Дискусије : Правопис

 Коментар
Позајмљенице и Црквенословенске речи
PyHa
(метеор.)
12. март 2010. у 04.53
Црквенословенске речи, као интегрални део српске лексике, наука о језику одређује:
-------------------------------------------

- као црквенословенизми српскословенског карактера: општи, општина, мошти, свештеник, васиона, Васкрс, Васкрсеније, васкрснути;

- као црквенословенизми рускословенског карактера: двери, част, љубовник, љубовница, праведан, праведник, нишчи;
- као речи оба ова карактера: бденије, Богојављеније и Богојављење, приказаније, Преображеније и Преображење.

Позајмљенице (стране речи прилагођене нашим речима које су ушле у српски књижевни језик:
----------------------

романизми – (речи из романских језика (латинског, италијанског, француског, шпанског):
формула, акција, нација, литература, доктор, тенор, опера, балкон, балет, машина,компот, батаљонавенија,булевар,канибал, канибализам, хунта, хацијенда;

грцизми: хиљада, друм, гипс, икона, манастир, хор, хлор, библиотека, филолог, анђео, арханђео, епископ;

турцизми – речи из турског језика (или оне које су преко турског дошле из арапског и персијског): боја, чамац, топ, бурегџија, касапин, чобанин, кавгаџија, мегдан, џилит, џилитати се, џезва, кундак, олук, калуп, читлук, џамија, бакар, ергела;

германизми: вага, пегла, цех, бутер, шраф, лајтмотив, лозинка, молер, мајстор, фарба, фарбати, тишлер, шалтер, шине, шлифовати, шминка;

бохемизми (чехизми) – часопис, повод, позор, спис, улога, плин, склек;

русизми: запета, услед, бојеви (метак), стројеви (корак), кружок, стајанка (авиона на аеродрому), спутњик (вештачки сателит у васиони)

хунгаризми: соба, ашов, лопов, варош, ципеле, вашар, гулаш, салаш;

англицизми: спорт, док, тенк, трамвај, трактор, џемпер, викенд, паркинг, филм, сквер, комбајн, бифтрк, компјутер, старт, стартовати, прес-центар, видео рикордер, клуб, компакт диск, хардвер, софтвер;

Lozanski
18. март 2010. у 12.39
Izgleda kad se izbace tudjice/pozajmljenice od tzv normiranog srpskog nema ni "s", a tek iz engleskog, sta mislite?
Cini se da ste zaboravili sanskrt i njegove pozajmljenice.

Jocko4
(observer)
21. март 2010. у 11.09
PyHa,

Чуо сам да 'боја' на турском значи крв.
Бој, или битка (у којој се пролива крв).

Ако је 'бојеви' (метак) у наш језик дошао из руског језика, да ли то значи да је основа ('бој', 'боја') и код њих турског порекла ?

Ту су и речи, као: 'бојни'(поклич; поход), 'убојне' (ране) , 'убојито' (деловање), 'набој' (врста повреде, али и набијене земље).
PyHa
(метеор.)
21. март 2010. у 19.22
Jocko4
(observer)
21. март 2010. у 11.09
PyHa,

Чуо сам да 'боја' на турском значи крв.
Бој, или битка (у којој се пролива крв).

Ако је 'бојеви' (метак) у наш језик дошао из руског језика, да ли то значи да је основа ('бој', 'боја') и код њих турског порекла ?

Ту су и речи, као: 'бојни'(поклич; поход), 'убојне' (ране) , 'убојито' (деловање), 'набој' (врста повреде, али и набијене земље).
------------------------------

Kan је турска реч за крв, а renk за боју (color).
Бој и боја се на турки преводе као boj i boja, а кан са khan (није исто kan и кан).

Могуће да је цвет пореклом од руске речи "цвет" који значи боја.
Боев (бојеви) у смислу ране, убоја, повреде која је различитих боја док не зацели.

Заиста нисам раније размишљала о томе.

Jocko4
(observer)
21. март 2010. у 23.06
PyHa,

... суза је kan-ула. :)(

У хрватској варијанти чује се и 'бојовник'.
PyHa
(метеор.)
23. март 2010. у 03.24
Кап воде, кап-нула -> канула

Капнула воды
Svjatoslav
(cernorezac)
25. март 2010. у 19.48
sanskrit :

svekrva, zaova, surjak, oganj, bog, iskra, nebo, protiv, tama, stvar, dever, kum, svastika, vrt, tada, vatra.

PyHa
(метеор.)
27. март 2010. у 09.29
Санскрит (संस्कृतम्)

Примери сличности санскрита са српским језиком:
брат,мати,дете, дан, гора, див, чета, дом, бела...

Зашто се речи санскрита, које имају сличности са нашим језиком, не сматрају туђицама?

Jocko4
(observer)
31. март 2010. у 00.40
>'Зашто се речи санскрита, које имају сличности са нашим језиком, не сматрају туђицама?'
- - -

Зато што је српски језик проистекао из Санскр(и)та. (Пишем га великим почетним словом, јер је мајка свих индо-европских језика).
Можда ће те интересовати ...
Имао сам прилике да прегледам списак неких речи у Санскриту у упоредним колонама на енглеском, литванском и пољском. (Показао ми га је један професор лингвистике са Универзитета у Торонту). Списак је садржао око 200 речи и тај професор је сматрао да у литванском има највише речи које се могу препознати у санскриту. Замолио сам га да оловком напишем наше речи на маргини и показало се да у српском има више таквих речи - у оквиру тог списка било их је око 20 више него у литванском. Био је заиста изненађен.
После тога почео сам да верујем да има основа мишљење да је наш језик много старији и више не верујем аустријској и немачкој школи о нашој историји.
arije
(sozidatelj stolpa serpskjago)
30. април 2010. у 10.58
srpski jezik nije proizisao iz sanskrita, nego imaju zajednicko poreklo. kao i ostali jezici satem grupe indoevropskih jezika. doduse sanskrit je blizi pra jeziku zbog vece starosti.
interesantna je srpska rec "voleti" "voli" itd .otkud ona u srpskom jeziku ? u svim slovenskim jezicima kaze se ljubiti (pa i kod nas) ,otkud onda voleti ? tudjica takodje ? iz kog jezika ?

vrn2007
03. август 2010. у 06.19
ВОЛИТИ, ВОЛЕТИ/ порекло речи

Изгледа да ова реч потиче из француског језика.

Француски volition (воља)
Енглески will (воља)

Словенска реч ЉУБАВ -> љубити није била довољна да би се исказало ментално/емотивно стање при ком сопствена одлука означава потребну снагу (ВОЉА) упркос многобројним факторима који могу утицати на ту одлуку. Зато се одомаћује туђица ВОЛИТИ (ВОЛЕТИ) да би се направилика разлика између просте жеље désir, desire (wish,want) којом се исказује потреба а која не мора бити разумна.
 Коментар Запамти ову тему!

Looking for PomPom Keychains?
.