Nimalo, ali ni malo ni mnogo.

U tom slučaju zovi u pomoć trio fantastikus, odnosno Etu-Dragoljuba-Irenicu.

Stadra,

>'Nimalo, ali ni malo ni mnogo.'
- - -

Замолио бих те да наведеш неки пример за употребу 'нимало'.

Затим, ако има случајева у којима је правилно да се напише 'нимало',
да ли има случајева да је правилно 'нимного' ?

Затим, ако има случајева у којима је правилно да се напише 'нимало',
да ли има случајева да је правилно 'нимного' ?
--------------

Nema slučajeva, već je u svim slučajevima (osim u navedenom 'ni malo ni mnogo') jedino pravilno sastavljeno pisanje priloga 'nimalo'.

Do slivanja dolazi s vremenom, prvenstveno zbog tzv. jezičke ekonomije, ili zbog govorne prakse i ugledanja na slične spojeve koji su već pretrpeli promene ili su izvorno drugačije pisani a lakši su i 'tečniji' za izgovor. To što tebi 'ne zvuči' sliveno, možda najviše svedoči o činjenici koju si naveo - da si pravopis i sam jezik učio 'po starom', a, pošto ti to nije struka, verovatno jezik ne pratiš u tolikoj meri da bi i 'na uho' osećao promene koje su se desile poslednjih dvadesetak godina.

Na temi iznad polemika je o spoju koji se 'po starom' a i 'po trenutnom' piše rastavljeno, ali o kojem se u pravopisnim priručnicima poslednjih petanest godina ističe da bi ga trebalo pisati sastavljeno jer se čuje kao jedna akcenatska celina.

I to nije usamljen slučaj.

Takođe, ni prilog 'nimalo', odnosno njegovo srastanje od Pravopisa iz 1960. do ovog koji je danas važeći, nije usamljen slučaj. Isto se desilo i sa rečima: nijedan, zasad (ali i za sad), odsad (od sad), autoput (bilo je auto-put), usput (bilo je uz put), uživo (bilo je u živo)...

'За сад' ми је и у "моје време" деловало чудно, јер је довољно рећи 'сад', без оног 'за'.
'Засад' може да се односи и на засад биљке.

--------
Podsećaš me na starog lektora s kojim sam jedno vreme radila, predstavnika tzv. purističke struje u srpskom jeziku, koji se ježio od složenica poput: otpočeti („Šta znači otpočeti?!", iznervirao bi se svaki put kad bi neki novinar to napisao. „Kao da nije dovoljno nešto početi.") Ali to je pravilno, kao i za+sad, ma koliko te/vas nerviralo ;)

Naravno, znaš da se 'zasad' (biljke) i zasad (prilog) razlikuju u akcentu, a u tesktu po konetekstu.

-----------

Некада су оба облика, 'успут' и 'уз пут' прихватана као правилна, зависно од контекста.
Напр.: Уз пут је је подигнута ограда, а Миле је успут пребројао тарабе на тој огради.

Pa nije baš tako. Pravopis iz 1960. propisivao je samo odvojeno pisanje 'uz put' (npr: Uz put su svratili na čašicu), dok se danas pravi razlika pa je sastavljeno u prenesenom, a odvojeno u doslovnom zančenju 'uz put', 'uz drum', 'uz stazu'.

-----------
Слично је у случајевима: 'једампут' - 'један пут', 'двапут'- 'два пута'.

Ovo zapažanje je u redu, s napomenom da u 'jednaput' ne dolazi do glasovne promene i da se to 'jedanput' uvek piše sastavljeno, dok je 'dvaput' ili 'dva puta', 'triput' ili 'tri puta'...

-----------
Или: Представа "Нека виси Педро" ће бити одиграна на отвореној позорници у живо (ууупс !), а снимање ће бити преношено уживо.
(Током снимања, редитељ је ужив'о. ;))) ).

„Prilog 'uživo', danas tako čest u jeziku radija i televizije, 1960. godine tek je počinjao da se javlja, usled čega uopšte nije normiran u to vreme. Poređenjem s drugim prilozima sličnog sastava, npr. 'ucelo', 'usitno', 'ukratko', 'uludo' došlo se do zaključka da je i za 'uživo' opravdanije spojeno pisanje." (Srpski jezički priručnik)

------------------
Или: 'Отсад' и 'од сада' су раније били прихватани равноправно.

Pa i sada su, to sam i napisala u zagradi, s tim što opet ne dolazi do glasovne promene, reč je o odstupanju od jednačenja po zvučnosti ('d' ispred 's' i 'š'), te je: 'odsad', 'odsada', ali i 'od sad' i 'od sada'.

Stadra,

Мислим да бисмо се тај стари лектор и ја врло добро слагали. :)
Кад сам се сретао с (покојним) Миодрагом Павловићем, често смо разговарали о "чистом" начину изражавања. Остао сам убеђен да се тиме постиже већа снага исказа, без сувишног баласта.
С друге стране, прихватам да је оно што говорник настоји да пренесе, а то је мисао, допушта већу слободу у изражавању.