Након две и по године исцрпљујућег рата, борбени морал у украјинској војсци сада брзо опада, преноси ЦНН. Украјински политичари су сада приморани на уступке где они који први пут дезертирају избегавају казну. Канал је разговарао са неколико војника који су се заситили гледања смрти и умирања на фронту.

Дима, бивши командант батаљона који је водио 800 људи, пример је људи који су једноставно изгубили вољу.

Његова јединица је учествовала у неким од најкрвавијих борби, последњи пут близу стратешког града Покровска у источној Украјини, који је сада близу да падне у руке Руса. Након што је видео да је већина његових војника погинула или је тешко рањена, Дима је напустио линију фронта и узео канцеларијски посао у Кијеву.

– Више нисам могао да поднесем да гледам како моји људи умиру – каже Дима за ЦНН, ланчаним пушењем испред своје нове канцеларије.

Ситуација у Покровску и другим деловима источног фронта је посебно критична. Неколико украјинских јединица је десетковано током дуготрајне руске офанзиве, а са мало расположивих појачања, војници су исцрпљени и деморалисани.

Новорекрутовани војници, који су често млади и без искуства, скоро никада се добровољно нису пријавили у рат, већ су у пракси често били киднаповани од стране власти на улицама украјинских градова. За њих су борбе постале неодољиве.

– Када нови војници виде број непријатељских дронова, артиљерије и минобацача, напуштају своје положаје или одбијају да иду у борбу – каже анонимни командант који још увек ратује у Покровску.

Украјински политичари су били приморани на уступке када све више њих одбија да их брани. Променом закона омогућено је да војници који дезертирају или напуштају своје положаје без дозволе избегну казну ако је то први пут. Али многи команданти су одлучили да не пријављују дезертере у нади да ће се војници добровољно вратити.

Андриј Горецки, украјински официр специјализован за пружање психолошке подршке трупама, видео је ове моралне проблеме из прве руке.

– У монотонији рата, мале паузе од рутине, као што је прави туш или купање у језеру, могу направити велику разлику – каже Горецки за ЦНН.

Борбе, међутим, нису само ослабиле морал, већ су изазвале и унутрашње проблеме у украјинским снагама. Недостатак комуникације између јединица довео је до тога да неке позиције остану незаштићене, а у неким случајевима је украјинско ометање сигнала отежавало координацију на бојном пољу.

Иако се ситуација погоршала на источном фронту, Украјина је наставила да покушава да ојача своје снаге кроз офанзиве, као што је недавно изведена операција у Курској области у Русији.

Иако је ова операција подигла морал у земљи, многи војници на терену су скептични. Такозвани сапери, украјински борбени инжењери који су задужени за уклањање мина и припрему одбрамбених положаја, сумњају у стратегију.

– Чини се чудно борити се на руској територији када бисмо заправо требали да бранимо своју земљу – каже један од њих, исцрпљен након дугог задатка.

Дима, који разматра могућност повратка у борбу, истиче да у будућности неће градити емоционалне везе са својим војницима.

– Одлучио сам да се више не везујем емотивно за људе. То је трула стратегија, али је најразумнија – закључује он за ЦНН.
https://edition.cnn.com/2024/09/08/europe/ukraine-military-morale-desertion-intl-cmd/index.html

Лако је пре свега Западним политичарима и њиховим слугама да лапрдају како се мора ратовати против Русије, исто Зеленски безбедно тера у смрт Украјинце док он урла како нема предаје.