Дискусије : Мој врт

 Коментар
Lesnik-kako??
prlja
(opticar)
27. новембар 2010. у 07.09
Imam obične francuske lesnike,kako iz saksiji da dobijem sadnicu,prošlog proleca sam ubacila lesnik direktno u zemlju u basti ali ništa nije izniklo.
hvala lepo
Mostro
(junior member)
27. новембар 2010. у 14.17
Lesnik-lako.
To je ko korov, posle nećeš moći da ga istrebis. Pa zasadi to kad malo poraste, ako ti bas treba.
prlja
(opticar)
27. новембар 2010. у 15.07
Pa šta treba da uradim,da ubacim lesnik u saksiju sa zemljom i držim u kuci dok ne iznikne,kasnije presadim u bastu.Jeli tako?
hvala na javljanju
Mostro
(junior member)
27. новембар 2010. у 16.48
pa taj koji si zasadila može da nikne i druge godine ! Postoji vise vrsta pitomog lesnika koji se uzgajaju. Treba znati neke karakteristike o njima. Lesnik može da se razmnozava vegetativno, nagrtanjem, kalemljenjem i polozenicama. Najzgodnije je polozenicama i kad pusti korenje onda se rasadi. Onaj koji je sadjen iz semena najsporije napreduje. Primera radi, vocka koja se dobije vegetativnim razmnozavanjem daje rod tek u četvrtoj godini ( a najveci rod od 8 do 18 godina). Vocka koja izraste iz semena pocinje sa rodom 3-5 godina kasnije nego ona dobijena vegetatinvim razmnozavanjem.
To nisu jedine zavrzlame kad je u pitanju pitomi lesnik. Obično se sadi po 5 razlicitih sorti zbog sterilnosti. Lesnik jeste jednodoma biljka, ali se desava da ili muski ili zenski cvetovi cvetaju ranije jedni pre drugih, pa je rešenje nadjeno bas u gajenju drugih sorti u blizini (do 20 metara). Ima i odredjene klimatske i pedoloske zahteve (nisi napisala gde si, ali to je biljka srednje i severne Evrope i jedna od najstarijih vrsta). Živi 80-150 godina.
Seme se inače sadi na 5 cm dubine u vlaznom pesku i drzi se do marta, kasnije se presadjuje. Razmnozavanje semenom se radi u slučajevima ukrstanja sorti. Lesnik živi u simbiozi sa gljivom mikorizom i smatra se da od nje dobija azot, pa se zato on djubri uglavnom sa kalijumom i fosforom, tj, pribegava se NPK djubrivima sa najmanje azota.

Kao sto vidis, može biti i komplikovano, sve zavisi od sorte kad je pitomi lesnik u pitanju, nacina razmnozavanja, a i drugih faktora. Za 'francuski' lesnik nisam čuo, možda imaju neku sortu, ali najveci proizvodjaci su Turci. Italijani i Spanci.
prlja
(opticar)
27. новембар 2010. у 17.08
Hvala na javljanju,ovo mi sve nekako izgleda puno komplikovano. Da to je pitomi francuski lesnik koji je prilično krupan.Pa ja sam mislila ako ga ubacim u saksiju onako u ljusci da će on da iznikne,ali izgleda da to nije bas tako.U pitanju je Zapadna Srbija ne znam koliko podnosi niske temperature.
Hvala još jednom
Mostro
(junior member)
27. новембар 2010. у 17.30
ma podnosi on dobro niske temperature ( i -25), u cvetanju i do minus 9. Treba mu rastresito zemljiste, koren mu nije dubok ali je vrlo razgranat. Kad se rasadjuje kopa se rupa u precniku 1 metar i pola metra u dubinu, ide i djubrenje. Ima i stetocina koje ga napadaju (grinje), znaju i plodovi da budu crvljivi, znaci potrebna je i zastita insekticidima, a i protiv pepelnice. Divlji je nešto drugo, ali su mu plodovi sitniji.
Možda nije loše da pitas po lokalnim rasadnicima, to su najbolja rešenja jer se uglavnom u njima prodaju sadnice koje odgovaraju tom klimatskom podrucju.
cubensis
(hmm)
01. децембар 2010. у 12.41
:)))
ali ona želi da jednostavno zabode lesnik u zemlju i na proleće da obere dva kila lesnjaka!!!
a ti si tu poceo strucno i ozbiljno da je mucis.
bas nemas srca.

Mostro
(junior member)
02. децембар 2010. у 12.30
pa, bolje je da zna kako se to radi, pa će možda da kupi sadnicu i ranije dodje do svojih lesnika. Možda će i iz semena biti nešto, ali za to treba imati strpljenja. Mada, pitanje je i od koje su godine te semenke i kolika im je klijavost, nije to seme ambrozije pa da može da isklija i posle 20 godina.
 Коментар Запамти ову тему!

Looking for Tassel Keychain ?
.