Дискусије : Правопис

 Коментар
Srbski jezik - cudo Bozjeg stvaranja
TROFAZNI-3
(Penzioner)
26. фебруар 2010. у 00.01
Povezanost srbskog jezika s svetim pismom.

Pogledajmo to cudo stvaranja fonetski najsavrsenijeg pisma srbske cirilice.

Nazalost ja OVDE moram da se sluzim latinicom ...privatno moja ruka pise uglavnom cirilicu i to lepu za oko.

Pogledajte to cudo:
http://vimeo.com/8941336
McKinley
((stadra))
26. фебруар 2010. у 01.47
A што овде мораш да пишеш латиницом? Или само мислиш да мораш јер ти је неко тако рекао?
И како ти то изговараш срБски, а да се Б чује? Или се ипак не чује? Ајд појасни, части ти ;)
Узгред, Свето писмо се пише великим, не што је свето, већ што је то назив књиге.
opera
(muzicar)
26. фебруар 2010. у 04.46


На било ком компјутеру може да се програмира ћирилица, чак и на Меку :)))))
nacht_und_nebel
(ilegalac)
26. фебруар 2010. у 11.24
Još veće čudo je da ljudi koji nisu u stanju da savladaju osnovna pravila jezika, beskrajno uporno i nasrtljivo pokušavaju da svoje neznanje ustoliče kao etalon ispravnog.
_____________________
Mada, kad bolje razmislim, ne samo da nije čudo, već dođe nekako logično; ništa ne zveči tako glasno kao šupljina.
PyHa
(метеор.)
27. фебруар 2010. у 12.19
Једначење сугласника по звучности има своје изузетке онда када се њиме нарушава корен/облик/суштина речи.

Ми у нашем језику имамо примере страних речи где се води рачуна о томе. Зашто онда не би било логично и срБски уместо срПски.

McKinley
((stadra))
27. фебруар 2010. у 12.39
Naprosto fiziološki ne možeš da izgovoriš grupu BS a da se to B ne pretvori u svoj bezvučni parnjak P. Probaj to i sa ŠaBca laBca i sl. primerima, ako ti na reči srBski nije očigledno.
McKinley
((stadra))
27. фебруар 2010. у 12.41
Једначење сугласника по звучности има своје изузетке онда када се њиме нарушава корен/облик/суштина речи.

------------
A ovo nije tačno. Jednačenje po zvučnosti ima izuzetke samo u slučaju suglasničkih grupa "DS" i "TŠ".
McKinley
((stadra))
27. фебруар 2010. у 12.43
*DŠ
PyHa
(метеор.)
27. фебруар 2010. у 12.49
Али нека се пише тако (срБски), ако свако не може и да изговори.
Како се изговара ДС у речи преДседник? Нико не поломи језик не користећи једначење сугласника по звучности.
PyHa
(метеор.)
27. фебруар 2010. у 12.52
McKinley
((stadra))
27. фебруар 2010. у 12.41

Једначење сугласника по звучности има своје изузетке онда када се њиме нарушава корен/облик/суштина речи.

------------
A ovo nije tačno. Jednačenje po zvučnosti ima izuzetke samo u slučaju suglasničkih grupa "DS" i "TŠ".

--------------------------------------------
Прочитајте пажљивије шта сам написала пре него што категорички негирате.

PyHa
(метеор.)
27. фебруар 2010. у 12.56
А шта је са

БАБА - БАБСКЕ (гатке, приче...)

То може да прође?
PyHa
(метеор.)
27. фебруар 2010. у 13.03
А тек баБСки лек!

Да ли сматрате да је србски језик (или српски, како су нас учили) једини језик у ex Yu чији правопис није подложан промени после распада Југославије? Зашто?
McKinley
((stadra))
27. фебруар 2010. у 15.22
Runa, neko te je prevario da se piše "baBske"; piše se i izgovara "bapske".

DS i DŠ su skupine koje podležu izuzetku od jednačenja zbog toga što se to "D" u najvećem broju slučajeva nalazi na mestu spajanja prefiksa i osnovne reči: "pred+sedni(ca)k", "pod+šišati", "pred+staviti" i sl., a na takvim mestima retko kad dolazi do glasovnih promena. Zašto retko, opet je stvar fiziologije našeg glasovnog aparata - jednostavno na tom "pred" praviš pauzu, hteo/la ne hteo/la, i D i S se i dalje čuju kao dva odvojena i nepromenjena glasa.

Što se kategoričkog negiranja tiče, jednačenje se vrši i kada se narušava koren reči, kao što se iz priloženog vidi.
Teza da se ne vrši kad se narušava oblik reči kazuje, najblaže rečeno, da ti ne znaš šta znači "oblik reči". Oblik reči se uvek narušava, pri svakoj promeni, već pri menjenju po padežima, pa čak i kad samo mehanički dodajemo nastavak, ili prefiks.
Ne znam šta znači "suština" reči, ta kategorija ne postoji u lingvistici. Možda misliš na smisao reči?

A sve to blage veze nema s tim šta ja mislim o promeni pravopisnih normi, ili, drugim rečima, nemoj brkati teze i imputirati mi. Stvari su veoma jednostavne: ne postoji nijedno jezičko opravdanje da se u fonetskom pismu primeni nefonetsko beleženje glasova koji se ne čuju čak ni kad pokušaš da jezik polomiš.

McKinley
((stadra))
27. фебруар 2010. у 15.48
Ako bi se pravilo o jednačenju i menjalo, menjanje bi moglo ići samo u pravcu primenjivanja jednakog pravila na sve. Karikirano, to bi izgledalo ovako: ajmo sad da uprostimo pravila i da dosledno primenjujemo fonetski princip, bez onih nekoliko izuzetaka. Dakle, novo pravilo bi bilo: jednačenje se uvek i svuda vrši.

To što ti zagovaraš izgledalo bi pak ovako (opet karikiram): ajmo da pravimo izuzetak od normi zbog nacionalnog osećaja. Definišimo odstupanje samo u grupi "BS", koje objektivno ne postoji, ali ta suglasnička grupa je poslednji bastion srpstva.
PyHa
(метеор.)
27. фебруар 2010. у 15.55
To što ti zagovaraš izgledalo bi pak ovako (opet karikiram): ajmo da pravimo izuzetak od normi zbog nacionalnog osećaja. Definišimo odstupanje samo u grupi "BS", koje objektivno ne postoji, ali ta suglasnička grupa je poslednji bastion srpstva.
----------------------------------
То не заговарам ја. Вук Стефановић Караџић је, пре него што је подлегао притисцима, тако говорио. Постоје многи писани трагови о томе.

БС.
McKinley
((stadra))
27. фебруар 2010. у 16.36
Onda je ovo tema za Politiku, ne za Pravopis. Jezičkog opravdanja za takvo odstupanje nema, a o političkom i ideološkom jezičari ne treba da sude (ni obrnuto).
PyHa
(метеор.)
28. фебруар 2010. у 09.10
"Једначење сугласника по звучности има своје изузетке онда када се њиме нарушава корен/облик/суштина речи".

Управо у овој реченици се налази и језичко оправдање, јер се НАРУШИО
корен речи.

По чему се негде ДОПУШТА нарушавање, а негде не? Нема логике.
McKinley
((stadra))
28. фебруар 2010. у 16.14
1. "Једначење сугласника по звучности има своје изузетке онда када се њиме нарушава корен/облик/суштина речи".
--------------
Kao što napisah, ovo apsolutno nije tačno. Stavku po stavku. Vrati se gore i pročitaj objašnjenje. Odstupanje postoji JEDINO na kraju prefiksa u složenim rečima.

2. Управо у овој реченици се налази и језичко оправдање, јер се НАРУШИО
корен речи.
---------------
Ako ti opet nije jasno, da ponovim: ako se koren reči završava suglasnikom, on se uvek menja kada se na njega dodaje sufiks nejednake zvučnosti. Jedini izuzetak od toga je slučaj reči "vođa" i izvedenice "vođstvo", gde đ ne prelazi u svoj bezvučni par.

3. По чему се негде ДОПУШТА нарушавање, а негде не? Нема логике.
--------------
U samo dva slučaja (oba na mestu spajanja s PREFIKSOM, što veze nema s korenom) + u slučaju reči vođa dopušteno je odstupanje. Nijedan od tih slučajeva nije vezan za dodavanje na koren reči kao osnovu.

Meni nije logično da neko ko ne zna ni osnovne stvari o jeziku uporno hoće da raspravlja o njemu sa stanovišta jezičara.
PyHa
(метеор.)
28. фебруар 2010. у 16.36
U samo dva slučaja (oba na mestu spajanja s PREFIKSOM, što veze nema s korenom) + u slučaju reči vođa dopušteno je odstupanje. Nijedan od tih slučajeva nije vezan za dodavanje na koren reči kao osnovu.

Meni nije logično da neko ko ne zna ni osnovne stvari o jeziku uporno hoće da raspravlja o njemu sa stanovišta jezičara.

------------------------------------
:)драго ми је да ми нисте предавали српски никада.
Знате, о многочему људи овде имају површно знање па им не мањка упорности, али треба бити довољно надмен и дрзак па им то рећи у лице.

Похвално је ако сте непристрасни у томе!
Случајно имам комплет Вукових дела (случајно сам била "Вуковац", па на поклон добила) па ћу мало обновити градиво да бих с вама била достојна полемисати.

Али, мени се чини да вама мањка нешто друго. Обновите правопис и видећете да оно што сам хтела рећи односи се на

дискриминацију слова "Д" над словом "Б", коју ви упорно одобравате.
McKinley
((stadra))
01. март 2010. у 00.59
A tek meni što je drago, pojma nemaš. Zbog glupih, u toj gluposti tvrdoglavih i gluvih jer neče da čuju nego uporno vrte isti netačan argument na sav glas i Srbija propada. A najbolje u tome je što svoju drskost i ne primećuju.

"Diskriminacija" B u odnosu na D? O čemu ti to? To NE POSTOJI. B i D su jednaki po zvučnosti i mogu da stoje zajedno. Znanje vukovca, kako da ne. Aj ti s tim znanjem lepo na Politiku.

McKinley
((stadra))
01. март 2010. у 01.07
Знате, о многочему људи овде имају површно знање па им не мањка упорности,
------------------
Upornosti u istrajavanju u tom neznanju, to si htela da kažeš?
Ako ti u jednom postu objasnim da definicija koje se uporno držiš nije tačna, pa ti i u drugom to objasnim, pa i u trećem, a ti i dalje navodiš istu definiciju jer tebi odgovara da bude tačna, onda je to (biraj odgovor):
- glupost
- bezobrazluk
- želja za polemikom po svaku cenu gde te u stvari i ne zanima da čuješ šta jeste pravilno.

Upornost da se nauči je nešto sasvim deseto.
McKinley
((stadra))
01. март 2010. у 01.18
Случајно имам комплет Вукових дела (случајно сам била "Вуковац", па на поклон добила) па ћу мало обновити градиво да бих с вама била достојна
-------------

Šta reći o ljudima koji misle da je dovoljno da "malo obnove gradivo" iz osnovne škole iz srpskog da bi mogli dostojno polemisati sa lingvistom, ili da "malo obnove gradivo" iz istorije da bi mogli dostojno polemisati sa istoričarem, ili da "malo obnove gradivo" iz biologije da bi mogli polemisati sa biologom...? Umišljenost? Bezobrazluk? Doživljaj sebe kao genija koji posle par lekcija može da raspravlja sa stručnjakom? Rekla bih - sve to zajedno.
PyHa
(метеор.)
01. март 2010. у 01.30
"Diskriminacija" B u odnosu na D? O čemu ti to? To NE POSTOJI. B i D su jednaki po zvučnosti i mogu da stoje zajedno. Znanje vukovca, kako da ne. Aj ti s tim znanjem lepo na Politiku.
-----------------------------
Не постоји? Како онда оправдавате да једначење сугласника по звучности има изузетке када је Д у питању (љуДски, преДсједник, преДстава, оДштета, подШишати, оДштампати...)
а нема изузетака када се ради о слову Б.

Људи - људски (сасвим логично)
Срби - србски (сасвим логично)

Стране речи, да би се могло разазнати значење речи, такође су изузете од овог правила једначења консонаната по звучности ( ВашинГтон, постдипломац, драгстор, плебс...)

Не разазнаје се значење у речи срПски - није се водило рачуна о томе, нарушене је ДОСЛЕДНОСТ, као год то вама изгледало нормално, мени није.

То што сам од оних који указују на то зовите како год хоћете, па чак и ласкајте себи да желим да полемишем с вама пошто пото из жеље да научим нешто од вас.
PyHa
(метеор.)
01. март 2010. у 01.58
Šta reći o ljudima koji misle da je dovoljno da "malo obnove gradivo" iz osnovne škole iz srpskog da bi mogli dostojno polemisati sa lingvistom, ili da "malo obnove gradivo" iz istorije da bi mogli dostojno polemisati sa istoričarem, ili da "malo obnove gradivo" iz biologije da bi mogli polemisati sa biologom...? Umišljenost? Bezobrazluk? Doživljaj sebe kao genija koji posle par lekcija može da raspravlja sa stručnjakom? Rekla bih - sve to zajedno.
---------------------------------------------
PyHa
(метеор.)
01. март 2010. у 01.58
Šta reći o ljudima koji misle da je dovoljno da "malo obnove gradivo" iz osnovne škole iz srpskog da bi mogli dostojno polemisati sa lingvistom, ili da "malo obnove gradivo" iz istorije da bi mogli dostojno polemisati sa istoričarem, ili da "malo obnove gradivo" iz biologije da bi mogli polemisati sa biologom...? Umišljenost? Bezobrazluk? Doživljaj sebe kao genija koji posle par lekcija može da raspravlja sa stručnjakom? Rekla bih - sve to zajedno.
---------------------------------------------
PyHa
(метеор.)
01. март 2010. у 02.03
Извините, засмејала сам се!

Шта рећи? Па скоро сва радна места су заузели такви с обновљеним градивом из основне школе или покривају значајна радна места где се подразумева велико радно искуство они без имало радног искуства!!!

Питање ко је протерао толике стручњаке поставите на ПОЛИТИЦИ. Не шаљите мен тамо, нећу без вас.
Jocko4
(observer)
01. март 2010. у 02.23
Физиолошки ?
Није ми јасно како се физиологијом објашњава изговор неких речи.
Наиме, изгледа као да физиологија не смета народима других језичких говорних подручја, а некима смета.

Као примере, навео бих неке речи у енглеској и у срб(п)ској верзији писања:

aBsolutist,
aBsolutely,
aBsorbing,
aBstain,
aBstract.
***
аПсолутист,
аПсолутно,
аПсорбовање,
аПстинирати,
аПстракт (апстракција).

Овим не негирам постојање разлика међу језицима, него да укажем да људи енглеског говорног подручја немају "физиолошке" проблеме при изговарању наведених примера.
Међутим, они показују да имају "физиолошке" проблеме у изговору неких речи пореклом из језика других народа.
О Кинезима и да не причамо ...

Не ради ни о каквој физиологији, него о некој врсти тврде баријере између слуха и моторике говорног апарата. Такву баријеру стичемо од најмлађих дана и не развијамо способности изговора појединих гласова којих нема у нашем језику.

Лично, пишем и изговарам срПски, јер сам тако навикао, али ми не смета ни срБски и имам утисак да "у том грму има неки зец".

П.С. Ру-На ? (Да не додајем слова, звучи ми нешто познато).
McKinley
((stadra))
01. март 2010. у 02.34
Не постоји? Како онда оправдавате да једначење сугласника по звучности има изузетке када је Д у питању (љуДски, преДсједник, преДстава, оДштета, подШишати, оДштампати...)
а нема изузетака када се ради о слову Б.

----------------
Аман више! Д трпи изуетак јер се налази на крају ПРЕФИКСА, ако знаш шта је префикс. ПРЕД+става, ПРЕД+седник, ОД+штета.

Одступања НЕМА кад се сугласник налази на крају корена, тј. кад се на реч додаје СУФИКС. СРБ+ски=срПсКИ.

Стране речи подлежу бројним изузецима, а то опет везе нема са нашим речима и додавањем СУФИКСА.

Престани више бркати бабе и жабе, није довољно да препишеш правило као сад, ако га не разумеш.

McKinley
((stadra))
01. март 2010. у 02.35
Шта рећи? Па скоро сва радна места су заузели такви с обновљеним градивом из основне школе или покривају значајна радна места где се подразумева велико радно искуство они без имало радног искуства!!!

------------------
Као ти, очигледно, јер ти обнављаш градиво и сматраш да је то довољно.
McKinley
((stadra))
01. март 2010. у 02.38
Физиолошки ?
Није ми јасно како се физиологијом објашњава изговор неких речи.
Наиме, изгледа као да физиологија не смета народима других језичких говорних подручја, а некима смета.

---------
Ево и тебе, као што се и могло очекивати.
Дакле, Јоцко, ти народи исто хтели-не хтели изговарају П испред безвучних сугласника, али у писању задржавају Б јер немају фонетско писмо. Разлучите више основне ствари, аман.
McKinley
((stadra))
01. март 2010. у 02.44
*Аман више! Д трпи изуетак јер се налази на крају ПРЕФИКСА у СЛОЖЕНИЦАМА, ако знаш шта је префикс. ПРЕД+става, ПРЕД+седник, ОД+штета.

Питање о задржавању слова Б испред СУФИКСА -ски се искључиво може поставити са становишта идеологије, политике, националног интереса... НИКАКО не и са становишта језичких правила. Да ли је то толико тешко схватити?
PyHa
(метеор.)
01. март 2010. у 02.46
Као ти, очигледно, јер ти обнављаш градиво и сматраш да је то довољно.

----------------------------
Не сматрам, таман посла, већ сам бацила око на радно место лингвисте на СЦ :)
мора да је забавно, као у дечјем вртићу!
PyHa
(метеор.)
01. март 2010. у 02.48
Питање о задржавању слова Б испред СУФИКСА -ски се искључиво може поставити са становишта идеологије, политике, националног интереса... НИКАКО не и са становишта језичких правила. Да ли је то толико тешко схватити?
--------------------------------------

Тешко. Јер да није, не бих била овако упорна.
McKinley
((stadra))
01. март 2010. у 03.07
Runa, ako razlučiš šta je PREFIKS u složenicama a šta SUFIKS u izvedenim rečima, i da nije isto da li se reč gradi dodavanjem jednog ili drugog, možda će ti biti jasno.

Mene u celoj priči užasno iritira što ja shvatam da ti ne znaš te osnovne stvari, i to ti i govorim bez uvijanja. Da bi razumela nešto što je složenije, moraš prvo naučiti ono osnovno.

A pošto nisi upućena, ja sasvim dobrovoljno dolazim ovde i od ovoga nemam apsolutno ništa kao ni ti. Radim to iz nekog idiotskog entuzijazma, koji je toliki da ću vrlo uskoro to početi za džabe da radim i po dijaspori, dok bajsom budem putovala po svetu. Ima nas još blesavih koji se ne rukovode samo ličnom korišću.
NVuk
01. март 2010. у 06.37
Ово је ваљда десети пут да читам овакву беспредметну дискусију о Србима, српском и једначењу по звучности. И увек објашњење некога ко зна о префиксима, и увек неразумевање оних који једноставно изгледа не прочитају то објашњење, или га прескачу јер њиховом ”теоретисању” не одговара.

Али Стадра прочитај још једном Јоцка, човек има право што се тиче ”физиологије”. Није у питању сигурно немогућност изговарања тих комбинација. Енглеско "б" у тим абсолутно-апсолутним комбинацијама је изговорно нешто између б и п. Као што и вођство нико не изговара ђс, већ ближе ћс, без обзира како се писало и шта правило (овде изузетак) рекло. То не значи међутим да је немогуће ту комбинацију изговорити, ево пробам и иде.

Чини ми се да је Јоцко у праву: постоје извесни гласови, комбинације које човек никако не може да изговори или му бар ”не леже” ако није трениран од детињства. Типични примери: француско ”р” за било који други народ, енглеско мекано тх за французе па и за нас, а да не идемо даље на далеки исток и филипинце и кинезе са њиховим: ”Истиб, кен ју хел? Мај искрин из истак, мај Виндоу дазнт ворк.” (Steve, can you help? My screen is stuck, my Windows doesn't work.) Физиолошки очигледно не постоји никакав проблем да се на почетку речи изговори комбинација СТ, али они то једноставно не могу. Граматички није никакав проблем да се множина направи додавањем суфикса као у већини индоевропских језика, али њихов мозак то једноставно не прихвата, без обзира што умеју за тобом да понове ”Виндоуз” - у реченици га неће употребити јер њима нема логике.

(дигресија - кад ми је Кинез објаснио њихов систем са неколико плурала који се постижу додавањем речице пре субјекта па може бити прозор, пар прозора, више прозора, много прозора итд, а не постоји плурална реч прозори, рекох да онда лепо изговара Microsoft ManyWindow 2000, јер је и то боље него само MS Window. Наравно у шали, али је он из вица почео то да користи и граматички му је сасвим ”легло”).
McKinley
((stadra))
01. март 2010. у 07.38
Vuče, mene više mrzi da objašnjavam. U ovom slučaju, Jocko nije u pravu, a nisi ni ti, jer pri izgovoru aBSolut, čuješ nešto između B i P samo ako napraviš pauzu između ta dva glasa trudeći se da izgovoriš B, ali kada tu reč izgovoriš bez pauze, uvek se čuje P.

Jocko, a i ti, jeste u pravu što se tiče percepcije izgovora prvenstveno zvučnih/bezvučnih glasova kod različitih naroda. Neki narodi jednostavno 'ne čuju' pojedine glasove u određenim glasovnim sklopovima jer takvi glasovni sklopovi u njihovom jeziku ne postoje. A pošto ih ne čuju, ne mogu ni da ih lako izgovore.
nacht_und_nebel
(ilegalac)
01. март 2010. у 08.41
Bogami, uobraziću se, pogledaj samo koliko njih se skupilo da rečju i delom dokaže ispravnost mog stava* :)
________________________________
*(treći odgovor u ovoj temi)
GeForce848
01. март 2010. у 09.04
Da li koriscenje cirilicom pravi vece Srbe od nas?
Da li je veci Jevrejin onaj koji nosi kapicu(kipa) ili onaj bez toga?
Ako je moja tastatura na japanskom kome smeta kako ja pisem?
Na primer.
PyHa
(метеор.)
01. март 2010. у 09.55
У Закону о употреби писма Р.Србије стоји да је ср?ско писмо ћирилица а хрватско (бошњачко итд)латиница.
McKinley
((stadra))
01. март 2010. у 11.48
У Закону о употреби писма Р.Србије стоји да је ср?ско писмо ћирилица а хрватско (бошњачко итд)латиница.
--------------
Izostavila si samo najbitniji detalj u nazivu tog zakona koji glasi: Zakon o SLUŽBENOJ upotrebi jezika i pisma.
Jocko4
(observer)
01. март 2010. у 11.48
Скренули смо дискусију на __БС-ки - __ПС-ки, једначење сугласника по звучности, ако је префикс ..., ако је суфикс ...

Мене је инсистирање појединих учесника и у другим форумима навело на размишљање о оправданости правила (конвенције) и наших навика у изговору. Ради се о поларизацији гледишта; ако се држимо установљеног правила, требало би да изговарамо 'срПски', али примере које наводе поборници 'срБског' не могу баш олако да занемарим.

Кинез који од малена живи у другом говорном подручју, нема проблема у изговору гласова на начин какав не постоји у његовом матерњем језику.
Арапи имају проблем при изговору гласа П (саБун, каБут, Батрол, ...), али само ако су се с тим гласом срели кад су већ прошли фазу форматирања изговора гласова у свом језику. Имају муке да изговоре речи (у енглеском) код којих се један за другим налазе сугласници ___STS.
Ми бисмо имали одређене муке да изговоримо неке гласове из арапског језика (њихова чувена четири гласа Х).
Енглези имају проблеме у изговору наших гласова Љ, Њ, Ћ, Ђ и понекад Ч (што ме чуди, јер глас Ч имају, премда не идентичан нашем Ч).
Ми имамо тешкоће у изговору неких самогласника у енглеском, од оних које немамо у српском.

Зато сам склон да мислим да је проблем више у вези слуха и стеченој разрађености говорног механизма.

Сад бих се вратио на тему ...

Укратко, из приложеног видео клипа не видим неке јаке аргументе да је једино у српском могуће кореновање речи у циљу потврде претпостављене тезе. Можда би 'Трофа' могао да објасни суштину на коју покушава да укаже професор из тог клипа. Наиме, имам утисаак да је 'стварање' у његовом излагању тесно везано за материјално ('твар'), док 'creation' може да убухвати и нематеријално.


Jocko4
(observer)
01. март 2010. у 12.05
Замолио бих модератора да обрише четири пута поновљену (исту) тему изнад ове дискусије. До тога је вероватно дошло грешком, а нема никакве потребе да заузимају простор на првој страници.
Хвала.
McKinley
((stadra))
01. март 2010. у 13.18
Htedoh i ja to da zamolim, ali mi se čini simptomatičnim to što moderator već danima očito žmuri na pet puta ponovljenu temu. Kao što izdvojenu temu, a skoro o istom pitanju, drži već mesecima, iako se od novembra na njoj niko nije oglasio.
PyHa
(метеор.)
01. март 2010. у 13.34
Izostavila si samo najbitniji detalj u nazivu tog zakona koji glasi: Zakon o SLUŽBENOJ upotrebi jezika i pisma.
--------------------------
Мислите СЛУЖБЕНОЈ ако вам је писање по овом форуму посао или забава?
McKinley
((stadra))
01. март 2010. у 15.17
Ne bih u vaš ostrašćeni tabor ni po jednom osnovu.

Jocko4
(observer)
01. март 2010. у 23.26
Професор Михајло Јелић је документовано показао да је до промене правила у писању 'срБски' дошло после много векова.

Остаје питање у вези самог изговора, одн. да ли је оно чувено Вуково: "... пиши као што говориш" допринело промени правила у писању речи: срПски, СрПкиња, СрПче, итд.?

Јелић је указао и на оно о чему је говорила 'Стадра', о правописном правилу, да у српском језику код усвојених страних речи треба да се очува њихов корен. Он сматра да би исти став требало да буде примењен и у случајевима наших речи.
PyHa
(метеор.)
02. март 2010. у 04.07
McKinley
((stadra))
01. март 2010. у 15.17

Ne bih u vaš ostrašćeni tabor ni po jednom osnovu.
----------------------------------------------------

Ако је ово упућено мени, господине, наведите ТАБОР у који ме својевољно сврстасте, пошто ја не припадам ниједном ТАБОРУ.

Да ли је по вама острашћеност до бола трпити неправду и не реаговати адекватно јер сте већ самим постојањем унапред осуђени да сте дивљак, ОСТРАШЋЕН!!!
PyHa
(метеор.)
02. март 2010. у 04.25
GeForce848
01. март 2010. у 09.04

Da li koriscenje cirilicom pravi vece Srbe od nas?
Da li je veci Jevrejin onaj koji nosi kapicu(kipa) ili onaj bez toga?
Ako je moja tastatura na japanskom kome smeta kako ja pisem?
Na primer.
---------------------------------------------------------

Ако сте један од корисника рачунара који нема администраторска права, а добили сте рачунар на коришћење (због посла, а шеф Јапанац одређује правила), и немате инсталирану подршку на рачунара за коришћење НЕјапанске тастатуре, а некако бисте се осећали посрамљено ако вас шеф "ухвати" да илегално користите кинеску тастатуру јер вам је дао наговештај да не подноси Кинезе - онда сте приморани да куцкате на јапанском.
McKinley
((stadra))
02. март 2010. у 06.03
Ако је ово упућено мени, господине, наведите ТАБОР у који ме својевољно сврстасте, пошто ја не припадам ниједном ТАБОРУ.

Да ли је по вама острашћеност до бола трпити неправду и не реаговати адекватно јер сте већ самим постојањем унапред осуђени да сте дивљак, ОСТРАШЋЕН!!!
------------------

Runa, ovo nije mesto za bilo čije frustracije. Ti si se sama svrstala u tabor onih što gluvo i slepo a bez ikakavih stručnih argumenata insistiraju na promeni jezičkog pravila koje se može pravdati samo ideo-političkim stavom.
Nemam ništa protiv tvojih istomišljenika koji su svesni da je to ideološki stav i brane ga jedino sa tih pozicija, ali imam protiv takvih kao što si ti koji ostrašćeno pokušavaju da izmisle jezičko pravilo kojim će tu ideju pravdati.
Pre deset postova sam ti odgovorila: ne brkaj babe i žabe.
PyHa
(метеор.)
02. март 2010. у 06.19
Runa, ovo nije mesto za bilo čije frustracije. Ti si se sama svrstala u tabor onih što gluvo i slepo a bez ikakavih stručnih argumenata insistiraju na promeni jezičkog pravila koje se može pravdati samo ideo-političkim stavom.
Nemam ništa protiv tvojih istomišljenika koji su svesni da je to ideološki stav i brane ga jedino sa tih pozicija, ali imam protiv takvih kao što si ti koji ostrašćeno pokušavaju da izmisle jezičko pravilo kojim će tu ideju pravdati.
Pre deset postova sam ti odgovorila: ne brkaj babe i žabe.
------------------------------------------

Не бркам бабе и жабе ПРЕФИКСОМ и СУФИКСОМ.
Језичко правило већ постоји у изузецима - нарушен је корен речи.
McKinley
((stadra))
02. март 2010. у 07.15
Au bokte, ti ili ne umeš da čitaš ili si... Koren reči se uvek menja ako su suglasnici različiti po zvučnosti. Izuzeci NISU vezani za koren, nego za prefiks u složenicama a to je ono što se dodaje ISPRED reči, koren je na suprotnoj strani, kapito?

PyHa
(метеор.)
02. март 2010. у 07.23
Non capisco.

Али ово разумем:

"у српском језику код усвојених страних речи треба да се очува њихов корен. Он сматра да би исти став требало да буде примењен и у случајевима наших речи".
McKinley
((stadra))
02. март 2010. у 07.51
"Он сматра" nije dovoljno da bi bilo usvojeno kao norma.
PyHa
(метеор.)
02. март 2010. у 08.02

"Он сматра" nije dovoljno da bi bilo usvojeno kao norma.

---------------------------------------
Није довољно, али сам навела као пример речи које разумем, а ваше, искрено, не могу да разумем.
McKinley
((stadra))
02. март 2010. у 09.44
Tvoj problem.
PyHa
(метеор.)
02. март 2010. у 10.21
Знам. Лепо што је стало убеђивање да све што је вама разумљиво мора бити и мени.
Jocko4
(observer)
02. март 2010. у 12.10
Приписивање неких идеолошких мотива није најподеснији начин да се диквалификује нечије опредељење по питању не/придржавања правила о писању 'срБског', или 'срПског'.

'Стадра' је навела и објаснила важеће правило и то је у реду.

Међутим, такво правило је успостављено после много векова важења другачијег правила, о чему је говорио и професор Јелић. Приложио је фотографије разних докумената, из којих се види да је претходно правило ('срБски') примењивано још од времена светог Саве.
Јелић је пропустио да наведе од када је то правило напуштено, одн. које године у XIX веку се прешло на варијанту 'срПски'.

Као што рекох, ја пишем 'срПски', разумем да је то по важећем правилу и на то сам навикао.
А можда сам навикао да примењујем правило које у себи садржи противуречност и одступа од историјски јачег правила ?
Можда је већина нас у истој ситуацији ?

Лично, за ауторитете (у било којој струци) прихватам оне чији ставови до сада нису уздрмани. У супротном, сврставам их у врсне познаваоце дате проблематике.
У конкретном случају, извесни ауторитети, или "ауторитети" су формулисали правило, које делује као изузетак у сродном скупу речи.

Навео бих и примере:
роб - робовски - роПски (роБски) (?);
брдо - брдовито - брДски (брТски) (?).

Alan-Ford
(Uprkos tome / upravo zbog toga)
09. март 2010. у 11.33
Stvoritelj
Roditelj
Bog

Alan-Ford
(Uprkos tome / upravo zbog toga)
09. март 2010. у 11.48
Sve primeti cova, ali ne ovo gore da je Srb = Bog tj. da je Covek = Bog.

Jer kad jezik nastaje tada se svi ljudi zovu imenom jednim, u ovom slucaju, - SRBi.

Jocko4
(observer)
09. март 2010. у 13.21
Јел' то нека "наука" заснована на укрштеним речима ?
Jocko4
(observer)
09. март 2010. у 15.30
Уместо минуса, више бих волео да ми се објасни принцип комбиновања, е да не умрем у незнању.
Јер како сам брљив, могао бих да кренем обрнутим редом и добијем БРС, а онда закључим да СРБи БРСте.
;)
Jocko4
(observer)
12. март 2010. у 14.36
Рекао бих нешто о мом утиску при изговарању 'срПског' и срБског'.
Стадра каже да је тешко изговорити срБски.

Ако променимо наглашавање гласова, можемо да дођемо до варијанте изговора која би гласила: 'сРбски' (нагласак на Р) у поређењу са 'срПски'. У том случају не осећа се тешкоћа у изговору гласа б.
Међутим, мој слушни утисак је као да се тада тежиште преноси на поједниначно (Срб), а не на заједничко (Срби).
Да ли и други имају сличан утисак ?
PyHa
(метеор.)
12. март 2010. у 18.22
Имам сличан утисак и покушах га објаснити:
Хришћанство је окренуто ка појединцу. Словни знак Б представља јединство три слова (Б-О-Г).
Свето тројство.
opera
(muzicar)
13. март 2010. у 11.09

Runa, ajde sad lepo objasni ovu svojuteoriju. da ne kazem nebulozu.
PyHa
(метеор.)
14. март 2010. у 18.25
На самом почетку теме је линк у ком се прича о томе.
Jocko4
(observer)
15. март 2010. у 01.15
РуНа,

Нисам имао тај утисак, већ сам упоређивао изговор: СрБин, СрБи, срБски, сРбски и срПски.
Кад нагласим глас Р, не осећам тешкоћу у изговору срБски, али ме тада асоцира на Срба и Србе, а не Србина. Нисам лингвиста, али ми изгледа да је оно _ин додато у каснијој историји.
 Коментар Запамти ову тему!

Looking for Oil Diffuser Necklaces Sterling Silver?
.