Moje iskustvo u sadjenju paradajza je da se može saditi u saksiji ali saksija mora da bude velika (ne one male za muskatle).

Lakse je kupiti rasad nego krenuti od semena. Mora da se prska redovno, naročito od cvetanja do ploda jer je tada najranjiviji. Naravno mora se obratiti paznja na karencu.

Paradajz na direktnom suncu je bolje uspeo od onog u hlad-sunce varijanti.

Ne znam gde živis ako smo na istom kontinentu mogu ti dati spisak šta ti sve treba za paradajz (zemlja, prehrana, prskanje i sl).

Napominjam da nisam ni proizvodjac paradajza ni botanicar, ali volim da eksperimentisem sa biljkama i sadnicama.

posadi ih ukoso(brze se razviju zile)razmak 50-60cm.posto želiš samo prirodno stavi nekoliko njegovih listova u zemlju može i kopriva,istucanu ljusku od jajeta,koprivu skuvaj i zalivaj,to je prirodno djubrivo koje paradajz voli,
koje imaš u saksiji sipaj vodu u tacnice da uzima sam koliko mu treba,u basti tek kada mu listovi uvenulo vise,uvek uvece,
napravi uz stabljiku oblik levka da voda ide direktno u zile i samo ispod zalivaj ali ne preteravaj sa vodom biće vodenast i bljutav,bez ukusa i mirisa kao ovaj na zapadu koji mi jedemo,
posalji mi jedan listic da osetim pravi miris.
Lep pozdrav tebi i mom Beograd

Pozdrav svima,
Liketa želim ti mnogo uspeha u uzgoju paradajza, ja već nekoliko godina bistrim tu tematiku i nadam se da mi dobro ide.A muka me naterala jer volim paradajz i volim da ne jedem prskano ali sad je to gotovo nemoguće izvesti jer su sve te sorte dosta notporne bez zaštite koja je gotovo neminovna.To koliko sam ja shvatio ti je kao sa rasnim psima ako im ne daješ sve moguće vakcine vitamine i nege skoro da će uginuti a mešanci nevide ni nege ni vakcine a živi i dugovečni budu.
Pazi moja iskustva pradajz kupim rasadu uslov je da nabaviš kod nekog pouzdanog i proverenog uzgajivača ako možeš. Ja lično kad sadim u mojoj bašti paradajz komšije misle da sam nekog ubio pa ću ga zakopati a onda kad vide da nema mrtvaka pitaju me jel to rupa za voće? Ja sam nekako svatio da što je dublje koren on teže gubi vodu iz zemlje tako da ga nemoram često zalivati. E sad još nešto ova biljka strašno ne podnosi plamenjaču mislim da to sremci zovu medljika, plamenjača je gljivično oboljenje koje nastaje naročito posle kiše i čestog i obilnog zalivanja kada je ispod biljke mnogo vlage.Ja zato duboko ukopavam koren da ne moram često zalivati biljke jer se trudim da zemlja ispod bude što suvlja da nepodparava biljku i kad zalivam ja je posle zagrnem suvom zemljom.Paradaj se nažalost mora preventivno prskati protiv plamenjače posle svake obilnije kiše jer od plamenjače listovi se osuše a zatim i plodovi. Kad paradajz počne da pokazuje male plodove poženjo ga je onda prihraniti djubrivom koje u sebi ima kalcijuma može Vuxal da nebi plodovi trunuli odozdo. Kad plodovi počnu da sa zelene boje polako prelaze na crvenkastu tada je poželjno ga poihraniti preko lista ili korena nekim kalijumovim djubrivom ili kalijumovom soli,jer je kalijum bitan element koji biljci potpomaže transver šećera u plod da bi bio lepši i ukusniji. I to je odprilike to izbegavaj česta zalivanja i obavezno zakidaj zaperke jer zaperci odvlače dosta hranljivih sastojaka iz biljke a i plodovi će biti krupniji a biljka naprednija.Ako ne znaš šta je zaperak pomoći ću ti slikovito. Izpruži tri prsta kao (srpski pozdrav) palac bi predstavljao stablo srednji prst je grana a kaži prst u sredini je zaperak. Zaperke okidaj i imaćeš paradaj pravi. Aj kad bude rodio zovi na probu ja sam od tebe 50 ak kilometara severnije.
Pozdrav srećno.