprofesionalan” sportista je isto što i poluobrazovan čovek. Ali nesporno je da treba „ceniti znoj” jer kada se nađete među ta četiri konopca, kada ostanete sami, morate da budete izuzetno spremni da biste izdržali sve što vas čeka - napominje Koković.

Možda se od boksa i previše očekuje, jer, ako ćemo iskreno, niko nije rekao da je boks plemeniti sport, ili plemenita naučna disciplina, već plemenita borilačka veština, što je detalj na koji bi trebalo posebno obratiti pažnju. Prosto, u samoj svojoj suštini boks zaista jeste plemenitiji od većine ostalih borilačkih veština, pa bi ga u tom smislu trebalo porediti sa drevnim gladijatorskim borbama ili modernim ulitimejt fajtom, a ne sa tenisom, košarkom ili odbojkom. Kada bi se reklo da je boks plemenit sport, neko bi to mogao da protumači kao potvrdu da su bokseri generalno plemenitiji od fudbalera, što naravno ne bi bilo sasvim tačno.

- Upravo taj epitet koji se stavlja ispred boksa, dakle, da je on plemenita veština, mnogi danas tumače pogrešno, pokušavajući da dokažu kako to nije tačno. Ali boks jeste plemenita borilačka veština i u tome za mene nema ničeg spornog. S druge strane, ako pogledate ko su kod nas najpoznatiji fudbaleri, ili košarkaši i rukometaši, videćete da su to oni koji su postali poznati po nekim vanterenskim skandalima, po aferama sa estradnim umetnicama ili nekim drugim glupostima, a ne po sportskim rezultatima. Moram da kažem da je velika odgovornost i na medijima, koji bi morali da marginalizuju takve stvari. Razumem da takozvana žuta štampa nema čime drugim da se bavi, ali bi valjda sportsko novinarstvo moralo da bude poštenije. Piše se o tučama na pripremama ili nekakvim drugim aferama, a ne o lepim i oplemenjujućim aspektima sporta - poručuje Borovčanin.

Na kraju krajeva, verovatno bi najpoštenije bilo reći da je boks, amaterski ili profesionalni, u stvari plemenit samo dok se ne stane u ring. Raditi na sebi, vredno trenirati, biti disciplinovan, skroman i težiti ka boljem, zaista je nešto plemenito, uzvišeno, nešto čemu bi svi trebalo da težimo. Ali kada krene borba, kada se na vas zaleti gromada od stotinak kilograma mišića, brzo se zaboravljaju lepi maniri...

---------

INSPIRACIJA PISCIMA, FILMADŽIJAMA I SLIKARIMA - Predeli slikani rukavicama

Da je boks stvarno zanimacija za divljake - koji bi se, inače, da nisu u ringu, valjda boli noževima po ulici - teško da bi u njemu inspiraciju pronašli i mnogobrojni umetnici: književnici, slikari, a naročito oni koji se bave filmom.

Pored „Rokija” i „Razjarenog bika”, koji se smatra jednim od najboljih filmova svih vremena, profesor Aleksandar S. Janković sa Fakulteta dramskih umetnosti naveo je još neka ostvarenja poznatih filmadžija, koji su oskara vrednu priču pronašli upravo u „plemenitoj veštini”.
- Boks je često bio prepoznatljiv motiv u nemim filmovima, kasnije je evoluirao u melodramu („Šampion” sa Džonom Vojtom iz 1979.), pa se zaplet uglavnom bazirao na bokseru koji odbija da namesti meč („Petparačke priče”, „Derdevil”). Ipak, najpoznatiji bokserski film je ujedno i najbolji film osamdesetih, „Razjareni bik” Martina Skorsezea. „Roki” je doneo Oskara Staloneu za scenario, ali i franšizu koja traje do današnjih dana. Prvi deo je bio simbol običnog gubitnika iz predgrađa, dok je svaki sledeći suzio plemenitu poruku na neke političke ideje, kao što je slučaj u „Roki 4”. Naravno, treba spomenuti Istvudovog Oskarovca „Milion dollar Baby” ili „Cindarella Man” sa Raselom Krouom.

Tu je i prošlogodišnji trijumfalni „The Fighter”, koji je doneo Oskara Kristijanu Bejlu. „When We Were Kings”, dokumentarac sa Muhamedom Alijem, smatra se za jedan od najboljih u svom žanru. Postoji preko 30 relevantnih holivudskih bokserskih filmova, a kod nas treba izdvojiti fantaziju „Bokseri idu u raj” iz 1967. sa Mijom Aleksićem. Tipično, bokser koga je ubilo veliko srce, mnogo udaraca i ciroza jetre - kaže Janković za Pressmagazin.

Opet me zbunjujete, ako je boks samo za muske, kako onda imamo i zenski boks i takmicenja, opet zezanje na moj racun, ne bih se ja prosetala tim ringom ni za kakve pare, ne volim veliku paznju, guzvu, tuce, bas me to nešto ne privlaci...

Poz

Arandjele,

Izivni, ali ja nemam puno vremena da čitam tako duge textove, ne ćeš mi zameriti;))

Poz

Једна дама усудила се да каже за мене да сам велика маза ;), мада верујем да овуда не делујем тако ;)

Ми јесмо пргаве нарави понекад али у суштини више смо карактер једног „официра и џентлмена, на пример ;)”

plemenitost ili ego?

zanimljiv mec tajka, mislim da je u pojedinacnom sportu u pitaju ego, barem je kod mene tako, ne podnosim poraz, i bilo koji sport da sam igrao mucio sam se dok nisam potao najbolji u mojoj skoli, klubu ili bilo gde. naravno amaterstvo.

e u borilackim vestinama sam shvatio da sve dok ima jačih možeš amo da naskodis samom sebi, kao sto sam uvek modar doso sa treniga mog skolskog koji je vodio skolu kik boksa, jer sam isao do kraja a bio je godinama ispred moje mogućnosti i znanja...a i on je idiot bio nije me nešto stedeo ;))

Bokseri su plemeniti ljudi pa otud i sve ostalo. Viteški se boriti u okviru pravila sa jačim rivalom i pobediti uz pompć veštine to čar!
Za mene srce plemenitosti polazi od trenutka kad si blizu da se rastaneš sa životom a ne pomišljaš na predaju već verujerš...
u pobedu!

***********************

Tajke,

lepo si to opisao, mada malo idealisticki, jer ipak nisu svi bokseri plemeniti, kao ni svi ostali ljudi, ali da je borilacka vestina koja trazi puno rada, truda i hrabrosti, tu se slazem. Ja zakljucujem, po ovom tvom pisanju, da boks može biti sličan ruskom ruletu, još jedna disciplina koju ne razumem i ne volim, ruski rulet radi na istom principu, samo sto možeš da izgubis glavu...je li probao ovu vestinu, nadam se da ne pitam previse licna pitanja, samo razgovaramo;)))

kriska kraljice moja, veliki pozdrav za tebe!

A ja bas volim boks.Braca Kacar,Mate Parov,Marijan Bens,Tajson ,Kasijas Marselijus Klej i omišljeni Princ.

mamice, ti si univerzalna riba, sve volis sto vole mladi;))))

volis da gledaš, vidis ja ne volim ni da gledam, vise mi lezi da gledam umetnicko klizanje, sve sa muzikom kad prave egzibicije, nego boks...a jel bi i trenirala i takmicila se u boksu ili samo gledaš?!

Poz

:)

http://tinyurl.com/cm9y3jl

Jest' vala, a treba i hrabrosti jer lepota i kvalitet se ne vide na prvi pogled, a zver je zver;)

Ма не капирају они да су ожиљци по телу ситница спрам ожиљака на срцу, души које можда носе :)

Cveto, ne znaš ti Mamu. Bila šampion da l` u dzudo ili u karate, ne znam tačno, ali znam da ima braon i crni pojas, svakog muskarca može da isprebija.
Nema kod Mame štiklice i haljinče, samo pantalone i ravna obuća.
Samo u folklor kad igra obuce žensku narodnu nosnju, ali ne sme da igra brza kola, jer čim se malo zanese padne i polomi nogu.
:)))) Mamo, nemo` se ljutis, sala mala na tvoj racun

:))))))

Ne trebaju nikom rane u srcu i dusi, a još manje na telu.

kriska,

nisam ti ni ja neka zenstvena žena na prvi pogled, ne shminkam se, samo kad moram, znaci nisam iz bajki Temija našeg, vise nosim panatalone nego suknju, ali kad se doteram onda svi kažu da mi sve lepo stoji, ja sam vise sportski tip...

Mexico se stalno reklamira ovih dana, ne znam šta mu je , kao da ga ovo proleće malo oshamutilo;))

A mamica znaci isto tako borilacke vestine upraznjava, svaki sport je dobar, ali ja ne podnosim bol, nemam veliku toleranciju za bol, a i bol se sigurno vezba kad si bokser, prvi udarc boli, a onda posle se naviknes...
Poz

Mex

Ne volim ni tablete da koristim, samo prirodne methode kod mene, sva sam ti 'organic', a sto bi meni neko opalio shamar, ne razumem te ovih dana nikako, al neka je samo veselo;)))

Poz

Meni je ovde lepse bilo dok ste pisali pesme.

Joj bre Kriska ti si me skroz pogresno shvatila i pobrkala.Ja sam trenirala karate ( crni prvi dan polozila kod Ilije Jorge) a klinac trenira dzudo.
Ja sam samo tamo objašnjavala, ma koju borilacku vestinu da znaš ako naletis na nekog badzu ima koske da ti slomi.Uvati li te pod spansku nema ti mrdanje, ne pomoze ti ni karate:))
Pusta mi je svedok.

A za folklor, iskreno da ti kažem, sad ovi moji spremaju za nastup neku rusku .Pauziram, jer stvarno ne mogu sebe da zamislim u neku tamo haljinu sa zvoncicima.

Otiso mi meniskus, nisam se strmeknula sa stikle:))

Tajka, za kraj ti cuvam Dzordza Cuvalo:-)

U moje vreme na televiziji je bio fudbal,kosarka crtani fil u 7 i 15, boks ( komentator Dragan Nikitovic) i kaubojci.
Meni je cudno da smo svi sličnih godina a da tako malo znate o boksu i fudbalu:)))

Ovo je, ako niste primjetili, egzistencijalna.

„sad ovi moji spremaju za nastup neku rusku .Pauziram, jer stvarno ne mogu sebe da zamislim u neku tamo haljinu sa zvoncicima.”

Jao Mama, kako bih te ja naterala da uletis u to Rusko haljince sa zvoncicima, pa ti nemas pojma kako bi ti lepo stajalo.

Tajka, ova erotska ti je dobra, 100x bolje od boksa;
a i ova je dobra od DV Haos Faza - Ekavica;
ma sve je dobro, samo da se ne bijemo :)

Ajde idi tamo i prihvati me za prijatelja,poslala sam ti zahtev.

Fala Kriska.
Da i ja dam skroman doprinos,Nije moja no Rakiceva, ali je iskrena.

Iskrena pesma
O, sklopi usne, ne govori, ćuti,
ostavi misli nek se bujno roje,
i reč nek tvoja ničim ne pomuti
bezmerno silne osećaje moje.

Ćuti, i pusti da sad žile moje
zabrekću novim, zanosnim životom,
da zaboravim da smo tu nas dvoje
pred veličanstvom prirode; a potom,

kad prođe sve, i malaksalo telo
ponovo padne u običnu čamu,
i život nov i nadahnuće celo
nečujno, tiho potone u tamu,

ja ću ti, draga, opet reći tada
otužnu pesmu o ljubavi, kako
čeznem i stradam i ljubim te, mada
u tom trenutku ne osećam tako.

I ti ćeš, bedna ženo, kao vazda
slušati rado ove reči lažne,
i zahvalićeš bogu što te sazda,
i oči će ti biti suzom vlažne.

I gledajući vrh zaspalih njiva
kako se spušta nema polutama,
ti nećeš znati šta u meni biva -
da ja u tebi volim sebe sama,

i moju ljubav naspram tebe, kad me
obuzme celog silom koju ima,
i svaki živac rastrese i nadme,
i osećaji navale ko plima!

Za taj trenutak života i milja,
kad zatreperi cela moja snaga,
neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te, ne volim te, draga!

I zato ću ti uvek reci: ćuti,
ostavi dušu nek spokojno sniva,
dok kraj nas lišće na drveću žuti
i tama pada vrh zaspalih njiva.

Evo jedna filozofska, Makro nemoj da kažeš da je i ova tuzna...

POSTOJANJE

Kad latice ruza prekriju polja
i cvrkut slavuja zrakom se prozme
kad i na zemlji bude Boz'ja volja
moje će usne rosu da piju
moja će ruka taci tvoju ruku.

Kad vjetrovi mocni klasje poviju
i more se od silne pjesme zatalasa
kad me prvim proljetnim cvijetom umiju
oci će moje biti uprte u te
i utopicemo se u divnome zvuku.

Kad mirisne gore korijenje puste
i rijeke i sume kad oguste
Bozija će ruka taci moju i tvoju
oci će moje sijati i skinuvsi haljinu svoju
naga pred tobom ja stajacu.

Moj pogled blag, moje usne meke
moja dusa prosta i bogata
sto mi od Boga bijese data
krenuce put obecane zemlje daleke.

pisano 2000. god.

Pusta ja se najezi.Svaka cast!!!

trebala si u pjesmi reč da ćeš opet skinuti farmerke svoje sa nadom da se momak neće odmah ujutro ispariti iz tvoje sobe, kao i svi prijasnje koje si smarala svojim duhom bez razloga iskomplikovanim.

A prica je opterecena i smiejsna, trebala si napisati: Mi Slbi smo tada letjelii slpskim nebom, posto nas je Bog poslao da uredimo Balkan i da nas svi slusaju ... ali dodjose Amerigosi malo da nas prevaspitaju ...

Leone, djavole! Volim ja rvanje, ali ne onaj klasican sport gde se dva nabildovana muskarca bore jedan sa drugim, to mi je bzv.
Ja volim ono drugacije rvanje - on i ja, kad na kraju uvek ja budem oborena.
>>>

;))))

nisma ni ja na tu mislio eto izbacice je i iz olimpijske discipine ;))

Makro, nije to Temijeva pjesma, mada ima i on svoju, i to ne jednu, već čak 2:)

Advokat, pjesma uopste nije ljubavna, ali nisam ni ocekivala da tvoje mozdane vijuge to pojme. A što se price tiče, prica je o mom narodu a ne o izrodu. O izrodu, sigurna sam, ti puno vise znaš, pa ti o tome i pisi. :) Svako o svome piše, je l:)

Pusta, svidja mi se kako si napisala pricu.

Tajka, ovih dana sam u velikom poslu, puna mi je kuca gostiju. Čim mi prođe ta guzva, javicu ti se na Teslio