Књига „Масакр у Сребреници: Докази, Контекст, Политика” уредника Едварда С. Хермана разматра догађаје који су се десили у Сребреници у јулу 1995. године. У предговору, Филип Корвин, највиши званичник Уједињених нација у Босни и Херцеговини у то време, критикује медијске извештаје и политизацију масакра. Он наводи да су бројке од 8.000 убијених претеране и да је стварни број ближи 800. Он такође указује на недостатак балансираног извештавања о свим злочинима у ратовима у бившој Југославији.

Едвард С. Херман у уводном делу наводи да је Сребреница део шире слике рата у бившој Југославији и да је коришћена као оправдање за западну интервенцију. Он истиче да је број од 8.000 убијених постављен без довољних доказа и да су многа тела пронађена у масовним гробницама жртве борби, а не егзекуција.

Херман наводи да је број од 8.000 убијених првобитно постављен од стране Црвеног крста на основу броја људи који су били заробљени од стране босанских Срба и оних који су се водили као нестали. Међутим, каснији извештаји су показали да је велики број тих људи стигао на сигурно. Херман тврди да су ове бројке намерно надуване из политичких разлога.

Књига такође истражује улогу Међународног кривичног суда за бившу Југославију (ICTY) и Уједињених нација у одржавању наратива о масакру. ICTY је служио као инструмент НАТО сила и да је био пристрасан у својим истрагама и пресудама.

Улога медија у промоцији наратива о масакру у Сребреници је такође истакнута. Западни медији некритички прихватили и ширили приче које су одговарале политичким интересима њихових влада.