Provizija X 1.700.000 penzionera mesecno .

Pomnozi to sa 12 meseci pa vidi koliko je to na godisnjem nivou.

Prosta matematika :)

To mu je neki 'mali' ekstra porez na Budale .

Alhemijka,

>'Banke su postale bukvalno dosadne sa tim svojim zahtevima da penzioneri podižu penzije na automatima.'
- - -

Да ли баш захтевају и инсистирају, или рекламирају и препоручују ?

Да ли је пензионерима лагодно да приликом подизања пензија испред шалтера чекају у гужви док им се не смучи ?
Шта ако пензионер не може да дође у банку, или пошту у току радног времена ?
Како изгледа радни дан службеника банке, или поште на дан подизања пензија ?
***

>'Zato banke prestanite da takve stvari zahtevate od svojih klijenata sve dok te automate ne instalirate u vaše unutrasnje prostorije jer napolju je nebezbedno dizati veće količine novca iz automata.'
- - -

Познато је да волиш да заповедиш (prestanite da ...zahtevate, prestanite da nas lažete).
Цитирај текст имејла банке, да видимо шта су рекли, шта тачно пише, да ли стварно ЗАХТЕВАЈУ, или не.

Tarpe-,

Да ниси мало скренуо са теме ?

Јаој, ми из емиграције теби (и још некима) сметамо кад вам реферишемо шта се овде збива. Могу да вам кажем да је садашње стање, нпр. у Торонту, лошије него пре 30-40 година.

Јеси ли чуо за ону народну: „У туђега татка, поголема патка.”
Е, тако ви гледате на „цивилизоване” земље и вероватно неки од вас једва чекају да Србија уђе у „цивилизовану” ЕУ. Поготово што су неки од вас посећивали неку земљу на Западу туристички (па вам све било лепо, красно, сјајно, бајно), што није исто као живети у њој 10, 20, 30 година.

Tarpe-,

Ја сам један од тих емиграната који на Западу живи већ деценијама. Запад некад (рецимо пре 30, 40 година) и Запад данас (тј. у последњих 10, 15 година) су као небо и земља.

Знам шта имам на Западу а знам и шта моји најближи имају у отаџбини. Могу реално да поредим и најискреније ти кажем да свако онај ко данас размишља да иде на Запад (нарочито овај преко Атлантика) прави огромну грешку у свом животу.

Ајде Европа је бар близу али ко се запути у северну Америку, е, тај ће направити велику грешку у животу па не знам како да се снађе овде (а кад ово кажем онда мислим на зараду јер се овде, на жалост, све мери свемоћним доларом).

Иначе, многи емигранти су за отаџбину дали све што су могли још док су били у отаџбини. Постоје разноразни емигранти а ти их некако све трпаш у исти кош.

Међутим, ако започињемо ту причу онда бар донекле мора да се запитамо шта ми као народ, у ствари, хоћемо. Ето, примера ради, шиптари прогласили независност и све се то одвија како се већ одвија (сви то врло добро знамо).

Шта ће бити ако сутра Војводина одлучи да прогласи независност? Или, ако муслимани нападну Републку Српску? Или ако шиптари одлуче да заузму југ Србије и оних пар општина са албанским већинским становништвом?

Постоје ли људи у Србији (и Републици Српској) који су спремни да бране своја огњишта? Ја верујем да пстоје али исто тако знам да има и огроман број оних који би пре продали и рођену мајку и оца само да они не ратују.

Само тим, донекле је непримерено прозивати српксу дијаспору како се они не би вратили да ратују. Мањи део би али већина сигурно не би.

Шта хоћу да кажем? Основа одбране отаџбине се базира на онима који живе у отаџбини а све друго је нека надградња.

Да ли је неморално да неко из дијаспоре позива Србе да одбране Републику Српску? Па не може бити неморално јер се ради о одбрани.

Дакле, главно је питање да ли си ти као појединац спреман да се бориш за своје или си спреман да пристанеш на сваку врсту притисака и тако се једног дана нађеш у ситуацији да живиш под неким окупатором. Све је то ствар сваког појединца.

А да су наши преци размишљали да ли се вреди борити за слободу или не, данас ни ти ни ја не бисмо имали отаџбину. У ствари, имали бисмо је али се не би звала Србија већ Турска и можда би ти био Мурат а ја Осман.
Ето, ја сам и дан данас, иако јако далеко од отаџбине, поносан што сам Србин и то баш због наше историје кроз коју су прошли моји преци и то уздигнутог чела а исто тако сам прошао и ја кроз новију историју (и лично немам чега да се стидим, напротив).