O ovoj temi mogli bi pisati beskonacno.Ipak treba istaci da Jugoslavija nije dbila duzna. Uvijek smo, ne znam zbog čega, isticali samo dugove. Potrazivanja Jugoslavije u svim slučajevim bila su nekako zaobidjena, pa je sika o jugoslaviji podsjecala na obrnutu „Sliku Dorfiana Rreja. Ondasnji premijer Ante Markovic tvrdio je da Jugoslavija nije bila duzna, sto su sva ondasnja medija zataskavala,

Potrazivanja Jugoslavije bila su iznad dugovanja. I dan danas novostorene državen naplacuju ta potrazivanja, ali se o tome ne piše, jer uvijek sjeme razdora su bili dugovi.

Kada je riječ o standardu, mnoge stvari nam ostaju nezapazene. Kako netko uopce može vrsiti komparaciju standarda u Jugoslaviji sa recimo Svedskom ili Svicartskom. One nisu stotine godina ratovale, a mi smo svakih cetrdesetak godina pocinjali ponovovo.

Sjetimo se 1945. godine i smrti Jugoslavije 1991. godine. Kolika je razlika u standardu i sada to usporedimo sa Svedskom ili Svicarskom za isti period...”

Istoricaru

Mijenjaj nik. Citajuci tvoje upise do sada, nazalost, moram konstatirati da tvo9ja istorija vise slici vicevima o Muji i Hasi, nego presjeku ondasnjeg vremena i dogadjaja. Prije bi se moglo reći da slici nekoj neprijateljskoj propagandi nu reziji Grge Zlatopera.

U prethodnom postu sam posebno naglasio izjavu ondasnjeg premijera Ante Marmkovica da Jugoslavija nije bila duzna ni centa.

I velis stotine mil;iona nesvrstanim zemljama. Pa i Marko Polo dijelio je obojena stakla i cinio temelje venecijanske trgovine.Nadam se da ćeš jednom, poput pravih istoricara, dati dokaze o tim svojim nakaradim
tvrdnjama.
Da je bilo nepravilnosti, to je cinjenica, ali tvrdnja da ništa nije valjalo je idiotizak...

Piše bukvalno ovako: Savezno izvršnog veće donosi sledeću odluku: „Državi toj i toj ( na primer državi Zimbabve) Savezna Federativna Republika Jugoslavija donira bespovratnu pomoć u iznosu 40 miliona dolara”. Idite u Arhiv Jugoslavije i uvericete se da je ovo potpuno tačno. Svake nedelje četvrtkom je bila redovna sednica Saveznog izvrsnog veće i svake nedelje po jednoj nesvrstanoj državi je donirana pomoć u američkim dolarima. I to ne manje od nekoliko desetina miliona dolara.

Meni nije jasno da kada vam napišem gde možete da dobijete na uvid sve te zapisnike sa sednica Saveznog izvrsnog veca,dam vam adresu Arhiva Jugoslavije, i vi meni ne veruje. Možete vrlo lako to da proverite tamo u tom Arhivu.

Juga nikad nije dobro poslovala.
Privredu su unistavali preterana umesanost partije i manvelrzacije sa radnickim savetima.
Spoljna politika zemlje je bilo odlicna, dok podeljenost na one koji su istinski verovali u partiju i one koji su znali da se prica jedno a radi sasvim drugo.
To drugo i strah od drugog desio se najviše pod rukovodstvom demokrata koji su to naše pretvorili u svoje .
Najveci uspeh nam je u tome sto uvek znamo ko je glavni krivac,
znamo odlično gde se gresilo i ko je za šta kriv jedino tradicionalno niko nezna sto ciniti danas i sutra.

Simo

Tvoja konstatacija da je u privredi poslovanje bilo nlose, mislim da ne stoji. Bilo je lošeg i dobrog poslovanja. I u najvecim svjetskim kompanijama dolazi do bankrota sto može biti p0osljedica lošeg poslovganja, ali isto tako i okolnosti na koje se nije moglo utjecati.
Za primjer uzeti ću7 jednu turisticku firmku. Ako dvije godine zaredom u sezoni bude kisa, ma kako dobro poslovali, zavrsiti će u bankrotu.

Imajmo u vbidu cinjenicu da je Jugoslavija od jedne iskljucivo agrarne primitivne zemlje u vrijeme njenog prestanka bila srednje razvijena industriiska zemlja Evrope,

Da je bilo svakakvih gluposti, bilo je. Međutim to nije i ne bi trebala biti osnovna karakteristika jugoslavenskog poslovanjq. Krilatica >svi zivjeli na rav=cun drugih„ je presla granicu pokvarenosti. Na ciji racun ja postavljam pitanje? Takvu glupost mogu govoriti oni, koji uopce ne shvacaju ustrojstvo bivše Jugoslavije...”

Jocko, evo imaš na Google sve o Arhivu Jugoslavije, imaš i kontakt telefone:3690 252, 3690 253, 3690 261. Pozovi ih i pitaj ih da li mogu da se dobiju na uvid zapisnici sa sednica Saveznog izvrsnog veca iz 1960-tih,1970-tih i 1980-tih godina. Reci će ti da može, da možeš da dodjes, imaju oni salu gde ljudi sede i čitaju dokumenta koja ih interesuju, dobićeš dokumenta koja želiš, sednes tamo i pregledaš ta dokumenta, možeš ceo dan da sediš tamo i da proučavas dokumenta koja te interesuju. Dosta istoričara svakodnevno dolazi tamo, čitaju dokumenta koja ih interesuju, zapisuje u svoje beleške,neki sede po nekoliko sati tamo i proučavaju ono što ih interesuje. Arhiv traži prilikom davanja ti dokumenata na uvid da pokažeš svoju ličnu kartu ili pasos(identifikacije dokument), potpises koja si dokumenta uzeo, onda odlaziš u tu salu u kojoj ima puno ljudi koji pregledaju dokumenta koja ih interesuju, to je kao neka djacka učionica, sednes za što, čitaš dokumenta, možeš da zapisujes ono što si tamo našao, a kad odlaziš moraš ta dokumenta koja su ti dali da im vratiš. Ne možeš ta dokumenta da iznosis iz Arhiva niti da ih fotokopiras.

Pozovi te brojeve, pogledaj i sam na Google i videćeš koji su brojevi tog Arhiva za kontakt, pozovi ih pitaj ih da li možeš da dobiješ te zapisnike Saveznog izvršnog veća na uvid i sve što te interesuje. Možeš kada dolaziš ovamo da odes u taj Arhiv i pogledaš to ili ako imaš nekog rodjaka i prijatelja ovde zamoli ga da on ode i da to pogleda. Svako ima pristup dokumentaciji koja se čuva u tom Arhivu, i naučnici i obični gradjano.

Mislim da još nisu otvorili dokumentaciju iz 1990-tih godina, iz 2000-tih godina jer je potrebno da prođe 30 godina da bi se skinula oznaka poverljivo. Ali sve do 1990-te godine je otvoreno za pristup i pregled.

„Za primjer uzeti ću7 jednu turisticku firmku. Ako dvije godine zaredom u sezoni bude kisa, ma kako dobro poslovali, zavrsiti će u bankrotu.”

Svaka cas` sogore,naveo si primer koji zavredjuje najvisi orden sa kojim se nikad nije oskudevalo - jelte. Da si pomen`o poljoprivredu koja je glavni izvor opstanka svake sire zajednice, nebi se moglo ni pomisliti na 'bankrot' bilo koje vrste. Veeelika steta sto je mnogim dusebriznicima poremecen godisnji odmor u brojnim tkzv. odmaralistima i vikendicama duz cele J. obale u ciju svrhu je najpre izgradjena cuvena J. Magistrala, dok je put B & J trebao pricekati još neku godinu nakon oplakivanja 'neumrlog' nam - kužiš?

Da ne idem u beskrajnost (kako to nekad biva), samo da napomenem da sam na tom istom Jadranu proveo čitave tri godine u ulozi turisticnog 'delatnika'
radeci po čitavih 12 h dnevno tokom tur. sezone bez i jednog slobodnog dana u nedelji. Firma 'nuklearni centar' - odmaraliste nadaleko cuvene ustanove 'Vinca' ko BG-a pored Dunava. U ovom 'centru' se održavali i skupovi čak i na svetskom nivou kao npr. 'Nauka i drustvo' sa dvoranom i kabinama i prevodiocima na 4 svetska jezika. Jedinstvena u celoj YU sa klima'-uredjajima - tako se tada govorilo.
Čak imala i agregat za struju - za tada i tadasnje doba - 'cudo nevidjeno'.
Osim stranaca na tom skupovima je bilo mnostvo naših velikana koji se mogli svakodnevno videti na tv ekranima i dnevnoj stampi- naravno.
Reč je o H.Novom, naselje „Topla” nadomak vile našeg nobelovca koji je istu poklonio u svrhu 'decijeg vrtica' -obdanista.
Video-nagledao mnogo čega sto nije bilo dostupnosvakom, a posebno običnim
smrtnicima koji su cinili veliku većinu sire nam zajednice.

Sticajem tadasnjih okolnosti, ukazala se prilika da okusam 'sreću'
u 'belom svetu' kao i mnogi pre i posle. Uglavnom iz razloga da se stekne
kakav-takav 'krov nad glavom koji je tada bio 'mislena imenica'. I hvala
onom 'Svevisnjem', nisam pogresio. Bilo je to leta Gospodnjeg 1972-e.
Prilikom posete H.Novom 1980-e,onaj 'naucni centar' je bio u vlasnistvu
nekog Madjara. Čak šta vise sagradili nov hotel sa nekiliko spratova.

Inače mogao bih napisati roman a la 'Rat i Mir',utoliko sto sam
sticajem svoje delatnosti i okolnosti imao prilike da na licu mesta
vidim i dozivim ponasanje tkzv i nedodirljive 'elite' izvan javne scene.
Nedaleko od naselja „Topla”, je i nadaleko cuveno Igalo koje je licilo
na 'Potemkinovo selo', a rezervisano za stogo privilegovane. U vreme boravka 'neumrlo-nepogrJesivig', 'jadranska magistrala' je bila iskljucena za svaki saobracaj.

P.s prema tome stovani sogore iz bivše i sadasnje nam 'Nedodjije', spusti
zerku loptu kojom balansiras onako 's`brda & s` dola. Saslusaj neistomišljenike sa vise strpljenja i bez (nepotrebnog) podbadanja;
„Istoricar mora biti iskren, neopterecen i strucan...”, kao sto nekada
bese na sednicama 'radnickih saveta i upravnih odbora'.

Jocko
да ли је пословање у садашњим државицама, бившим републикама СФРЈ, у укупном износу успешније него што је било у време СФРЈ ?
--
Ne bas negde bolje negde gore.
Ono izludjivanje koje je nametala komunistivka partija preuzeo je
tz. nacionalizam.
Nasu partiju na celu sa velikim vodjama zamenili su nacionalni spasitelji sa svojim strankama.
U Hrvatskoj smo napr.dobili Ivu Sanadera a takvih likova je po celom Balkanu koliko hoćeš.
Znao sam a znam još uvek mnoge koji su u ime srpstva postigli
mnogo vise od izvesnih drugova koji su bili blizu vatre.
Mesta Yu republika na lestvici razvoja ostala su nepromenjena.
Nesmemo brkati sveukupan svetski ekonomski razvoj sa razvojem Balkana koji bi bez rata danas sigurno izgledao sasvim drugacije.
Secam se takodjer razgovora sa jednim hrvatskim zarobljenikom koji je rekao da je imao bar tisucu DM placu niko ga u rat nebi navukao.

Kužim kužim, kak` ne - stovani,

Nisam samo i jedino radio u firmi 'zatvorenog tipa', a koja je takodjer
imala veliku letnju bastu 'otvorenog tipa' na samoj obali zaliva.
Ovo je samo deo 'nepresusne' price, inače sam prethodno početkom 60-ih
radio u strogom centru Bg-a - tkzv. Terazije - kužiš? Drugim rečima imao
posebnu cast uzivo videti 'neumrlog' nebrojeno puta kad je prolazio
sa svitom kroz spalir pucansta i poredjanu plavu gardu u belim rukavicama.
A raja ko i svaka urla, vristi cvili, urnebes živi. Imao cast biti ocevidac osnivanja pokreta 'nesvrtsanih' i udaranje temelja spomenika kod „Brankovog Mosta”. O trevenkama-proslavavama u hotel „Metropol”-u belom dvoru i cuvenim lovistima, sve mi je poznato tkr. iz 'prve ruke'. Sto lično sto od rodbine - posebno sogora 'ljutih' krajisnika koji su 'oslobadjali' Srbiju od okuparora i njihovih slugu 'domaćih izdajnika'.
Jedan (u nizu upravnika i direktora) bio izvesni Lj. Dzambic od Psunja ili Papuka 'podrijetlom', direktori izvesni Sarenac,Popara,Kecmanovic,
Bajatovic, Cakic itd. itd. I tako krajem 60-ih napustim prestonicu pa krenen u 'krsno' primorje.

Prema tome sogore stovani, ništa od one Tvoje teorije o firmi 'zatvorenog tipa'. Nema sogore ništa vise 'zatvoreno', kao sto nikad nije ni bilo
dak vrag nije dos`o pod svoje. Istoriju koju nudis, neodoljivo posjeca
na onu od Jozekovog generala-povjesnicara F. Tudjmana. I to je po meni O.K. Imali ste privilegije i vrednosti u kojima se stvarala licnost za
dolazece narastaje - kao i mnoge prethodne eneracije - pa šta?

I nek vam je sa srećom i prema zaslugama, a gde da god jeste,
i ništa lično-personalno - kužiš?

„Smegta me jediuno kada se istice samo onok loše, a zapostavlja dobro.”

Tako je to sogore u zivotu; 'svak` se cese tamo gde ga svrbi & kako
posejes tako će nici - kako nikne tako ćeš poznjeti'. pa orema tome?