Дискусије : Правопис

 Коментар
Jocko4Порука негативно оцењена. Покажи

Питање за Стадру
Jocko4
(observer-analist)
23. јул 2009. у 10.47
Стадра,

Замолио бих те да ми објасниш, зашто се у Српском за 'обраду' (података, информације, ...) користи израз 'процесуирање' ?
Знам да је у Енглеском 'processing' и да се некад избегавало додавање германизованог наставка (-ирати) за глаголе и глаголске радње.
У овом случају имамо '-уирати.

Немам намеру да дискутујем, него saмo желим да чујем објашњење.
Хвала.
stadra
23. јул 2009. у 11.37
'Procesuiranje' je glagolska imenica; 'procesuirati' glagol.
Razlika je samo u vrsti reči, te tu i nema mesta raspravi - obe reči su pravilno izvedene (nastavak za gl. imenice -nja, nje, nju; nastavak za infinitiv -ti).

Inače, tendencija u srpskom jeziku je da se sve češće koriste glagolske imenice i imeničke konstrukcije:
- Oprez, uzimanje terapija i kontrola pritiska (Oprez, uzimajte terapije
i kontrolišite pritisak)
- Marinković hroničnim bolesnicima preporučuje oprez, što manje izlaganja suncu... (...preporučuje da se što manje izlažu suncu...)

(Primeri su iz jedne od vesti sa naslovne strane SC)
Jocko4Порука негативно оцењена. Покажи

Jocko4
(observer-analist)
23. јул 2009. у 12.05
Хвала.

Да ли то значи да се прихвата процес-Уирање (глаголски, процесуирати), а не процес-Ирање (процесирати), или процес-овање (процесовати) ?

(Питам зато што ми је потребно за једну кореспонденцију, па бих желео да избегнем грешку).
stadra
23. јул 2009. у 12.51
Izvini, nisam pažljivo pročitala pitanje.

Reč je o sufiksu -irati, koji spada u tzv. sufikse stranog porekla, i to one za reči koje su primljene preko nemačkog ili frnacuskog jezika.

E sad, otkuda to 'u'?
Pravilno izvođenje bi bilo proces > -irati. Zanimljivo je da se u RMS iz 1967. i navode tako izvedeni oblici: procesiranje, procesirati.

Međutim, u Klajnovom i Šipkinom Rečniku stranih reči iz 2006. navode se samo oblici procesuirati, procesuiranje.

Našla sam Klajnovo objašnjenje u vezi sa tim 'u':
„Za 'u' možda i ima nekog opravdanja, budući da imenica proces dolazi od latinskog processus, us, četvrte deklinacije, gde je 'u' deo osnove: otuda u pravnom rečniku i pridev procesualan. Slično su nastali i glagoli graduirati, od gradus, us 'stepen', i situirati, od situs, us 'položaj' (ta latinska imenica danas nam preko engleskog dolazi u obliku sajt). Istina, takve glagole mi ne pravimo direktno iz latinskih imenica, nego ih preuzimamo iz modernih jezika, pre svega iz nemačkog - a Nemci kažu graduieren, situieren, ali prozessieren, što bi odgovaralo našem procesirati." (NIN, 29. maj 2003)

Očito je oblik 'procesuirati' prihvaćen i normiran u novijim rečnicima kao pravilan shodno onom pravilu/savetu svih lingvista da se reči koje su zaživele u srpskom jeziku u nepravilnom obliku ne prilagođavaju na silu gramatičkim pravilima.
Jocko4Порука негативно оцењена. Покажи

Jocko4
(observer-analist)
23. јул 2009. у 13.22
Стадра,

Хвала још једном.
Добио сам исцрпан одговор.
Не знам како се раније нисам сетио латинског 'processus', који наводи Клајн. Очигледно сам се ослонио на енглески 'to process', 'processing', ...
nacht_und_nebel
(ilegalac)
25. јул 2009. у 15.10
Bez namere da ulazim u način formiranja reči, samo želim da navedem njihovu uobičajenu primenu:

PROCESIRATI - obrađivati podatke procesorom (računarom)
PROCESUIRATI - Podvrći nekoga ili nešto pravnom postupku (procesu)

Jocko4Порука негативно оцењена. Покажи

Jocko4
(observer-analist)
26. јул 2009. у 00.54
nacht_und_nebel,

Ова реч (именица) је врло често у употреби (у Српском) последњих 10 - 20 година, а сећам се да се раније ретко користила. Уместо ње, најчешће смо говорили 'обрада' (података, предмета, и сл.).
Како сам се са њом много више сретао у Канади, ја сам је преводио као 'обрада', 'процесирање', 'процесовање'.
Објашњење које је пронашла Стадра ми није падало на памет, а било је ту, "пред носом".
Шта је - ту је, сад процесуирамо.
:)

stadra
31. јул 2009. у 03.47
NAcht_und_nebel, mislim da si primetio lepu razliku koja je, čini mi se, promakla profesoru Klajnu (što se ponekad dešava i njemu). Čini mi se da bi to rešenje moglo biti dobro jer se pravi razlika između pozajmljenica - jedne usvojene iz latinskog koja je u naš jezik ušla preko nemačkog a koja ima jedno značenje, i druge, usvojene iz modernog engleskog, koja ima sasvim drugo značenje. Čak bih ti predložila da profesoru Klajnu pošalješ svoj odgovor kao predlog i zamoliš ga da napiše svoj sud o tome.
 Коментар Запамти ову тему!

Looking for Tassel Necklaces?
.