ja poznajem jednu sto joj Bog udara packe i kad pomisli nešto loše:))

Bas sam nešto razmišljala ovih dana,na sličnu temu.

Odradila sam neki posao jednoj ženi, i ona nikako da me plati.Nisu neke pare u pitanju,nego cist princip.Prođe mesec dana i ja svakodnevno drobim kod mog muza te ovo te ono.
U nedelju, u crkvi sretnem je,da mi koverat sa parama.Ona i njen muž me pozovu na kafu.Zaustavi me policija,bukvalno ispred njihove kuce i padne kazna u vrednosti para koje mi je bila duzna:))

Pricam sve ovo jednoj mojoj drugarici i ona mi rece
,ko ti je kriv kad verujes u Boga:))

interesantna tema

ne znam mnogo o tome kako i zašto, ali i meni je mnogo puta dokazano da postoji nešto...da li to kontrolisemo mi ili potoji nešto iza/iznad.. nemam pojma.. ali je prisutno i radi bez greške..

nisam odavno razmišljala o tome..ali desavale su mi se nevjerovatne stvari..vjerujem u to nešto..
ne znam da li kontrolisemo to nešto, ali sam sigurna da se možemo sprijateljiti s tim necim..

Ja vjerujem da nam je cilj zapisan, tj sudbinski određen a puteve kojim ćemo doći do tog cilja, biramo mi sami. E sad neko za zivota dodje, neko ne dodje.

Ja verujem da je svako krojac svoje sreće i sudbine.

Leonard Mlodinow

Wenn Gott würfelt
oder Wie der Zufall unser Leben bestimmt

fina knjiga...

zvoni meni telefone jedne subote ja u nekoj guzvi... pozuri ima nas 8 na stadionu, utakmica skoro pocinje... spustam mobilni među noge..ulazim u krivini...pustam neku muziku misli već na utakmicu, zamajavan pustanjem muzike...i odjednom neke slike u glavi, vidim nekog biciklistu ispod auta...
vozim dalje...dve trake idu pravo...po jedna desno i jedna levo...ja moram desno idem na auto put...posle par sekunde eto ti biciklista ide ispred vidim ga na 300 metara od mene...sad ja već znam zašto videh te slike malopre...smanjim brzinu i noga u pripravnosti..kako stigo na par metara od njega on naglo u desno nije ni pogledao unazad ili rukom da pokaze smer..ja prikocih skripe gume...on se od skripe gume uplasi i povuce nazad...izvinjava se, ja gledam u retrovizor sad pokazuje smer rukom u desno...inače tom sirokom ulicom vozim i po 90-100 km/h kad zurim negde…

Ako puno pogresnih odluka pravis, imaces sudbinu, a ako pravis prave odluke, bićeš sretan.

Ovo je jedan dozivljaj od prije skoro 10 godina. JA sam trebao da idem na 1. državni ispit, i dobio sam ocjene, imao sam ukupno 8 poena, a bilo mi je potrebno 15 da polozim, s tim sto je ovih 8 poena uzeto iz 2/3 uknupog broja bodova, tj. ovih 7 preostalih je trebalo da uzmem iz 33,3 ukunih bodova, sto naravno nije bilo lako. Međutim to se moglo uraditi, ali je u ispitnoj komisiji sjedila jedan profesorica sa nekim slovenskim germaniziranim imenom, koja je bila poznata kao stroga. I ja sam bio prilično očajan, to je bilo jako teško da se ostvari, posto dobijes poziv samo dvije sedmice pred ispit, i očajavao sam dva dana ali sam onda sjednu i krenuo da ucim, i dobro koliko toliko sam ucio, međutim jedan dan pred isdtom ja se nalazim u Sahtu metroa, tek zvoni telefon. KAžu iz istitne sluzbe, kažu odgodjen je ispit sutra, ova profesorica je boelsna. Uh, ja pomislih još dvije sedmice vremena sam dobio, i krenem ja da ucim i zagrijem stolicu i sve fino prepradim još jednom za dviej sedmice. Tek dan prije nego sto će biti ispit zovu iz te iste sluzbe i kažu: Profesorica je još uvijek bolesna, dolazi zamjena. Uh, ja sam bio presretan. I dolazi taj profesor i izmedj uostalog još jedan sudija. i taj sudija pocinje da postavlja pitanja, i meni prvo postavlja i uvijek nekako nepirjatno. ( i on će mi dati 6 poena kao prvi, a to je bilo ispod onoga sto mi j trebalo). Ali poslije dodje ovaj profesor na red i podje da postavlja pitanja, i to sve teska pitanja, međutim potrefi se bas ono sto sam ja ucio, čak sam imao i „specijano znanje” kako on rece, a ja sam pricao sa jednim kolegom, kaže on nisu fer pitanja koliko su teska, ali su se meni potrefila. I poslije sam sva pitanja tačno odgovorio, i imaoo sam prosjek preko osam, i time sam zavrsio fakultet. I bio sam sretan ko nikad u zivotu.
Eh, to je jedna stvar.
A poslije sam saznao ili skontao da je ovaj sudija bio iz jednoga okruga odakle je bio jedan student kolega kojega su isto ispitivali, i on mu je vjerovatno dostavio pitanja,jer je otac toga kolege bio advokat iz toga okruga i vjerovatno su se znali kao studenti. A to sam pretpostavio, jer su pitanja bila nevjerovatna za studente i iz praxe. i taj sudija recu tome ispitaoniku: E, on odgovara kao Savezni sudija i smije se, i meni bilo krivo, jer mi time umanjuje sanse, međutim tek sam poslije vidio da je to sve bilo namjesteno, jer to ne može student znati, a taj momak je bio poslije sa mnom pri sudu zaposlen, i onda sam shvatio tu konekciju. On je sad državni tuzilac, a to je mogao samo kako je imao jake ocjene, a sto mu je opet vrlo vjerovatno omogućeno na ovaj način.
I šta hoću reci: postoji ta sreća i to spajanje slučajnosti, ali postoje do kraja zli ljudi koje će pokusati to da sprijece, moras i do kraja zadrzati disciplinu i raditi pa makar samo za svoju savjest da možeš reci: Ja sam sve uradio. Nadu nikad ne gubiti.
Da tada niam bio uspio nikad ne bih uspio u zivotu da polozim taj ispit, jer je bila takva situacija.

Covjekova sudbina je njegov karakter.