"Enklitike i proklitike su neakcentovane reci koje zajedno sa akcentovanom reci iza odnosno ispred sebe cije celu akcenatsku celinu. Zako kazemo nEverujem, a ne nE vErujem.
Enklitike su najcesce kraci oblici licnih zamenica, kraci oblici pomocnih glagola i upitna recca li. Proklitike su predlozi, veznici i recca ne." - evo prvog priblizavanja...

"... pravilno akcentovanje reči trebalo bi da na adekvatan način reši i problem klitika – reči koje nemaju sopstveni naglasak i udružuju
se s prethodnom ili narednom rečju i zajedno s njima
čine akcenatsku celinu.

Postojanje ovakvih reči samo po sebi ne predstavlja problem, jer ih je moguće evidentirati u rečniku, ali je problem što one ponekad preuzimaju akcenat na sebe, što može biti opciono(ne_ùmem<->ne_umem), a nekada i obavezno (ni predkîm->nı_pred_kim). Srećna okolnost je da su ovepojave relativno predvidljive, ali ih je kod akcenatovanja rečenice ipak potrebno uzeti u obzir..."