Државни удар у Кијеву? Запад доноси „бациле куге” у Украјину

Украјински лидер Владимир Зеленски је све чешће критикован у западним медијима као аутократа, док је бивши војни командант Валериј Салушни хваљен. Да ли би могло доћи до војног удара у Украјини уз подршку Запада?

Могући нови украјински владар? На архивској фотографији: генерал Валериј Салушни током служења као главнокомандујући украјинске војске.
Владимир Корнилов

У Украјини се изразито мирише на државни удар. Барем се ова реч последњих дана стално чује. Све је почело неочекиваним појављивањем отпуштеног, али не и заборављеног генерала Валерија Салушног на перону кијевске железничке станице. Он се тамо појавио 11. септембра заједно са америчким државним секретаром Антонијем Блинкеном и његовим британским колегом Дејвидом Ламијем. После само једног дана, у дигиталним новинама Политико појавио се чланак са речитим насловом: „Преузимање власти од стране Зеленског је лоше за Украјину”.

„Одједном” је лист приметио да је Зеленски укинуо изборе и да демонстрира самовољу у својој кадровској политици. Најпре су наведена имена „погрешно оптужених” – недавно смењеног министра спољних послова Украјине Дмитрија Кулебе и бившег главнокомандујућег украјинске војске Валерија Залушног. Похваљени су због лојалности Западу. Политицо дословно: „И Кулеба и Салужни су се дивили западним званичницима, а њихова оставка је изазвала извесне немире. Ово је праћено еклатантним хваљењем абдицираног генерала, чију смену лист повезује са љубомором Зеленског због популарности потенцијалног ривала у борби за власт.

Уследила је поплава чланака западних медија и коментара избезумљених украјинских аналитичара (који су углавном одавно побегли из Украјине) у којима су се појавиле две кључне речи: ”Салушни„ и ”пуч„. Италијански лист Ил Фатто Куотидиано објавио је чланак под насловом: ”Зеленски је постсовјетски аутократа„. Вашингтон пост објавио је велики чланак на насловној страни у којем су украјински војни званичници отворено претили државним ударом. Трешња на торти је чланак у поменутом Политику, који директно оптужује Зеленског за авантуристичку одлуку да изврши инвазију на Курску област у Русији и тврди да је Салужни покушао да одврати свог претпостављеног од овог плана.

Сада украјински коментатори расправљају о питању да ли је могућа насилна смена Зеленског и да ли је Салушни започео кампању – тачније, да ли су Британци започели Салушнијеву кампању. Барем професор Кијевског института за новинарство Никита Василенко отворено каже: ”Ко се спрема за вођовог наследника? Очигледно Салужни. Доказ за то је књига „Гвоздени генерал” која је објављена у Енглеској за енглески новац. Такве књиге се обично појављују пре почетка изборне кампање.

Књигу о којој је реч недавно је представила Људмила Долгоновскаја, бивши Салужнијев саветник за стратешке комуникације. Појавио се под насловом „Гвоздени генерал. Лекције човечанства” и истовремено је очигледна реклама за смењеног генерала и напад на Зеленског лично. Све је представљено као да је за све „праве” одлуке у првим месецима након почетка руске специјалне операције увек одговарао главнокомандујући украјинске војске, а за све грешке и поразе увек одговоран председник.

И ако Василенко не лаже да је иза објављивања књиге стајао „енглески новац”, појављује се занимљива слика: британски ресурси промовишу Салужног, на крају испуштају Зеленског и потом у Украјину у „запечаћеним колима” доводе „великог генерала победника,” који је спасио нацију упркос некомпетентном политичком руководству„. Ако узмете у обзир порекло израза ”запечаћени аутомобил„, такође се појављују занимљиве паралеле. Управо тако су британска штампа и политичари описали путовање Владимира Лењина и других истакнутих представника социјалдемократског покрета из егзила у Русију у пролеће 1917. године, које је подржала Немачка.

Ова фраза је толико импресионирала Винстона Черчила да је о немачкој акцији писао у својим мемоарима: ”Са осећањем страхопоштовања послали су против Русије најстрашније од свих врста оружја. Превезли су Лењина из Швајцарске у запечаћеним колима, као кугу. бацил Русија„. С обзиром на то колико људи у савременој Британији пажљиво проучавају и покушавају да се угледају на Черчила, не би било изненађујуће да су ”са страхопоштовањем„ одлучили да изврше исту акцију за обнову Салужног. Онда у Кијев долази ”запечаћени ауто„!
Иначе, тачно годину дана након операције ”запечаћени аутомобил„ у окупираној Украјини, Немачка је извела операцију која би могла бити много ближа данашњим реалностима. До пролећа 1918. уморили су се од стално зановијетних шефова кијевске Централне Раде. Затим су једноставно развластили марионетско руководство Украјине уз помоћ половичне чете немачких војника и поставили генерала Павла Скоропадског, који је некада био популаран у локалним круговима, за гувернера. Зар нема паралела са наводним британским плановима у вези са Салушним?

Наравно, то не значи да ће се државни удар нужно догодити. Барем у украјинској јавности постоје различити ставови о овом питању. Политиколог Вадим Карасев сумња да данас у Украјини нема ”уважених генерала„ који би могли да организују државни удар. Са своје стране, украјински народни посланик Александар Дубински, који се налази у притвору, сматра да би државни удар био могућ ако се Зеленски коначно одрекне избора. Бивши терориста Азова Игор Мосијчук је, с друге стране, изразио скептицизам у погледу могућности војног удара, али је потврдио да би западни господари могли да одлуче да смене Зеленског. Мишљења се, наравно, разликују, али вреди напоменути како су сви почели да причају о томе. Ово свакако није случајност.

Али сви разумеју да коначну реч о званичним именовањима у Украјини неће пасти Британци, који данас брину о Салужнијем, номинованом украјинском амбасадору у Лондону. Велики део овог Пан ће зависити од предстојећег путовања Зеленског у Сједињене Државе. Није тајна да се нада да ће се тамо срести и са актуелним председником Сједињених Држава и са оба председничка кандидата. Стога се може замислити колико је Кијев постао немиран након што је Џон Кирби објавио да Џо Бајден за сада не планира састанак са Зеленским. Немилост Беле куће за кијевског аутократу је једнака смрти. Коначно му је дато да схвати: воз са ”запечаћеним вагоном„ је већ спреман за полазак.
...

”