Знање/познавање језика других народа не значи издају сопственог све док се у комуникацији на матерњем језику даје предност речима којима су синоними туђице.

Због тога је потребно ићи у школу где се учи матерњи језик :)

Истинита прича бр.2

Негде у пролеће, бануше ми, не случајно, него намерно, представници Светске банке из Италије у вези неког уговореног посла где уговор није испоштован (ревизија). Разговор је вођен на енглеском, али кад су изражавали гнев на мог шефа који је (то су ми рекли на енглеском) узео велике паре од њиховог министарства за финансије за тај пројекат, причали су на италијанском. Од тренутка кад сам прешла на италијански, они су се згледали и више нису причали на свом матерњем. Дакле, очекивали су још пуно тога да им се достави од обећаног (у вези алтернативних извора енергије)и овог пута су мене лично потражили.

А онда је дошао моменат да се пријатно изненадим:

Почео је да чита наглас текст с мог монитора у вези посла, а који је био на ћирилици...лепо ми је звучало моје име написано на ћирилици које је он умео да прочита.

- That is really nice, I did not expect from you that you can speak my language
-Yes, I had an excellent professor!

Ганута сам била, јер бејах једина у фирми која се "дрзнула" да користи ћирилицу у електронској комуникацији (прећутно ћирилица беше забрањена, иако законом и даље на снази) а од своје мале плате нисам могла преживљавати, што рекли, нема ни за лека...

Свота новца коју је мој шеф зарадио на основу мог рада, само у вези тог пројекта, је била баснословна, а он ми је то, нормално, крио, стално ме прозивајући за неке ситнице да би ми улио осећај мање вредности, те да не бих очекивала предвиђени део новца за себе, као хонорар од комерцијалних пројеката.

Више не ради тамо, променио је радно место - сада је чак плаћенији, јер "уме" да ради: у Србији је екавац, а у региону ијекавац...позната узречица му је "части ми"...

.
.
.
Током разговора с Италијанима дознах да су учествовали у пројекту реконструкције магистралног пута,на ком је била још увек турска калдрма, у мом, тада далеком, родном крају...

Толико о матерњем, за сада, само толико...