Gradjevinski inzenjer je bio i preporucio mi je bunare u koje ću da postavim potopne pumpe koje prakticno treba da odvedu svu vodu iz okoline da bi moj podrum ostao suv, 4 takve konstrukcije sa 4 strane kuce. Nije mi delovao naročito ubedljivo, nije nikad to video uzivo i nije znao da mi kaže gde mogu da vidim tako nešto uzivo. Voda pocne da prodire prakticno iz poda podruma kad se reka jako podigne a 2 puta se desilo da mi je svuda oko kuce bilo malo jezero i verujem da tu nikakva drenaza nebi pomogla, voda je napunila podrum prosto se prelivsi kroz vrata garaze i podruma (zato auto i tako tu nikad ne držimo). Svega toga nije bilo onda kada je moj otac gradio tu kucu, iz vodopivrede mi kažu da se čitav nivo podvodnih voda podigao od kako je na Djerdapu podignuta kvota vode. Probala sam sa guglom, ali kad ukucam podvodne vode ne daje mi na srpkom ništa pametno. Koje pojmove mi sugerisete da tražim? Nije mi neki preveliki problem da se i odreknem tog podruma i garaze, iako ih ima nekih 40 metara i gradim neku povrsinsku zgradu u te svrhe, ali i to bi trebalo nekako pametno rešiti, inače će mi kuca jednom godisnje biti od prilike kao one u Veneciji, samo gondola fali za taj podrum.

Ah-ah, ne znam ni da li da ista komentarisem...

Najbolje je da podrum nikad nije ni pravljen na takvoj lokaciji. Sada kada je promenjen vodostaj reke nema svrhe da se upusras u prepravku podruma - tako nešto je izuzetno skupo, a pitanje je da li bi resilo problem. Zapravo znam odgovor -sigurno bi imao situacije kada voda opet prodre :-(

Neko ti je u nagadjajucem maniru savetovao da uradis 4 odvodna bunara oko kuce. Evo ja ću da ti detaljno opisem šta to znaci:
1. prvo bi morala da otkopas rov oko kuce do dubine temeljne stope (da -temeljne stope)
2. zatim da stavis sljunak (recimo 30cm sloj), pa na njega drenaznu cev pokrivenu geo-textilnom prevlakom pa sljunak sve do povrsine terena.
3. Taj perimetarski drenazni rov bi na 4 razlicita coska odvela do ta 4 odvojena bunara iz kojih bi vodu izbacivale 4 pumpe. ali gde bi izbacivale? Pa bas kada je sve poplaljeno, samo bi cirkulisala vodu u teren, nadajuci se da brze ispumpavas bunare nego što se teren zasicuje vodom.
5. Avaj, te pumpe bi konstantno radile pa bi morale da imaju duplirani sistem za slučaj da neka pregori, kao i pomoćni generator struje, jer kad je nevreme, poplava i oluja tada po pravilu i nestaje struje.
6. Da bi umanjila potrebu za velikim radom pumpi morala bi da sa spoljne strane perimetra drenaznog rova stavis recimo „bentonitski zid” debljine nekih 5cm. Bentonit je jedan od naftnih derivata koji se koristi u hidroizolacionim materijalima. Time bi se donekle umanjio intenzitet dotoka podzemnih voda u drenazni rov. Nisam ni pominjao da bi podrumski zid morao da ima dobru hidroizolaciju postavljenu sa spoljne strane, kao i da bi izolacija morala biti već posravljena ispod podrumske ploce i kontinuirana sa ovom spoljnom zidnom.
7. Gore navedeno pod 6. podrazumeva da podzemni vodostaj nikada nije iznad nivoa podrumske betonske ploce. U suprotnom ploca ili puca ili zajedno sa celim podrumom pliva - k'o camac! (ili kada za kupanje)
8. 9. 10. Mogu ja ovako da teram do prekosutra, toliko tu ima problematike - dakle to ti dovoljno govori...

A da ti lepo zatrpas podrum, stavis plocu na nasuto nabijeno , i zaboravis na podrum? Napravis pored lepu prizemnu garazu/ostavu koja će da funkcionise uvek, jeftinije je, a glava te ne boli?

Hvala vam na savetima, shvatam šta je drenaza ali mi to ne resava problem. Zemljiste na kojem je kuca je sljunkovito, znaci nije nešto sto konstantno dovodi vlagu do kuce. Problem nastane samo kad reka poraste i izadje iz korita, zadrzi je brana koja je sasvim solidna ali ako stanje nekoliko dana, a traje, to napravi pritisak na podvodne vode koje se podignu i prodru u podrum. Najkriticniji slučajevi su bili kada se reka prakticno poravnala sa ivicom brane i natopila branu, nije je probila, ali je svuda okolo napravila malo jezero od tolike navale vode od snega koji se topio. Tu nikakva drenaza ne pomaze, sve pliva. Princip case u tom podrumu isto ne verujem da bi pomogao, prakticno treba da napravim hi tech nepropusne prostorije da bi mi podrum ostao suv, ne mogu ni da zamislim koliko bi to kostalo. Sklona sam da kako kaže arhitekta zaboravim na taj podrum, ali ne znam kako da ga resim? Podrum je gradjen od betonskih blokova kao i ostatak kuce, izalovan smolom i nekom crnom gumom postrance, kad svo to cudo jednom godisnje od vode prođe lepo se osusi i kao da ništa nije bilo?! Normalan nivo reke je ispod poda podruma, ali nedelju dana kise i topljenje snega na kraju zime i slivanje voda sa planina u reku zacas to promeni. Vlaga ne prodire gore u kucu jer je horizontalna izolacija od tog podruma uradjena dobro, u kuci nema vlage. Zemljiste je kao sto rekoh sljunkovito, pa voda kao se brzo popne tako brzo i sidje. Ako podrum napunim zemljom to će sigurno mnogo teze i sporije da se susi nego podrum koji za par sati ispraznim od vode pumpom i ostavim posle nedelju dana da se susi na promaji. Konstultovala sam razne gradjevince (i sama sam elektro inzenjer) ali ništa smisleno nisam dobila. Sistem sa 4 pumpe mi deluje UFO, to bi znacilo da ja moram da isusim čitavu okolinu svoje kuce da podrum ostane suv. I tačno, sigurno predvideti rezerve, automatiku, zastitu, kopanje vertikalnih bunara i postavljanje kolona od betona za pumpe.

Hobbit, moj je savet svakako dobronameran. Ovo sto nabrojah, samo sam zagrebao povrsinu koliko stvari mora da se uzme u obzir. Radio sam dosta razlicitih tipova objekata sa dubokim podrumima, čak i pored jezera - a pod podruma ispod nivoa povrsine jezera. Znam „ponesto” i o najsavremenijim hidroizolacionim materijalima koji se koriste danas u svetu - tako da razumes da ne pricam napamet.
Ostajem pri tome da zaboravis na suv podrum. Ako poplave nisu tako česte a teren porozan - možda ne treba ni da ga zatrpavas.
(Vrbo, podrum se ne zatrpava zemljom nego sljunkom, upravo zbog vlage, a nabija se radi sleganja - da ne bi posle ploca pucala).

Vrba je postavio jedan lep link za jednu vrstu betonskog premaza koji bi trebalo da zaptiva betonske pore. Postoje i daleko kvalitetniji premazni materijali na bazi kristala koji su higrofilni u prvih par dana dok se ne osuse - u tom periodu u reakciji sa vodom (koras da povremeno polivas) ekspandiraju u betonske mikropore i do 10cm dubine (tehnika izumljena za vreme 2 sv rata od strane jednog Danca a za potrebe Nemacke vojske - eksperimentisale Svabe sa vodonepropusnim betonom za gradnju brodova da bi ustedeli na tada deficitarnom zelezu!). Pa i tu moras da razmišljas „a šta ako pukne beton i voda jurne kroz pukotinu?” Svasta postoji, svasta može da se radi, ali pitanje je da li je to primenljivo/isplativo za tvoj slučaj? Ja kažem da nije, to je to.

Pozdrav oboma.

Ok, arhitekta, da si ti na mom mestu, šta bi ti radio? Ako nisam pogresno razumela, napunio bi podrum sljunkom? Do koje visine, do plafona? Bilo bi to bas puno sljunka...Meni se sve po glavi mota ono: vazduh je najbolji izolator. Palo mi je na pamet i da napravim neke podporne stubove za svaki slučaj u tom podrumu i stavim neku jacu potopnu pumpu sa filterom protiv necistoca i kao sto rekoh, zaboravim da ga imam. Kad se napuni vodom cekam dok se nivo reke ne spusti par dana, onda ispumpam tu vodu za par sati i ostavim da se susi. Manje vise ono sto i sada radim ali sa vise zafrkavanja. Ali ni ti betonski blokovi u podrumu nisu vecni a kuca ipak nije predvidjena za uslove Venecije kad je gradjena. Treba na neki način obezbediti da gornja struktura ne pocne da puca od svega toga što se desava dole i sigurno izaziva neka mrdanja. Dali bi sljunak kojim bi eventualno napunila podrum učinio stabilnijom čitavu strukturu?

@vrbapenzioner>>>
Ma nema problema Vrbo, sve se da rešiti. Kada se podrum nasipa, naravno da se ne nasipa do plafona. Kada se izvibrira, postavi se najlonska folija i na nju se izlije nearmirana ploca (10cm bi bilo dovoljno). Do eks-podrumskog plafona ostave se recimo 70-80cm (?) i gotovo.

@Hobbit>>>
1. Naravno da je to mnogo sljunka, ali rece da je takvo zemljiste okolo - pa bi mogla da iskoristis sa lokacije a ne da dovozis.
2. Nije mi jasno da su podrumski zidovi od betonskog bloka(?!) Podrumski zed se uvek pravi od punog betonskog zida - jer mora da spreči bocni potisak okolnog zemljista, a blokovi (suplji betonski elementi) za to nisu sposobni.
3.Da, ADEKVATNO nasuti podrum bi stabilizovao podrumske zidove. Ne, nema merljivog efekta nikakvo mesanje cementa sa peskom Dunavcem, to je razbacivanje novcem.

Savetovao bih ti da pozoves na lice mesta profesionalca koji ima iskustva sa takvim problemima, pogotovu ako je radio u tom kraju. To se svakako mora prvo pogledati jer se ovako nema puni uvid u sve varijabile. Ono sto pokusavam je da ukazem da ima daleko vise aspekata koji uticu na odredjivanje „šta je pametno učiniti za taj i taj slučaj”. Ovde smo samo dotakli par aspekata. U svakom slučaju kažem da ti se (99.999%) ne isplati ulagati u pokusaju da taj podrum napravis suvim, ali da treba da sa profesionalcem razmotris ima li potrebe podrum nasipati radi konstrukcijske i sanitarne bezbednosti koriscenja prostora iznad.

Ala se nakucah danas :))
Pozdrav

Evo čoveka iz Beograda koji se bavi upravo time.

Bulevar Ratka Mladića (Zorana Đinđića) 77/2 Beograd
011/3-111-782, 011/2-139-694
[email protected]
www.full-point.com

Miloš Ćućko
savetnik
Mob. 064/479-13-37
[email protected]

Cestitam Hobbit, evo te na naslovnoj strani :)
Evo dodacu još par stvari:
1. Ne može valjan savet da ti da ni svaki gradjevinski inzinjer ni arhitekta, već moras malo vise da potrazis i nadjes bas onog koji ima prakticnog iskustva sa takvim/sličnim slučajevima. I tada ti preporucujem da pitas tu osobu za primere gde su to resili, te posle odes i posetis tog vlasnika pa pitas da li je problem uspesno rešen.
Problemi sa podzemnom vodom su dosta slozeni za naknadno resavanje, nisu svi isti, bez obzira sto ćeš da cujes mali milion savetnika koji su naculi za neko sredstvo i „kako se to resava”. Za tebe je bitno da zasigurno funkcionise + da ima finansijsku opravdanost.
2. Utisak mi je da si verovatno pomesala pojmove o materijalu kojim je gradjen podrumski zid (ništa strasno, nije tvoja struka i ne moras da znaš). Sigurno je perimetarski zid podruma uradjen armiranim betonom (jako važno), dok su verovatno pregradni zidovi u podrumu od cementnih blokova? U suprotnom bi imala veliki staticki problem koji bi se davno već manifestovao.
3. Predlog za nasipanje podruma i stavljanje folije/nearmirane ploce preko toga je resavanje sanitarnog problema. Sanitarno odvajanje od prostora iznad tako da ne moras da ispumpavas vodu svaki put već prepustis prirodnom ciklusu. Sljunak je jako porozan, voda dolazi i prolazi prakticno bez ikakve prepreke. To je dosta posla i određeni izdatak, pa možda ima smisla da ništa ni ne diras? Ako ipak nasipas, možeš da predvidis mogućnost da imaš porinutu 1 pumpu za slučaj ako nešto nepredvidjeno iskrsne. Tako možeš i da vidis nivo vode, tj. ima li je uopste.
4. Mogu da ti preporucim i odredjenu literaturu iz gradjevinske statike i sl., ali odbijam da to učinim ;) Ne sumnjam u tvoju sposobnost, ali jednostavno bez obzira na tvoju dobru volju i zagrejanost da to uzmes i izucavas, daleko je veca sansa da nešto banalno previdis - pa posle bude „aj kuku!”. Za 100-200 evra nekom ko to stalno radi i izbacuje iz malog prsta u pola noći- da li je vredno strepnje?
Pozdrav

Hobit;
Dovedi stotinu strucnjaka niko ti neće predloziti ovako nešto , zatrpavanje na mistican način;

Ja kad sam ti predlozio znam kako se rade Bazeni i kako se rjesava prodiranje vode u podrum;
Pošto si vani sigurno se služiš Engleskim jezikom, pa evo za početak malo procitaj o nacinu hidro izolacije i Sum pups.

http://www.b-dry.com/

Ako se služiš Engleskim poslacu ti toga dosta.
Nazalost na Srpskom na Netu vrlo malo jer ljudima je to skupo da stavljaju, a ako želiš u svakoj malo vecoj Biblioteci nacices toga dosta.
Rekao sam ti , to što je jače od prirode i sto je samo 5 puta bio pod vodom znači da je bila Elementarna nepogoda i protiv toga niko nema rjesenje, Kažem ostaje ti ako si u kuci da otvore sto bolje dihtujes i nabacas vrece sa pijeskom, ali ako voda naraste 2-3 m, teško ćeš to sprečiti.
Ja bih garazu koja sigurno nije velika, potpuno odvoio, hidro izolovao
ako je to izvodljivo od ostatka podruma, pa i ako se poplavi, kad vodostaj opadne voda će se sama povuci prirodnim putem, a ti samo posle da pocistis mulj.
Ulaz u podrum neka ti bude odozgo iz prizemlja, jer pretpostavljam da ti prizemlje nikad nije bilo plavljeno
Ne znam jesi li kontaktirala strucnjake iz Sike/??
Pravio sam Catrnju na vikendici,premazao zidove sa Sikom i nikad za nikad nije pustala ni kap vode.
Nekad poslusaj i Nadri ljekare, često bolje znaju od pravih Dr.
Pozzz

Možda francuska drenaza može da pomogne?!

French drain.

Tako ga zovu u Americi.

U principu to je ovo sto su već opisali:

Cev precnika 12 tak cm (od jake plastike) koja je u gornjem delu izbusena rupama (da voda prodire u cev) i koja je prekrivena ovim gradjevinskim jakim tekstilima, sljunak okolo i unutar cevi ako se secam.

Cev ja postavljena duz pola duzine kuce, pod nagibom, tako da na najdizoj tacki cev ulazi u kantu (on je iskoristio onu 15-tolitarsku kantu u kojoj se prodaju gips i masne farbe) i u toj kanti je pumpa.

Kanta je u principu postavljena tako da joj je gornji obod u visini ravni poda u podrumu. Na otvru je poklopac (moj prijatelj koristi jedan od pleksiglasa) i tu ima par rupa za crevo od pumpe (precnik rupe je oko 1cm).

Koliko se secam ,moj prijatelj je to postavio ne spolja već iznutra u podrumu i to samo sa jedne strane kuce gde je primetio najviše vlage.

Pumpa je sa konstantnim napajanjem iz struje i sa dve baterije. Ako jedna rikne druga nastavlja da radi (izgleda bukvalno kao automobilski akumulator) i nominalno iz fabrike porucuju da baterije traju 2 nedelje konstantnog rada ako nestane struje!
Postoej indikatori (LE-Diode) koji govore o stanju baterije.

Ovo je postavljeno na strani kuce daljoj od reke.

Na strani kuce blizoj reci, sa spoljne strane je iskopan kanal u visini metar-metar i po (podrumski pod iznutra gledano je nekih 3 metra ispod nivoa zemlje) i onda je na temelj kuce (čiji je temelj, od tesanog kamena spojenog malterom) nalepljena traka sirine oko metar, debljine oko 2-3 milimetra.

Traka se prodaje u rokli od recimo 25 metara, nezgodna je za montazu jer sa jedne strane ima zastitni papir (koji se skine kada se druga strane zalepi za zid kuce) a na strani koja se nalepina zik/temelj je neki jak katran /lepak/bitumen.

Traka je u sustini neki bitumenska smesa, katran koja mnogo voli da se lepi sama za sebe (takoreci nemoguće ju je odvojiti ako se greškom zalepi za sebe (pomogao sam u instalaciji i muka je ziva;treba bar troje ljudi da ide bez glavobolje).

Kuca je nekih 300 metara od reke koja je velika kao i Dunav (upitanju je delta te reke u more pa pretpostavi koliko vode je tu) a visinski je nekih možda 3-4 metra iznad vodostaja reke (mora).

Od instalacije, voda nije plavila podrum, uglavnom tu i tamo vlaga na zidu sa strane i to vrlo retko.

Severna Amerika, Kontinentalna-primorska klima , ume da pada puno kise u jesen kada i jeste najgore.

Ali vlasnik je svesno instalirao sve ovo znajuci da vodu ne može eliminisati već samo jesvesti na razumnu meru (da podrum nikad nije poplavljen ni mokar; ali vlazan jeste u vazduhu se oseca; zbog toga je i ugradio kao vazdusnu cirkulaciju sa cevima tj, vazduh spolja može da ulazi u podruk kroz ove cevi).

Eto...

Srećno!!!

Mala digresija - bez da se iko ljuti.

U gradjevinarstvu, u principu, imaš tri grupe ljudi, svaki strucnjak za DEO projekta:

Ideja:
Arhitekte su ljudi koji umeju da smisle kako će nešto da izgleda, ali u principu nemaju pojma o tome kako to izvesti (niti ih to zanima.

Kako napraviti ono sto je arhitekta zamislio:
Gradjevinski inzinjeri su ljudi koji nemaju mastu da smisle kako će nešto da zigleda, ali znaju da uzvrse proracun i da vide da li će arhitektina ideja da „drzi vodu” (često neizvodljivo ili neisplativo).

Ko će da napravi to što je gradjevinac proracunao:
Majstori (zanatlije) su ljudi koji znaju da izvedu radove na gradjevini, ali nemaju dovoljno maste da smisle izgled, niti dovoljno znanja da proracunaju da li će njihovi radovi da izdrže uslove eksploatacije.

Koga da pitas za pomoć? Pa nekog ko se bavi hidroizolacijom profesionalno i ima dobre reference.
----------------------
Za tvoj problem ti treba specijalizovano preduzece za hidroizolaciju (pre 20ak godina je to bio neki Kondor iz BG). Znam za slučaj kao tvoj koji su uspesno resili (reka Sava, mesto Lacarak kod Sr. Mitrovice, podrum kucnih prijatelja mojih roditelja). Vidim da je sada „kondor” genericko ima kod nas (http://www.hidroizolacija.info/kondor.html). Znaci, može da se resi bez zatrpavanja.

Ja bih mogao da ti objasnim kako je to rešeno kod mene u kuci, ali posto sam elektroinzinjer, bolje da se ne upustam u (neizbeznu) rasporavu sa strucnjacima sa SC.

Za Arhitektu, cisto informacije radi: U USA su podrumski temelji često pravljeni bas od tih betonskih blokova. Nekada ima problema, a nekada nema. Sve zavisi od kvaliteta uradjenih radova, kao i sve ostalo. Moja sadasnja kuca koja je jednom stranom ukopana u brdo, i moja bivša kuca koja je na ravnom ali podvodnom zemljistu, su obe gradjene na taj način (betonskim blokovima u podrumu), sve do „ploce” (truss beams) i ploce (betonske).

Pravi savet mogao bi da se dobije od hidrogeologa ili geotehnicara.
Bentoniti su minerali gline, uzimaju 9x vise vode od sopstvene zapremine, ali naravno izazivaju pritisak na objekat i lome ga.
Horizontalna i vertikalna hidroizolacija mogu da se izvedu i naknadno.
Naravno potrebno je od izvodjca traziti garanciju ako...
Puno pozdrava.
Srećno!

@hobit:

Evo kratkog objašnjenja kako se to radi u USA:

Pod podruma se ne pravi ravan već blago levkast, tako da ima najnizu tacku. U toj tacki se izvede (na nize) cev u koju se stavi tzv „sump pump” ili „submersible pump” (potapajuca pumpa - nisam siguran za prevod) i ta cev odvodi vodu sa poda u kanalizaciju (ili dalje od kuce, ako nema aktivna kanalizacija). Pumpa se sama ukljucije „na plovak” tj kada se potopi u vodu, tj kada se podrum puni vodom.

U tvom slučaju, posto se podrum plavi retko, ovo bi vereovatno bilo lako i jednostavno a efektivno rešenje...

Vise detalja o sump pump i principu na koji ona stiti podrum možeš naći na primer na: http://www.sump-pump-info.com/

Zidovi mogu da se prekrece (ofarbaju) vodonepropustnom farbom koja je upravo tome namenjena (npr ovom: http://www.ugl.com/drylokMasonry/masonryWaterproofer/latex.php), tako da voda ne prolazi kroz njih.

Evo ovde je covek objasnio kako je to rešeno u njegovoj (vrlo je slično bilo i u mojoj bivšoj) kuci: http://www.misterfixit.com/wetbase.htm (north-east USA).

- Nema na cemu.

Sad mi 'ladno zao sto sam u opste ostavljao komentar!

Pa vi ne znate ni mišljenja da razmenjujete a da jedno drugo ne napada?!

Vama izgleda i treba neka poplava da vam prostruji kakva golema vida i malo propere tu zlocu u vama...
Prepucavate se tu ciji je veci i duzi, a vidi samo kako ste svi tanki...
tztztztztz...

A i šta ja radim u drustvu koje ne ume da ceni neciju zelju da pomogne?!!?!

http://www.google.com/search?client=safari&rls=en&q=french+drain&ie=UTF-8&oe=UTF-8

Dakle, rešenje za suv podrum je: French drain ispod temelja + sump pump kao sto je objašnjeno ovde:

http://en.wikipedia.org/wiki/French_drain

Svikoopil u pravu, da ima i taj sistem... nisam te pazljivo citao te sam na umu imao nešto treće. Svejedno, radi se o varijaciji rešenja odvodjenja povrsinske vode tako da se Hobbit-u svodi na isto.

Mxm, evo opet ponavljam ali to nije rešenje za slučaj kod Hobbit. Kod nje voda nadire odozdo, povecanjem nivoa podzemne vode. Kada se gradi nov objekat i takvo stanje ima u vidu, uradi se podrum kao „betonska kada”. Jako skupo i isplativo samo za odredjene tipove/velicine objekata. Evo kao primer, radio sam bas do nedavno na projektu/gradnji objekta koji ima bazen u podrumu i još pride je sve to ispod stalnog nivoa podzemne vode, peskovit teren (kod Hobit je nivo fluktuirajuci). Debljina betonske ploce bazena je 2 metra, samo da ponisti potisak vode i ceo bazen ne ispliva gore kao camac.

Obilazio sam pre 3 meseca i jedan drugi objekat, takođe sa podrumom i bazenom u njemu ali iznad nivoa podzemne vode. Teren - glina. Betonska ploca bazena čini mi se debljine 30cm. Oko bazena projektom predvidjena drenaza i ispumpavanje. Izvodjac izlio bazen, stavio samo jednu privremenu pumpu za drenazu bez dodatne sigurnosne tokom gradnje (pre nego se osposobi projektovani drenazni sistem). Za vikend naleti oluja i crkne ta njegova pumpa. Kako je dno bazena najniza tacka u okolini a glina vodo nepropusna, sva voda iz kraja je gravitirala bas tu i digla ceo bazen nekih 30-tak cm. Covek ima šta da vidi u ponedeljak. Sada taj isti izvodjac o svom trosku ispravlja sopstveni propust.

Mene izbace iz takta „savetnici” pooput Vrbe koji ubijaju vreme samouvereno deleci savete o necem u šta su neupuceni. Covek treba da bude fer i ne navodi uporno druge na stetu, traci im vreme i resurse.

Hobit, na pravom si tragu. Uz pravilan pristup samo napred i sretno.

Pozdrav svim dobronamernim diskutantima. Out

SVIKOPILE, nije problem, isukaćemo svi pa ćemo da vidimo čiji je duži, deblji, veći i bolji!

I da dodam, ventilacija prostora je veoma bitna. Za dezinfekciju i farbanje zidova koristi gaseni krec. Stara crnotravska metoda.