Landscaping
marissa
(dizajner)
30. јул 2010. у 15.27
Treba da radimo landscaping isped i iza kuce tj. u dvoristu, imate li neke sajtove gde mogu videti ideje za to?
Koje drvo je bolje posaditi isped kuce a koje u dvoristu i da li ima veze sa izborom drveta kako je kuca okrenuta u odnosu na strane sveta?
Dvoriste nam je na severnoj strani a front na juznoj. Za sada samo imam ideju da bih volela da posadim vrbu isped kuce i neko cvece a u dvoristu možda neko zimzeleno drvo, malo baste, cveca i za decu ljuljaske, trampolina, pesak itd.
Koje zimzeleno drvo će brzo porasti?
Hvala!
Svetomir2
30. јул 2010. у 15.55
Možemo da nagađamo.
Osnovno je što ne znamo gde si.
Da li si na severu Kanade, ili u Floridi, ili negde u Srbiji?
A savet zavisi od mesta (klime, temperature itd)
marissa
(dizajner)
30. јул 2010. у 16.01
U Kanadi, prairie, suvo, zimi hladno, leti toplo. Nema proleca i jeseni nešto.
Nešto sam tražila po netu i nasla da listopadno drvo treba biti na juznoj strani kuce jer leti daje hlad a zimi nema lisca pa sunce može grejati kucu a da evergreen treba posaditi na severnoj strani jer zimi stiti od vetra.
Imam još jedno pitanje šta trebam staviti ispod trampoline, koja će tu biti duže godina? Da li pesak, kamencice ili travu? Mislim da ne bi trebalo saditi travu.
Svetomir2
31. јул 2010. у 17.40
Posebno drvo je tisa.
Ispred predsedništva Srbije (tamo gde je Tadić) je drvo tisa.
Ispred Saborne crkve u Beogradu su grobovi Vuka Karadžića i Dositeja Obradovića. Pored tih grobova je posađena po jedna tisa.
Tisa je izuzetno drvo. Zimzeleno i trajno.
Evo šta kaže hrvatska vikipedija:
Tisa (Taxus baccata) je biljna vrsta iz porodice Taxaceae. Dio je roda tise (Taxus). Bobičasta je ploda i tamnozelenih iglica. Za drvo tise je potrebno naglasiti na njenu izvanrednu tvrdoću i žilavost kao i izuzetnu otpornost na truljenje. Tisa nije podložna napadima kukaca, bilo u uspravnom ili srušenom položaju, tako da ni nakon 20 godina ne pokazuje znakove truljenja, pa po svojim karakteristikama može lako mijenjati ebanovinu. Na području Gorskog kotara otkrivena jee 1999. godine tisa stara preko 2000 godina (vidi)
Raste kao crnogorični grm ili kao nisko drvo, ali isto zna narasti do 15 metara visine, a deblo dosegne i preko 1 metra u promjeru.
Raste na osojnim (sjenovitim) mjestima, radi čega ju nalazimo u pojasu bukovih i bukovo-jelovih šuma, ali nije neobično i da tisa naraste i na prisojnim (osunčanim) mjestima.
Svi dijelovi tise, naročito iglice, su joj IZRAZITO OTROVNE.
Jestiva je ovojnica ploda, ali treba dobro paziti da se ne pojede koji djelić sjemenke, koja je IZRAZITO OTROVNA.
Zbog ljepote, tisu se uzgaja i u gradskim parkovima.
U Republici Hrvatskoj je zaštićena zakonom.
Tisin životni vijek nerijetko biva i tisuću godina.
Evo šta kaže beogradska Politika:
Beogradski vajar Jovo Petijević je srećan kao malo dete.
- Konačno sam došao do tisovine. Trideset godina je čekam. Dobio sam, doduše, samo dve grane, i od njih, evo, spremam izložbu u martu.
Ovaj kršni Hrcegovac iz Trebinja, koji je do sada imao više od sto izložbi i napravio tačno 2.000 skulptura, i rešio da dalje ne broji, objašnjava kako je, sve te decenije, vajao u raznim materijalima, a uvek mislio na tisu.
- Niko tisu neće da seče. Ni ja nisam hteo. Jer, postoji verovanje da je to sveto drvo. Ima isceliteljske moći. Tisa je čuvar kuće od bolesti, demona i veštica. U to ljudi veruju od paganskih vremena. Ona je drvo koje večno živi i stalno se obnavlja. Postoji u Engleskoj drvo tise, za koje kažu da ima više od 4.000 godina. Pod njom se parovi venčavaju da bi im brak bio dug i zdrav kao što je drvo pod kojim su. Pred tom lepotom čovek zanemi. Tisa je dugovečna kao i maslina. Mi imamo jednu u Baru od 2.200 godina.