Дискусије : Политика

 Коментар
Како се некад срећно живело
dulebg
(posmatrach)
10. јул 2024. у 18.17
1. месо се јело недељом, у бољим кућама и средом
2. од воћа су постојале неке еколошке јабучице, било нешто трешања на дрвету
3. млеко се продавало у флашама од вина, исто и уље, квасац се мерио
4. роба се замотавала у новине, али би бакалин прво на новини сабрао износ, отцепио математику и некуд бацио
5. купали смо се суботом - тада се свечано палио бојлер, косу прали на 15 дана
6. грејало се у кујни
7. на море се могло релативно лако, једино радници-полутани нису хтели до 1980-тих - спавало се у собама 1.категорије (12 кревета на 1 купатило), или 2.категорије (нема ни тог једног купатила), по грађевинама и шаторима. У одмаралиштима је знало купатило да буде накрај ходника.
8. до мора се путовало 2.класом на ходнику - 14 сати без кашњења, а 18 са кашњењем. Или аутобусима са прозорчићима као поклипац на упаљачу
9. возили смо „заставе” - 80.000 је био нормалан век до генералке и тоталног префарбавања и крпљења лимарије, не памтим да је нека извезла 200.000
10. биоскопи су били са дашчаним подом и дрвеним столицама, без грејања, ал си смео да оставиш хрпу љуски од семенки за собом
11. градски превоз је био „кеч ез кеч кен” ко јачи!
Simo
10. јул 2024. у 20.09
Lepo ti opisa beogradski standard.
Istovremeno zivot na selu je bio mnogo romanticniji specijalno do
sedamdesetih dok kod mene nije stiglo hrvatsko proljece.
Struju smo dobili 1963 a vodu 1970. Prvi seoski TV 1965 zajedno sa domom kulture.
Krevete smo grejali vrucom ciglom zamotanom u staru krpu.
Za kupatila smo čuli da postoje u gradovima a lavore i lonce za ves od pocincanog lima imala je svaka kuca.
Domaći sam radio pored petrolejke uz Rembrabdovsko svetlo lamposa.
Za kino dvoranu smo znali i tamo nas je vodio ucitelj da gledamo Desant na Drvar i Kozaru.
Feder vagn sa konjskom zapregom kao i lagane sanke sa praporcima na konjima su uvek pripovedali i izvesnom luksuzu.
Mesa smo imali cesce od jednom nedeljeno, mleka i sira do mile volje
ali Yugo Cockta je ipak bila pice naše mladosti.
Ispiranje mozga preko medije nije postojalo, za izbore smo čuli da postoje u Americi a prepricavanje ratnih dozivljaja su bili redovniji od kasnijeg Dnevnika II.
O svom zivotu svako je odlucivao sam a meni je uticajni Srbin u Zagrebu otvorio vrata u novi svet.
U danasnjim teskim vremenima secamo se kako je nekad zivot bio lep samo zato što nam se ne svidja jedina alternativa starosti.

Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
11. јул 2024. у 04.35
Taj opis „nekad” lici na rane 60-te.
Voca i povrca je bilo raznog, istina samo kad mu je sezona. Kruske, breskve, dinje, lubenice su bile svima dostupne. Kupine i sumske jagode su bile gotovo svuda, maline i borovnice ponegdje. Koga nije mrzilo da se sagne i ubere nije imao voca. ;)
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
11. јул 2024. у 04.57
12. Zito se selo rucno srpom. Nekad vrsalica nije mogla doći pa djed ovrse zito na armanu/gumnu konjima.
https://tinyurl.com/3ne48h54
Kad se omlati zito sklonis slamu i metlom pometes zito. Hljeb je bi crn ne samo od ljuske, bilo je u njemu i gline sa armana. ;)
e_da
(oʞɐdoɐu)
11. јул 2024. у 23.33
dulebg je vrlo lepo i slikovito opisao naše detinjstvo i vreme koji više ne postoji niti će se vratiti u sledećeim generacijama.
dulebg
(posmatrach)
12. јул 2024. у 05.00
Из Србије се на море аутом ишло са ноћењем. Ноћили смо у колима, у кањону Мораче, шумама Босанског Петровца, долини Неретве (изгужвали се, изгурали, посмрзавали). То да стигнемо зајутра, док још има слободних соба.
dulebg
(posmatrach)
12. јул 2024. у 05.04
Било је добро јер нисмо знали за боље.
Гардероба се носила по 5-10 година, намештај се куповао доживотно, све то на кредите. И сад нам деца причају: уживали сте ви у комунизму! Па ја јесам јер сам имао 16 и 20 година, али ми је стандард сигурно био 5-6х мањи него ваш данашњи.
Сетим се да смо сви млади били бубуљичави, кривоноги, уских груди - све од доброг живота?! А мршавих смо имали на извоз
ofarbaniboy
(varim)
12. јул 2024. у 10.25
Moj slučaj,naucio sam da racunam a i da ih jedem ...sa nogama od pilica...kupovalo se u turnusima dva puta godisnje,zavisno koliko bi radnika imali po recimo 150 do 200 pilica...dohranjivali uz sijalicu...neki bi i uginuli...i posto su komsije obavezno shurili i cistili i noge ja sam jednu dobio nekad i meni je to od tadasnjeg dana postala poslastica a dan danas je...majka je na po njenom mišljenju i sramotu ispočetka čak i od oca „to” stavljala u serpu🥳 a ja sam u predskolskom uzrastu nauchio da sabiram i oduzimam do beskonacno zbog pilecih nogu...čak i da delim jer moralo se znati po kliko komada dnevno dobijem ako recimo imam 274 pileta godisnje...
Meso se jelo kad ti dusha pozeli osim naravno SREDOM i petkom jef je pokojna majka skoro redovno spremala posno osim kad su nam radnici bili u ispomoc a otac nije dozvoljavao da ljudi jedu slabu ranu kako je on govorio...
Radilo se manito...staru kucu koju i sad koristim smo napravili 1973 i to je cale dovukao pesak sa Morave konjem Viterom koji je kupljen u Djakovu...1974 kupilinprvi traktor,1977 prvi auto zastavu 101 zelenu brate da ruzniju boju niko nije mogao da smisli...ja mislim da je bila unikat😂1980 ili 81kupujemo i kamion zastavu 615 i sad je imam ne vozimo je jedno 25 god ali kao nova je sa predjenim 113k...radilo se kažem od jutra do sutra...imali smo svinje,krave,hranili bikove,sadili papriku,a zelenu salatu,mladi luk i naročito paradajz secam se i sorti mi-10 i mi-13...onda lubenice,vinograd imamo na moj ponos jedno 200 godina...secam se da je deda bio genije proizvodio je seme deteline i od toga prihodovao za ono vreme dobre pare...na zalost (malo)gradjanski bashibozuk sve je to pojeo...skrckali smo koske stradalih u ratu i neizmerni rad seljaka koji je sluzio samo da nahrani novopechenu „gospodu” poput duleta bega...koji su se cvrljili po becicima,buljaricama,a oni koji su znali da čitaju kartu i po brachu i hvaru...za Opatiju,UMag i Portoroz se nije znalo..
keser
(Тешем букве)
12. јул 2024. у 11.07
И био си 40ес година млађи.
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
12. јул 2024. у 11.24
Znali smo za bolje. Moglo se boraviti u hotelu Krin (mislim da se tako zvao) u Baskom Polju, ali novca je bilo za samo sedam dana. A u kampu smo ostajali cijeli mjesec. ;)

Nije bilo vecere u restoranu nego se pripremao sataras na plazi. Hljeb, paprike, luk i paradajz. ;)

Ako poredimo stanje od doba kad smo bili djeca, sa ovim kako je danas, mogu reći da je nasa generacija dosta uradila. I pored svih nevolja koje smo imali 90-tih. Bravo generacijo.
keser
(Тешем букве)
13. јул 2024. у 06.55
Ви причате само о нераду.

То вас је кито научио.
Те башкарили смо се овако те смо се купали онако.
А тек што смо спавали у хотелу...
Окретали смо брава на ражњу само тако итд...

Незрелост која је довела до пропасти тог система.
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
13. јул 2024. у 08.35
Eh Tito nas naucio da NE radimo?? Keser koliko ti godina imaš kad si tako strucan?

Elektrijade u Umagu, Porecu, Rovinju... Keser misli „odmor”. A ozbiljne pripreme za takmicenje u znanju su trajale mjesec dva.
Radne akcije, Morava 76 - Nasip na Moravi, ciscenje obale jezera Celije.
Radilo se subotom, a nedeljom vecina radnika je radila na njivi.

Kažu da danasnja vlast ne može da okreci stubista zgrada koje su izgradjene u tom periodu. Ili kuca koje su napravljene. I u kojima danas stanuje vjerovatno 80% stanovnika.

„Nekad” je bilo teze jer nije bilo auta, traktora, alata... Trebalo je vise rada i vremena za isti rezultat.

Ali rad je zblizavao ljude. Sa interneta:
Moj djed je imao 2 sina i 3 kcerke. Svake godine smo imali „Team building events” Kosidba, vrsidba, vadjene krompira, berba malina... gje je cijela porodica ucestvovala. :)

dr-mors
13. јул 2024. у 10.50
neko spomenu pilece nogice.

Danas je u bosanskom kantonu kod Dodika, specijalitet, corbast pasulj sa pilecim nogicama.

Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
13. јул 2024. у 11.38
„Nekad” smo ekonomski bili značajan faktor na svjetskom nivou. Od nabrojanih samo nekoliko je opstalo. Neke firme su opravdano ugusene jeftinim kineskim proizvodima (bicikli). Ali mnogo ih je pokradeno, unisteno razbijanjem lanca dobavljaca po repoublikama. Sa Buke:
1. „Levi Štraus” je proizvodio Varteks iz Varaždina
2. „Le Couper” proizvodio je Beko iz Srbije
3. „Wrangler” se proizvodio u Makedoniji
4. Patike „Puma” u Borovu u Hrvatskoj
5. „Adidas” Planika, … u Sloveniji
6. „Boss” se radio u DIORK-u …Kragujevac
7. „Javor” iz Ivanjice proizvodio 20.000 košulja mesečno za svetski izvoz
8. „22.decembar” proizvodio uniforme za vojsku i policiju …danas se preko privatnika uvozi iz Kine.
9. „Elan” iz Slovenije proizvodio skije koje je svetski prvak Ingmar Stenmark vozio
10. „Tomi” majonez, PEZ i Wrigley žvake, danasnji Orbit se proizvodio u Kolinskoj u Sloveniji.
11. „Podravka” iz Koprivnice sa Vegetom pokrivala 20% svetskog tržišta začina a njihov goveđi gulaš bio čak i u vojnim paketima nekih armija sveta!
12. Naša, „roland” klasa maline bila najskuplja na tržištu a mi bili najveći izvoznici
13. ‘„Zastava” je proizvodila cca 200.000 automobila koji su bili 90% od domaćih kooperanata. Danas sa „Fiatom” je suprotno 90% iz uvoza
14. Sarajevski TAS (legnedrani golf ) proizvodio 40.000 Volkswagena ali i „buba” uz pomoć tadašnjeg UNIS-a U Vogošći (Sarajevo) je, osim TAS-a, bio i PRETIS, lider namenske industrije u Jugoslaviji, gde se proizvodila municija.
15. Novo Mesto 30.000 Renoa
16. Cimos je proizvodio Citroen
17. U Prištini se radio verovali ili ne - Pežo!
18. IDA iz Kikinde je „pravila” 10.000 Opela … u njenoj livnici se radili blokovi za Mercedes, BMW…
19. FAP iz Priboja i TAM iz Maribora proizvodili teške kamione i šlepere a Zastava lake transportere…
20. „Ikarbus” proizvodio autobuse a TAM mini buseve
21. Tomos iz Kopra proizvodio mopeda i vanbrodske motore …njihova „penta” bila najbolji motor na svetu
22. Fabriku Lada u Rusiji i -125 pz- u Poljskoj pustili u pogon u saradnji sa Fiatom Zastavini stručnjaci
23. Farovi slovenacke fabrike „Saturnus” su se pored Zastave ugradjivali i u VW, Opel, Fiat…
24. FRAD u Aleksincu proizvodio filtere za vazduh za Mercedes, Moris, Fiat…
25. HTD iz Ohrida proizvodio brave, kvake… za auto industriju između ostalog za celu sovetsku proizvodnju
26. Priština „proizvodila” amortizere za Zastavu, Fiatt i Opel
27. U Beogardu fabrika „21.maj” proizvodila motore
29. Jugoplastika iz Splita 40% izvozila na rvropsko tržište
30. „Filip Kljajić” bio jedna od samo četiri fabrike u svetu koje proizvode lance, koji su se se (lanci) u celom SSSR koristili, a u svojim linijama niz fabričkih pogona. Jedno vreme je bila najveći izvoznik u Srbiji.
31. „Prvomajska” Zagreb proizvodila strugove, bušilice i opremala čitave pogone po cijelom svijetu
33. IMT izvozio 20.000 traktora u Egipat
34. Brodogradilišta u Hrvatskoj proizvodili najveće prekookeanske brodove
35. „Uljanik” generatore za te brodove
36. Imali fabrike elektro uređaja, televizora, radio aparata, gramofona, kasetofona i bele tehnike „Obod”, „Cer”, „Gorenje”, „Iskra”, „Rudi Čajevac”, „Borac”… Beograd čak proizvodio i aparate za espresso
37. U Sloveniji u Bujama, još krajem sedamdesetih počeli da se sklapaju kompjuteri
38. EI Niš bio jedan od najboljih svetskih proizvođača lampi koje je i Philips ugrađivao, a imao proizvodnju TV u boji pre Sonija
40. „Insa” iz Zemuna proizvodila satove
41. Tri fabrike telefona od kojih je jedan ‘„Iskrin” proglašen najboljim na svetu i nalazi se u njujorškom muzeju savremene umetnosti
42. Imali dve fabrike sijalica „Teslu” Pančevo i „TIZ” Zagreb
43. Tri fabrike šibica, ona u Rijeci proizvodila j3 čak i parafinske sve za izvoz
44. „Jugodent” iz Vojvodine proizvodio i izvozio u Afriku i Indiju zubarske stolice
45. „Soko”, Mostar proizvodio avione i helikopter Gazelu
46. Zastavin pištolj koristila i americka policija, a lovačka puška bila je najprodavanija puška u SAD
47. Tenkovi se u celosti proizvodili u zemlji kooperacijom fabrika u Slavonskom Brodu, Kruševcu, Beogradu… Samo Kuvajt je nabavio M-84 tenk i to čak 149 komada. Teleoptik je proizvodio žiroskope za celi svet
48. Pored JAT-a imali još jednog avioprevoznika „Inex adriu” koji je u floti imao 9 Boinga, a kupio ih u kompenzaciji za prašku šunku „Crvene Zvezde” iz Kragujevca i reznog alata FRA iz Čačka …Znači Boing je koristio Čačanske burgije
49. Farmaceutska industrija snabdijevala 30% tržišta SSSR, skoro pola Afrike i Indije …„Lek”, „Krka”, „Pliva”, „Galenika”, „Zdravlje”, „Alkaloid”
50. Većinu najvećih svetskih građevinskih radova su projektovali i izvodili „Energoprojekt” i bh. „Energoinvest” od Asuanske brane, mostova po Africi i čitavih naselja u SSSR, preko bolnica u Libiji do Paname, Zimbabvea…
51. „Šipad” Sarajevo sve hotele, bolnice i idruge objekte u svetu sagrađene, a bilo ih je na stotine, opremao nameštajem…
52. „Sloveniales”, „Lesnina” i „Meblo” skoro celu proizvodnju izvozili na zapadno tržište jer su imali i kvalitet i dizajn
53. „Jelovica” i „Šipad” stolariju za celu Austriju i Italiju
54. Imali smo železare u Skopju, Smederevu, Sisku, Zenici i Sloveniji, aluminijumske kombinate u Titogradu i Skoplju, fabriku poncinkovanog lima, na Kosovu
55. Sevojno dobilo prvu liniju za plastifikaciju lima u Evropi
56. Jednu nuklearnu centralu u Sloveniji odnosno tada u Jugoslaviji.
57. Imali smo ,,Obojenu metalurgiju„ iz sastava šabačke ,,Zorke” koja je proizvodila najkvalitetniji cink u svetu.
58. Fabrika aviona Utva, Pančevo
59. Fabrike zlata - u Celju i Majdanpeku
60. Fabrika bicikala Rog u Ljubljani i FBP - Fabrika bicikala Partizan u Subotici
61. Pančevo - indistrijski grad - Rafinerija, Petrohemija, Azotara, Staklara (propala), Tesla (fabrika sijalica, propala), Fabrika obuće (propala), Minel...
62. Zrenjanin - Servo Mihalj, Kožara, Jugoremedija (fabrika lekova), Šećerana (najstarija u Srbiji) IPOK (skrobara), Luxol (kozmetika), Dijamant (fabrika jestivog ulja), Žitoprodukt (pekarska industrija), Žarko Zrenjanin (nameštaj), Šinvoz, brodografilište Begej, CEBA, SIBA, Radijator... Samo nekoliko od ovih fabrika je opstalo
 Коментар Запамти ову тему!

Looking for Tassel Necklaces?
.